Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KRAGUJEVAČKA SREDNjA STRUČNA ŠKOLA NAJSTARIJA NA BALKANU

Odavde izlaze majstori svog zanata

Najveće svetske kompanije kao „Simens” i „Majnd grup” traže samo naše učenike i zapošljavaju ih dan po diplomiranju jer su, dok rade, precizni u mikron, kaže direktor Siniša Kojić
Основана је личним декретом кнеза Александра Карађорђевића 1854. године (Фото:графије Средња стручна школа/Милан Габарић)

Najveća srednja škola u zemlji i najstarija na Balkanu nalazi se u Kragujevcu, a osnovana je ličnim dekretom kneza Aleksandra Karađorđevića 1854. godine. Tadašnja Zanatska škola pri Topolovnici je bila prva ustanova takve vrste u Srbiji. Ona se danas zove Srednja stručna škola, a njen direktor Siniša Kojić, bez lažne skromnosti, iskreno veruje da baš u svakom njegovom đaku spava novi Novak Đoković i da ga je uz poprilično nastavničkog, ali i ličnog đačkog truda moguće probuditi. To tvrdi zato što u ovu školu gotovo nikada ne dolaze vukovci, niti odlikaši, već ona deca koja su u osmoletkama sedela u poslednje dve-tri klupe i nisu se previše isticala znanjem, niti zalaganjem na časovima. Ali kada im on sa svojim nastavničkim timom da vetar u leđa, upravo ti đaci, koje je, kako kaže, zbog manjka petica u đačkoj knjižici umeo da prati glas da su „loša deca”, čine nemoguće.

– U toj predrasudi koja ih prati kada dolaze kod nas u školu nema nimalo istine i dajem sve od sebe da je razbijem i pokažem da su moji učenici osnovci koji vrede, ali im se nastavnici nisu dovoljno posvetili, niti dali šansu da se pronađu. Dolaze nam đaci koji nisu stekli radne navike, a mi im onda pokažemo da postoje oblasti u kojima i te kako umešni i u kojima postaju nenadmašivi. I uz zajednički trud onda dokažemo da najveće svetske kompanije kao „Simens” i „Majnd grup” traže samo naše učenike i zapošljavaju ih dan po diplomiranju jer su, dok rade, precizni u mikron, hiljaditi deo milimetra. Kada to shvate, za naše đake ne postoje granice. Daju i poslednji atom snage i volje da do savršenstva upoznaju zanate kojima ih učimo i postaju vrhunski majstori – ponosno ističe direktor škole koja danas s pravom slovi za lidera u dualnom obrazovanju Srbije.

Naziv Srednja stručna škola dobila je 2018. godine, kada je potpuno transformisana spajanjem dotadašnje najveće stručne obrazovne ustanove, Politehničke škole, i Druge tehničke škole. Tada nisu imali dovoljno đaka da popune stolarski smer, ali nisu odustali, već su krenuli da posećuju dobre kompanije i uče ih prednostima koje postoje kada njihove đake prime na praksu i prihvate se učešća u dualnom obrazovanju. Uspeli su i danas imaju 30 đaka u novom, trogodišnjem dualnom odeljenju operatera za izradu nameštaja koji se u tim kompanijama obučavaju za rad na najsavremenijim, kompjuterizovanim ce-en-ce mašinama za obradu drveta. A Kojić ponosno ističe da se baš za te majstore već uveliko raspituju u svetu. Oni će dobiti multidisciplinarno obrazovanje i po diplomiranju istovremeno postati i stolari, i tapetari, i lakireri.

– Takve zanatlije su veoma tražene u manjim firmama jer pokrivaju više operacija. A ko od njih želi dodatno da uči može da nastavi školovanje na četvorogodišnjem smeru, tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, koji se nadovezuje na pomenuti. Takođe, naši robotičari i mehatroničari su moderni radnici 21. veka i deo nadolazeće 4.0 industrije – pojašnjava Kojić i dodaje da imaju 16 smerova, od kojih su šest trogodišnji.

Dualnih je šest, a đake školuju u pet područja rada: šumarstvo i obrada drveta, mašinstvo i obrada metala, saobraćaj, elektrotehnika i kultura, umetnost i javno informisanje. Uprkos obimnosti smerova, sve kvote sada popunjavaju u prvom upisnom roku, a najveća navala je u vreme prijemnog ispita za umetničke razrede, za koje se često prijavi duplo više kandidata. Jedan od takvih profila je tehničar dizajna enterijera industrijskih proizvoda, čiji se maturanti zapošljavaju u najpoznatijim svetskim automobilskim kompanijama.

Đaci ove mašinsko-umetničke škole ubiraju medalje na takmičenjima i iz predmeta koji im nisu stručni, pa su tako njihove učenice na opštinskom takmičenju recitatora osvojile zlato, srebro i bronzu, nadmašivši đake iz gimnazijskih odeljenja. Njihove školske drugarice plasirale su se u finale republičkog takmičenja u futsalu, a zapažene rezultate na internacionalnim nadmetanjima postižu i školski plivači i atletičari.

Direktor Kojić ističe da im bez ulaganja sa strane u savremenu tehnologiju ne bi bilo napretka, a najveća pomoć im je od 2015. stizala kroz projekte Nemačke razvojne saradnje, agencije GIZ, zahvaljujući kojoj su i dobili najsavremenije ce-en-ce mašine, opremu za zavarivanje, automehaničarsku radionicu i mehatronski kabinet. Tako su uspeli da naprave školski centar za trening u kojem obučavaju radnike razvijenih preduzeća kako bi znali da rade u skladu s tehnološkim napretkom. U ovoj školi organizovane su radionice zaposlenih za čitanje savremenih crteža, brze obuke za 400 radnika „Fijata” i još mnoge njihove kolege iz robotizovanih pogona koje uče modernim tehnikama varenja na najnovijim mašinama.

– Naši đaci su traženi, u školskoj radionici rade za građane i firme. Najponosniji smo na trodecenijsku saradnju sa Institutom za ispitivanje materijala (IMS) Univerziteta u Beogradu, s kojim učenici sarađuju na izradi kotvi koje se ugrađuju u betonske konstrukcije. U ovoj školi je napravljeno šest kotvi, ugrađenih u tri kraka Avalskog tornja, a učenici su ih donirali za obnovu spomenika. Napravili su i kotve za Most na Adi, krov beogradske „Arene”, dva mosta u Kragujevcu i deo magistrale ka Jadranu. Za preduzeće koje se bavi robotikom izradili su elemente za vezivanje robota za podlogu. Novac koji zarade u školi na ce-en-ce mašinama daju đačkoj zadruzi, koja ih raspodeljuje za potrebe svih učenika – navodi Kojić.

Zanat kao spas od siromaštva

Direktor Kojić ističe da neki od učenika ove škole žive u tolikoj nemaštini da im je zanat koji kod njih uče doslovno vodič u bolji život. Zato ti đaci žive za to da postanu najbolji majstori u struci. A zbog njih je formiran i školski fond za pomoć učenicima, za koji zaposleni, administrativnom zabranom od plate, mesečno odvajaju deo novca. Bilo je đaka kojima su u prodavnicama uplaćivali mesečnu apanažu da kupuju namirnice i plaćali doručak u školskoj kantini, kupovali mesečne karte za prevoz do škole, jer dolaze iz drugih opština, a nemaju novca za autobusku kartu.

– Događalo se da nam je, zbog siromaštva, nekoliko učenika na časove zimi dolazilo u iscepanoj obući i odeći. U početku su nastavnici samoinicijativno skupljali novac i slali razrednog starešinu da toj deci kupi čizme. Njihova akcija je prerasla u dobrovoljni fond, čiji se račun sada nalazi pri kragujevačkom Crvenom krstu, a namenjen je đacima Srednje stručne škole – pojašnjava Siniša Kojić.

 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
Ali steta sto se hvalimo kako nam strane kompanije uzimaju najbolju decu. Sa dobrom namerom obucavamo najbolje sto imamo, ali sta da radimo kad posle toga nismo u mogucnosti da im ponudimo buducnost.
Земунац
Имали смо ми широм Србије чувене ШУП - Школе ученика у привреди из којих су излазиле генерације мајстора. Многи од њих су касније наставили школовање и постали врсни инжењери, који су за разлику од каснијих генерација имали и праксу у малом прсту. Нажалост као и много тога покварили смо то чувеним Шуваровим реформама и укинули те школе. Сада ''измишљамо топлу воду'' и увозимо из иностранства дуално образовање. Видим тога има и овде, а то је само оно што смо већ имали некад само се модерније зове
Земунац
@mila simic Важно је да је из Немачке. Па и код нас уназад више од 150 година се за мајстора учило и полагало. У било коју занатску радњу некад, када сте ушли, видели бисте на видном месту на зиду урамљено ''Мајсторско писмо'' како се звала диплома за мајстора. А у ШУП није се учило само за велике фабрике, него је предност била што су велике фабрике омогућавале да ученици имају праксу уз фер надокнаду која се звала ученичка плата.
mila simic
Dualno obrazovanje dolazi iz Nemacke i praktikuje se tamo vec vise od 150 god. Nema zanata ucenog u teoriji. Pola skola - pola rad u firmi ! Posle zavrsenog zanata i 5 godina rada u nekoj firmi se ide 2 god. u skolu i polaze se za majstora !!! Mi smo imali te skole ali su one obucavale zanate za velike fabrike. To je nesto drugo i danas u toj formi prevazidjeno. Bez zanata nema privrede.
Mustafa Aga
Veoma dobar chlanak...Ne kaze narod za djabe, da "zanat zlata vredi". Naravno da ti isti zanati nisu jedno te isto shto su bili ranije.Veliko se znanje akomuliralo i tehnologija je na jednom visokom nivou.Potrebni su savremeni kabineti sa najmodernijom opremom i odlichnim predavachima.Velika je prednost tih mladih zanatlija kada na intervju za posao pokazu znanje sa odredjenim iskustvom sa savremenim mashinama iz te oblasti nego neki drugi koji nemaju ni dovoljnog znanja ni kontakt sa masinama.
Zoran
Bilo nekad nesto pre komunista.
Боро
Одавде су некада ученици одлазили да раде у Заводима Црвена Застава, Филипу Кљајићу, Ратку Митровићу...а сада се хвалимо што наших предузећа више нема, већ радимо за странце? Шта је овде за хвалу?
gzr
За хвалу је што се младима који су наизглед без шанси у животу даје шанса да поштено раде и зараде, пре свега за себе, па онда и за породицу, државу и све остало.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.