Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nekad ćirilica, danas latinica

Новица Коцић

Malo-malo pa uzavre strasti zbog tretmana i upotrebe našeg ćiriličnog pisma. Poznato je da su jedni „jezikoslovci” za to da se u Srbiji, bar službeno, koristi isključivo ćirilica, dok su drugi malo manje isključivi i dozvoljavaju i korišćenje latiničnog pisma.

Kad pogledamo stare fotografije, recimo Beograda, naročito iz perioda pre Drugog svetskog rata, zapazićemo da su gotovo svi nazivi firmi i prodavnica ispisani ćirilicom. A današnje su, ne samo ispisane isključivo latinicom, već su u najvećem broju i na engleskom jeziku. To govori o našem mentalitetu i pomodarstvu.

Posle 1945. godine Srbija je žestoko prešla na latinicu i na „uvoz” jezičkih tuđica, skoro isključivo iz Engleske. Zanimljiv primer tog našeg pomodarstva je slučaj sa pojmom „telegram”. Na dvoru kneza Mihaila Obrenovića, dakle u Srbiji, za brzo javljanje, po uvođenju telefona i telegrafa, koristio se domaći, vrlo logičan i jednostavan izraz – „brzojav”. Danas većina ljudi u Srbiji misli da je to isključivo hrvatski naziv. Nije. Bio je u upotrebi sve do kraja Prvog svetskog rata. Onda su naši učenici po povratku iz Francuske doneli njihov oblik „brzojava” i počelo je bespoštedno korišćenje oblika „depeša”. Posle Drugog svetskog rata, opet iz pomodarstva, Srbi su zamenili „depešu” engleskim „telegramom”. Zamislite – odrekli smo se lepog i svim ljudima razgovetnog i razumljivog naziva brzojav i zamenili ga tuđicama, depešom i telegramom.

Tako je sada i s ovom „našom” latinicom.

Za kraj želim da navedem skorašnju izjavu našeg vrsnog pisca i odskora upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimira Pištala, koju sam pročitao u Kulturnom dodatku „Politike”. Na temu o kojoj pišem, Pištalo kaže: „Jedna od najvažnijih stvari o kojoj smo se dogovorili s Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu jeste da se ubuduće knjige srpskih savremenih pisaca štampane na latinici neće voditi kao hrvatska literatura. Time je ispravljena višegodišnja birokratska nepravda.”

Vidite, i Amerikanci su nas upamtili kao narod s ćiriličnim pismom, a Hrvate s latiničnim. A mi to ne poštujemo.

Jordan Živanović,
Beograd

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ружица
Можда ово није најбољи пример, али слажем се са лексикографом. И мени сметају буквални преводи од "црвених вина" које је наводно пио и краљевић Марко, а нису се запитали да је можда пио рујно вино тј. ружицу или како сада зову ово вино rose. Да не помињемо реч ИКАДА, на крају реченице, или пример "керуше се порађају" уместо оштенила се керуша. О изразу "није моја шоља чаја" или не била ту у ципелама" уместо бити у туђој кожи, не треба трошити речи.
Milan Matić
Vrlo jednostavno. Doneti propis da svaka firma mora da napiše svoje ime prvo na ćirilici, a posle toga može i na drugom pismu.
Бата
Није то последица "нашег помодарства" већ подмуклог дуготрајног културног инжењеринга са запада. То што су у ратовима радили окупатори (Аустрија, Немци, Бугари, Албанци, Хрвати...), наметање њиховог језика и писма, то је довршено у "слободној" сфрј. Уведена латиница, нове нације, Србија смањена, срушена Његошева капела. Аустроугарски војник Броз је по свему судећи остао веран држави коју је служио 1914. у "вражјој дивизији". Имали смо и бечке новогодишње концерте у комунистичкој држави !?!
Коста
Оригинални документи указују на дурге примере поред брзојава, као свеучилиште, славенски, посланство, писатељ, итд. Данас се они смтарају "кроатизмима". С дурге стране, прави кроатизми масoвно улазе у свакдоневу употребу, поред поплаве англицизама. Српски је препун турцизама -- до те мере да без њих није употребљив! Најсновније речи у дневној употреби су турске (дугме, јастук, челик, јорган...).
Земунац
Највеће замешатељство од језика је енглески језик и нимало му не смета да постане светски језик број један. С друге стране српски језик има своје богатство у речима, али оне се све више губе због оних који их не знају, па због тог незнања уводе ''посрбљене'' стране речи, јер наводно ми немамо одговарајући израз за одређени појам. За бадава су генерације умних људи преводили стручне изразе на српски. А тек да не помињем разне Феме које своје ''знање''доказују коришћењем страних речи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.