Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Некад ћирилица, данас латиница

Новица Коцић

Мало-мало па узавре страсти због третмана и употребе нашег ћириличног писма. Познато је да су једни „језикословци” за то да се у Србији, бар службено, користи искључиво ћирилица, док су други мало мање искључиви и дозвољавају и коришћење латиничног писма.

Кад погледамо старе фотографије, рецимо Београда, нарочито из периода пре Другог светског рата, запазићемо да су готово сви називи фирми и продавница исписани ћирилицом. А данашње су, не само исписане искључиво латиницом, већ су у највећем броју и на енглеском језику. То говори о нашем менталитету и помодарству.

После 1945. године Србија је жестоко прешла на латиницу и на „увоз” језичких туђица, скоро искључиво из Енглеске. Занимљив пример тог нашег помодарства је случај са појмом „телеграм”. На двору кнеза Михаила Обреновића, дакле у Србији, за брзо јављање, по увођењу телефона и телеграфа, користио се домаћи, врло логичан и једноставан израз – „брзојав”. Данас већина људи у Србији мисли да је то искључиво хрватски назив. Није. Био је у употреби све до краја Првог светског рата. Онда су наши ученици по повратку из Француске донели њихов облик „брзојава” и почело је беспоштедно коришћење облика „депеша”. После Другог светског рата, опет из помодарства, Срби су заменили „депешу” енглеским „телеграмом”. Замислите – одрекли смо се лепог и свим људима разговетног и разумљивог назива брзојав и заменили га туђицама, депешом и телеграмом.

Тако је сада и с овом „нашом” латиницом.

За крај желим да наведем скорашњу изјаву нашег врсног писца и одскора управника Народне библиотеке Србије Владимира Пиштала, коју сам прочитао у Културном додатку „Политике”. На тему о којој пишем, Пиштало каже: „Једна од најважнијих ствари о којој смо се договорили с Конгресном библиотеком у Вашингтону јесте да се убудуће књиге српских савремених писаца штампане на латиници неће водити као хрватска литература. Тиме је исправљена вишегодишња бирократска неправда.”

Видите, и Американци су нас упамтили као народ с ћириличним писмом, а Хрвате с латиничним. А ми то не поштујемо.

Јордан Живановић,
Београд

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ружица
Можда ово није најбољи пример, али слажем се са лексикографом. И мени сметају буквални преводи од "црвених вина" које је наводно пио и краљевић Марко, а нису се запитали да је можда пио рујно вино тј. ружицу или како сада зову ово вино rose. Да не помињемо реч ИКАДА, на крају реченице, или пример "керуше се порађају" уместо оштенила се керуша. О изразу "није моја шоља чаја" или не била ту у ципелама" уместо бити у туђој кожи, не треба трошити речи.
Milan Matić
Vrlo jednostavno. Doneti propis da svaka firma mora da napiše svoje ime prvo na ćirilici, a posle toga može i na drugom pismu.
Бата
Није то последица "нашег помодарства" већ подмуклог дуготрајног културног инжењеринга са запада. То што су у ратовима радили окупатори (Аустрија, Немци, Бугари, Албанци, Хрвати...), наметање њиховог језика и писма, то је довршено у "слободној" сфрј. Уведена латиница, нове нације, Србија смањена, срушена Његошева капела. Аустроугарски војник Броз је по свему судећи остао веран држави коју је служио 1914. у "вражјој дивизији". Имали смо и бечке новогодишње концерте у комунистичкој држави !?!
Коста
Оригинални документи указују на дурге примере поред брзојава, као свеучилиште, славенски, посланство, писатељ, итд. Данас се они смтарају "кроатизмима". С дурге стране, прави кроатизми масoвно улазе у свакдоневу употребу, поред поплаве англицизама. Српски је препун турцизама -- до те мере да без њих није употребљив! Најсновније речи у дневној употреби су турске (дугме, јастук, челик, јорган...).
Земунац
Највеће замешатељство од језика је енглески језик и нимало му не смета да постане светски језик број један. С друге стране српски језик има своје богатство у речима, али оне се све више губе због оних који их не знају, па због тог незнања уводе ''посрбљене'' стране речи, јер наводно ми немамо одговарајући израз за одређени појам. За бадава су генерације умних људи преводили стручне изразе на српски. А тек да не помињем разне Феме које своје ''знање''доказују коришћењем страних речи.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.