Zidovi Beograda – od Miterana do Mladića

Prašina koju je podigao lik Ratka Mladića oslikan na zgradi u Beogradu izazvala je napetost između onih koji ga smatraju ratnim zločincem i onih koji ga nazivaju herojem. Ali, tenzije nisu bile ni blizu kao one koje je 1933. izazvao mural Dijega Rivere u Njujorku, kada su negodovali i oni koji su prezirali komunizam, ali još više oni koji su se gnušali cenzure.

Naime, čuveni meksički slikar je gotovo neprimetno, ali radikalno, izmenio mural koji je trebalo da krasi novi Rokfelerov poslovni centar u srcu Menhetna. I to tako što je, u okviru slike koja sumira jednu eru, dodao ikonu komunizma – Vladimira Lenjina. Za Riveru to je bio odgovor na kritike da se prodao američkim kapitalistima, budući da je ovaj član Komunističke partije pre Rokfelera radio i niz murala za „Ford”. Rivera je odbio da ukloni Lenjina, pa je Nelson Rokfeler uklonio mural, a njujorški umetnici danima su protestovali zbog cenzure.

U Severnoj Irskoj, naročito u Belfastu, murali nepogrešivo otkrivaju u kom delu grada se nalazite – republikanskoj oblasti ili ste u unionističkoj radničkoj četvrti, jeste li među katolicima ili protestantima. Od sukoba dve različite politike, dve različite religije, Severnoirci su napravili turističku atrakciju.

A šta je sa zidovima u Srbiji? Kakva poruka se sa njih šalje? I kome se obraćaju?

– Objavili smo 2011. godine istraživanje o istorijatu murala u Beogradu i popisali smo oko 50 oslikanih od 1970. do 2010. Povremeno čujemo komentare da su naši murali nastavak prakse oslikavanja fasada i nasleđe iz perioda SFRJ. Ali istina je sasvim drugačija. Do 2014, kada smo koleginica Mirjana Radovanović i ja, ispred udruženja KURS, oslikali „Borba, znanje, jednakost“ samo je jedan mural nosio nosio jasnu političku poruku. Reč je o muralu „Za solidarnost sa narodima Latinske Amerike“ koji je umetnička brigada Salvarora Aljendea iz Čilea oslikala na zgradi SKC-a 1977. godine. Murali imaju veliki potencijal, jer su umetnička dela dostupna svima. Nije potrebno da odete u galeriju da biste ih videli, već vas ona sama pronalaze – priča za „Politiku” Miloš Miletić, vizuelni umetnik i jedan od osnivača udruženja KURS.

Prvi mural u prestonici, svedoči pomenuto istraživanje, oslikao je Lazar Vujaklija 1970. godine na zidu jedne male zanatske radnje u Bulevaru kralja Aleksandra. Fasade su potom oslikavane zbog posete predsednika Francuske Fransoa Miterana, pred Devetu konferenciju Pokreta nesvrstanih, u ime otvaranja Muzeja vazduhoplovstva… Ali više od deset godina zakon nije poznavao ovakvu umetničku intervenciju. Tako je, dok je s grupom studenata oslikavao fasadu nekadašnje Jugobanke, profesor Čedomir Vasić priveden u policijsku stanicu i pušten tek pošto je direktor banke potvrdio da ima njegovu dozvolu za rad na fasadi. Pošto je 1989. Savet skupštine Beograda usvojio dokument u kojem se prvi put pominje oslikavanje fasada kao način uređenja grada, murali počinju da iz ilegale prelaze u okvire zakona.

Poslednjih godina prestonica je dobila i četiri nova koja potpisuju umetnici okupljeni oko udruženja KURS – osim što su oslikali fasadu jedne stambene zgrade, mural „Borba, znanje, jednakost” nastao je povodom Dana studenata, „20. oktobar” za sedamdesetogodišnjicu oslobođenja Beograda, a poslednji je obeležio osam decenija od osnivanja Internacionalnih brigada.

– Istražujući istoriju murala primetili smo da nema onih koji govore o antifašističkoj borbi, što je dosta suprotno predstavi koja je prisutna u društvu o umetničkoj praksi u javnom prostoru za vreme SFRJ. Naš cilj nije da damo samo estetsku verziju nekog događaja ili da ulepšavamo fasade, već iza svakog našeg murala stoji ozbiljan istraživački rad. Smatramo da mural može da ima i edukativnu funkciju, da bude spomenik jednom vremenu – pojašnjava Miletić.

Međutim, put od ideje do realizacije popločan je nizom dozvola, a zavisi i od toga da li se mural radi na fasadi stambene zgrade ili institucije. Iskustvo KURS-a pokazuje da u proseku, od prvog papira do početka oslikavanja fasade, prođe oko godinu dana.

– Ako je reč o stambenoj zgradi prvo moramo da pribavimo odobrenje stanara, a onda i dozvole od Zavoda za zaštitu spomenika. Kako od gradskog, tako i od republičkog ukoliko se radi o strožoj zoni zaštite. Budući da je, prema Zakonu o stanovanju, obnova fasade infrastrukturna intervencija, a da će skele zauzimati trotoar, moramo da se obratimo i saobraćajnoj komisiji kojoj se predaje elaborat na kome rade ovlašćeni projektanti. Nije čak isto ni da li je zgrada u centru grada ili izvan njega – nabraja naš sagovornik šta je sve potrebno uraditi kako bi se dobilo zeleno svetlo.

Ukoliko je reč o fasadi institucije, stvari mogu biti lakše, ali ne nužno. Tako je mural posvećen oslobođenju Beograda, a koji se nalazi na zidovima Zavoda za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici, prošao bez većih birokratskih muka. Ali to nije bio slučaj i sa Studentskim gradom, gde su se članovi KURS-a dobro pomučili dok su utvrdili ko je nadležan da dâ pristanak za izradu murala povodom godišnjice Španskog građanskog rata.

– Samo oslikavanje traje svega nešto više od nedelju dana. I nije jeftino. Zapravo, najskuplja je skela koja može da košta oko 1.000 evra za nekoliko dana i na to utiče mnogo faktora: tip terena, visina, vreme oslikavanja... Osim komplikovane i neprecizne procedure za dobijanje dozvole, oslikavanje zidova otežava nam i pronalazak fasade. Mnogi stanari ne žele da daju saglasnost, nadajući se da će ona biti zgodno mesto za bilbord i da će tako imati i finansijske koristi. Ipak, ne odustajemo, pribavljamo papire, tražimo adekvatne fasade – priča Miloš Miletić, koji je sa Mirjanom Radovanović oslikao murale i u Palestini, Hrvatskoj, Austriji...

A nije odustao ni Dijego Rivera. Ono što je zamislio u Njujorku, sproveo je u Meksiku. I ne samo što nije uklonio Lenjina već je dodao i osnivača čuvene porodice – Džona Rokfelera. I to tako što ga je prikazao kako luta sa ženom dok iznad njihove glave lebdi ćelija sifilisa… Ni to nije prošlo neopaženo i bez pitanja od čega je umro i kako je živeo rodonačelnik porodice koja je sinonim za nedostižno.

Nije mural svaka slika na fasadi

Lik Ratka Mladića koji su naslikali navijači „Partizana” u Njegoševoj ulici na Vračaru, ukazuje Miloš Miletić, nije mural.

– Najprostija definicija murala je ta da je reč o velikoj slici na fasadi. One se ne rade nelegalno, pod okriljem noći. Lik Ratka Mladića je neka vrsta ulične vizuelne intervencije, ali nije mural. Zanimljivo je pitanje kako je on urađen. Znamo da stanari nisu dali saglasnost, ali ne znamo kako vlast nije reagovala na kršenje više zakona? Ali najveći problem je kakvu poruku šalje – ističe Miletić.