Nekad ćirilica, danas latinica

Malo-malo pa uzavre strasti zbog tretmana i upotrebe našeg ćiriličnog pisma. Poznato je da su jedni „jezikoslovci” za to da se u Srbiji, bar službeno, koristi isključivo ćirilica, dok su drugi malo manje isključivi i dozvoljavaju i korišćenje latiničnog pisma.

Kad pogledamo stare fotografije, recimo Beograda, naročito iz perioda pre Drugog svetskog rata, zapazićemo da su gotovo svi nazivi firmi i prodavnica ispisani ćirilicom. A današnje su, ne samo ispisane isključivo latinicom, već su u najvećem broju i na engleskom jeziku. To govori o našem mentalitetu i pomodarstvu.

Posle 1945. godine Srbija je žestoko prešla na latinicu i na „uvoz” jezičkih tuđica, skoro isključivo iz Engleske. Zanimljiv primer tog našeg pomodarstva je slučaj sa pojmom „telegram”. Na dvoru kneza Mihaila Obrenovića, dakle u Srbiji, za brzo javljanje, po uvođenju telefona i telegrafa, koristio se domaći, vrlo logičan i jednostavan izraz – „brzojav”. Danas većina ljudi u Srbiji misli da je to isključivo hrvatski naziv. Nije. Bio je u upotrebi sve do kraja Prvog svetskog rata. Onda su naši učenici po povratku iz Francuske doneli njihov oblik „brzojava” i počelo je bespoštedno korišćenje oblika „depeša”. Posle Drugog svetskog rata, opet iz pomodarstva, Srbi su zamenili „depešu” engleskim „telegramom”. Zamislite – odrekli smo se lepog i svim ljudima razgovetnog i razumljivog naziva brzojav i zamenili ga tuđicama, depešom i telegramom.

Tako je sada i s ovom „našom” latinicom.

Za kraj želim da navedem skorašnju izjavu našeg vrsnog pisca i odskora upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimira Pištala, koju sam pročitao u Kulturnom dodatku „Politike”. Na temu o kojoj pišem, Pištalo kaže: „Jedna od najvažnijih stvari o kojoj smo se dogovorili s Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu jeste da se ubuduće knjige srpskih savremenih pisaca štampane na latinici neće voditi kao hrvatska literatura. Time je ispravljena višegodišnja birokratska nepravda.”

Vidite, i Amerikanci su nas upamtili kao narod s ćiriličnim pismom, a Hrvate s latiničnim. A mi to ne poštujemo.

Jordan Živanović,
Beograd