Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zidovi Beograda – od Miterana do Mladića

U glavnom gradu je među pedesetak murala do 2011. godine samo jedan nosio političku poruku „Za solidarnost s narodima Latinske Amerike”, koji je 1970. umetnička brigada Salvadora Aljendea iz Čilea oslikala na zgradi SKC-a
Осликана фасада Прве београдске гимнаѕије (Фото А. Васиљевић)
(Фото Удружење КУРС)

Prašina koju je podigao lik Ratka Mladića oslikan na zgradi u Beogradu izazvala je napetost između onih koji ga smatraju ratnim zločincem i onih koji ga nazivaju herojem. Ali, tenzije nisu bile ni blizu kao one koje je 1933. izazvao mural Dijega Rivere u Njujorku, kada su negodovali i oni koji su prezirali komunizam, ali još više oni koji su se gnušali cenzure.

Naime, čuveni meksički slikar je gotovo neprimetno, ali radikalno, izmenio mural koji je trebalo da krasi novi Rokfelerov poslovni centar u srcu Menhetna. I to tako što je, u okviru slike koja sumira jednu eru, dodao ikonu komunizma – Vladimira Lenjina. Za Riveru to je bio odgovor na kritike da se prodao američkim kapitalistima, budući da je ovaj član Komunističke partije pre Rokfelera radio i niz murala za „Ford”. Rivera je odbio da ukloni Lenjina, pa je Nelson Rokfeler uklonio mural, a njujorški umetnici danima su protestovali zbog cenzure.

U Severnoj Irskoj, naročito u Belfastu, murali nepogrešivo otkrivaju u kom delu grada se nalazite – republikanskoj oblasti ili ste u unionističkoj radničkoj četvrti, jeste li među katolicima ili protestantima. Od sukoba dve različite politike, dve različite religije, Severnoirci su napravili turističku atrakciju.

A šta je sa zidovima u Srbiji? Kakva poruka se sa njih šalje? I kome se obraćaju?

– Objavili smo 2011. godine istraživanje o istorijatu murala u Beogradu i popisali smo oko 50 oslikanih od 1970. do 2010. Povremeno čujemo komentare da su naši murali nastavak prakse oslikavanja fasada i nasleđe iz perioda SFRJ. Ali istina je sasvim drugačija. Do 2014, kada smo koleginica Mirjana Radovanović i ja, ispred udruženja KURS, oslikali „Borba, znanje, jednakost“ samo je jedan mural nosio nosio jasnu političku poruku. Reč je o muralu „Za solidarnost sa narodima Latinske Amerike“ koji je umetnička brigada Salvarora Aljendea iz Čilea oslikala na zgradi SKC-a 1977. godine. Murali imaju veliki potencijal, jer su umetnička dela dostupna svima. Nije potrebno da odete u galeriju da biste ih videli, već vas ona sama pronalaze – priča za „Politiku” Miloš Miletić, vizuelni umetnik i jedan od osnivača udruženja KURS.

Prvi mural u prestonici, svedoči pomenuto istraživanje, oslikao je Lazar Vujaklija 1970. godine na zidu jedne male zanatske radnje u Bulevaru kralja Aleksandra. Fasade su potom oslikavane zbog posete predsednika Francuske Fransoa Miterana, pred Devetu konferenciju Pokreta nesvrstanih, u ime otvaranja Muzeja vazduhoplovstva… Ali više od deset godina zakon nije poznavao ovakvu umetničku intervenciju. Tako je, dok je s grupom studenata oslikavao fasadu nekadašnje Jugobanke, profesor Čedomir Vasić priveden u policijsku stanicu i pušten tek pošto je direktor banke potvrdio da ima njegovu dozvolu za rad na fasadi. Pošto je 1989. Savet skupštine Beograda usvojio dokument u kojem se prvi put pominje oslikavanje fasada kao način uređenja grada, murali počinju da iz ilegale prelaze u okvire zakona.

Poslednjih godina prestonica je dobila i četiri nova koja potpisuju umetnici okupljeni oko udruženja KURS – osim što su oslikali fasadu jedne stambene zgrade, mural „Borba, znanje, jednakost” nastao je povodom Dana studenata, „20. oktobar” za sedamdesetogodišnjicu oslobođenja Beograda, a poslednji je obeležio osam decenija od osnivanja Internacionalnih brigada.

– Istražujući istoriju murala primetili smo da nema onih koji govore o antifašističkoj borbi, što je dosta suprotno predstavi koja je prisutna u društvu o umetničkoj praksi u javnom prostoru za vreme SFRJ. Naš cilj nije da damo samo estetsku verziju nekog događaja ili da ulepšavamo fasade, već iza svakog našeg murala stoji ozbiljan istraživački rad. Smatramo da mural može da ima i edukativnu funkciju, da bude spomenik jednom vremenu – pojašnjava Miletić.

U čast Internacionalnih brigada u Španskom građanskom ratu (Foto Udruženje KURS)

Međutim, put od ideje do realizacije popločan je nizom dozvola, a zavisi i od toga da li se mural radi na fasadi stambene zgrade ili institucije. Iskustvo KURS-a pokazuje da u proseku, od prvog papira do početka oslikavanja fasade, prođe oko godinu dana.

– Ako je reč o stambenoj zgradi prvo moramo da pribavimo odobrenje stanara, a onda i dozvole od Zavoda za zaštitu spomenika. Kako od gradskog, tako i od republičkog ukoliko se radi o strožoj zoni zaštite. Budući da je, prema Zakonu o stanovanju, obnova fasade infrastrukturna intervencija, a da će skele zauzimati trotoar, moramo da se obratimo i saobraćajnoj komisiji kojoj se predaje elaborat na kome rade ovlašćeni projektanti. Nije čak isto ni da li je zgrada u centru grada ili izvan njega – nabraja naš sagovornik šta je sve potrebno uraditi kako bi se dobilo zeleno svetlo.

Ukoliko je reč o fasadi institucije, stvari mogu biti lakše, ali ne nužno. Tako je mural posvećen oslobođenju Beograda, a koji se nalazi na zidovima Zavoda za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici, prošao bez većih birokratskih muka. Ali to nije bio slučaj i sa Studentskim gradom, gde su se članovi KURS-a dobro pomučili dok su utvrdili ko je nadležan da dâ pristanak za izradu murala povodom godišnjice Španskog građanskog rata.

– Samo oslikavanje traje svega nešto više od nedelju dana. I nije jeftino. Zapravo, najskuplja je skela koja može da košta oko 1.000 evra za nekoliko dana i na to utiče mnogo faktora: tip terena, visina, vreme oslikavanja... Osim komplikovane i neprecizne procedure za dobijanje dozvole, oslikavanje zidova otežava nam i pronalazak fasade. Mnogi stanari ne žele da daju saglasnost, nadajući se da će ona biti zgodno mesto za bilbord i da će tako imati i finansijske koristi. Ipak, ne odustajemo, pribavljamo papire, tražimo adekvatne fasade – priča Miloš Miletić, koji je sa Mirjanom Radovanović oslikao murale i u Palestini, Hrvatskoj, Austriji...

A nije odustao ni Dijego Rivera. Ono što je zamislio u Njujorku, sproveo je u Meksiku. I ne samo što nije uklonio Lenjina već je dodao i osnivača čuvene porodice – Džona Rokfelera. I to tako što ga je prikazao kako luta sa ženom dok iznad njihove glave lebdi ćelija sifilisa… Ni to nije prošlo neopaženo i bez pitanja od čega je umro i kako je živeo rodonačelnik porodice koja je sinonim za nedostižno.

Nije mural svaka slika na fasadi

Lik Ratka Mladića koji su naslikali navijači „Partizana” u Njegoševoj ulici na Vračaru, ukazuje Miloš Miletić, nije mural.

– Najprostija definicija murala je ta da je reč o velikoj slici na fasadi. One se ne rade nelegalno, pod okriljem noći. Lik Ratka Mladića je neka vrsta ulične vizuelne intervencije, ali nije mural. Zanimljivo je pitanje kako je on urađen. Znamo da stanari nisu dali saglasnost, ali ne znamo kako vlast nije reagovala na kršenje više zakona? Ali najveći problem je kakvu poruku šalje – ističe Miletić.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Pozdrav udruzenju KURS koje Beogradu poklanja umetnicka dela - svima dostupna. Ta dela cesto izazivaju polemiku, kao sto je slucaj sa muralom Ratka Mladica. Sto je vrlo korisno, obzirom da mediji u Srbiji retko pisu sta se stvarno dogodilo u Srebrenici.
геополитичар
Све графите и "мурале" било политичке или неполитичке садржине треба уредно прекречити јер руже град. Личностима које то заслужују треба дићи споменик.
Душан Поповић
Дакле, по Милетићу суштинско својство мурала као облика уметничког изражавања јесте да ли уметник има дозволу и да ли ради под окриљем ноћи. Ако имате сва потребна одобрења, то што радите је мурал, па било и ординарно смеће, али ако немате уредне папире, онда није мурал, независно од уметничких квалитета. Какву поруку шаље мурал Ратка Младића? Да треба славити своје хероје, без којих не би било Српске, нити Срба преко Дрине, без којих би се Србима, деведесетих, поновила НДХ.
Sasha Obradovic
Odličan i informativan tekst. Ratka Mladića slobodno može preko celog zida svoje dnevne sobe u svom domu da oslika ko god želi..Javni prostor je već nešto drugo, a pogotovo mu nema mesta gde nema saglasnosti stanara. Oni ga ne žele na zidovima svog doma i bar toliko bi se moralo poštovati.
Alen
Nije isto slikati cvece i coveka odgovornog za veliki zlocin Srebrenici ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.