Brejvik traži puštanje na uslovnu slobodu

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Hoće li se dogoditi pravno čudo da se Anders Bering Brejvik (42), osuđeni norveški terorista, nađe na slobodi posle nešto više od 10 godina provedenih u pritvorskoj jedinici zatvora Ila u blizini Osla i strogoj izolaciji u zatvoru u Šijenu? O tome hoće li čovek koji je u međuvremenu, pre pet godina, promenio identitet i postao Fjotolf Hansen, ostati i dalje pod nadzorom i u strogoj izolaciji ili će biti pušten na uslovnu slobodu, odlučiće sudije Osnovnog suda u Šijenu, u okrugu Telemark na jugu zemlje.

Početak sudskog procesa zakazan je za danas i prema najavama sudskih vlasti rasprava će trajati tri do četiri dana. Zbog bezbednosti, neće se odvijati u Palati pravde u gradiću Šijen, već će Brejvik svoju nemoguću misiju probati da izvede na „domaćem terenu”, odnosno u gimnastičkoj sali zatvora u kojem boravi gotovo deset godina.

Pre manje od 11 godina, 22. jula 2011, tada tridesetjednogodišnji Anders Bering Brejvik izveo je dva odvojena teroristička napada. Najpre na sedište norveške vlade u centru Osla (stradalo osam građana), a nešto kasnije i na omladinski kamp tada vladajuće Radničke partije na ostrvu Utoja, gde je ubio 69 omladinaca, većinom tinejdžera, učesnika političkog kampa podmlatka partije. U zločinu kakav Norveška ne pamti u novijoj istoriji ubijeno je 77 ljudi, desetine su lakše ili teže ranjene, a pričinjena je i ogromna materijalna šteta. Za terorističke napade i masovni zločin Brejvik je u sudu u Oslu osuđen na maksimalnu kaznu zatvora, odnosno nadzora i starateljstva u trajanju od 21 godinu.

Prema norveškim zakonima, Brejvik ima pravo da nakon isteka minimalne odslužene kazne od 10 godina pritvora i zatvora od sudskih i instanci zaduženih za praćenje i izvršenje krivičnih sankcija zatraži puštanje na uslovnu, prevremenu slobodu. Budući da su glavni državni tužilac i nadležni iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija glatko odbili molbu njegovih advokata, Brejvik je odlučio da tuži državu i u sudskom procesu pokuša da izbori gotovo neostvarivo.

Kuriozitet je da se novi proces opet odvija u već poznatoj, takozvanoj teror sali zatvora u Šijenu. U ovoj fiskulturnoj sali, specijalno preuređenoj za pravni duel, Brejvik je već bio odneo delimičnu „Pirovu pobedu” u sporu protiv države. Naime, tada se žalio na nehumane uslove u zatvoru, odnosno na preteranu kontrolu i izolaciju. Kao specijalni robijaš, Brejvik je pod svakodnevnom prismotrom, kontrolišu se njegova pisma i komunikacija sa spoljnim svetom, a nema ni kontakt s drugim zatvorenicima.

Međutim, Brejvik u zatvoru uživa u svojevrsnom luksuzu: na raspolaganju mu je apartman sa tri sobe. Ima sobu za odmor, „kabinet” za studiranje, učenje i rad, kao i sobu za treninge, razbibrigu i opuštanje. Poseduje televizor, kompjuter (bez interneta), plejstejšen s igricama. Ima i mogućnost da sam sebi priprema hranu.

Tadašnje sudsko veće je aprila 2016. godine donekle dalo za pravo Brejviku i presudilo da su mu ljudska prava u zatvoru ugrožena i da se prema njemu postupa neljudski, odnosno protivno evropskim konvencijama o ljudskim pravima i slobodama. Čak je sudsko veće osudilo norvešku državu da plati sudske troškove u iznosu od 330.000 kruna (oko 30.000 evra). Međutim, naredne godine viša sudska instanca u Oslu – Apelacioni sud – poništila je ovu presudu i norvešku državu oslobodila svake odgovornosti prema ubici Brejviku. On se potom 2018. godine žalio i Sudu za ljudska prava u Strazburu, ali je i tu odbijen s obrazloženjem da je žalba neutemeljena.

Prema scenariju predstojećeg kraćeg procesa, predviđeno je da prvi govori Brejvik i dato mu je najmanje tri sata da objasni zašto misli da bi trebalo da ga uslovno puste na slobodu. Njegov advokat Ejstajn Sturvik nije želeo medijima da predoči strategiju odbrane. Za sada se zna da će se kao svedok na Brejvikovoj strani pojaviti specijalni gost iz Švedske – Per Oberg. On je među radikalnim nacionalistima i ekstremnim desničarima poznat kao vođa Nordijskog pokreta otpora (DNM) za Švedsku. Ovaj pokret ima svoje ogranke i simpatizere u gotovo svim skandinavskim zemljama. U političkim i medijskim krugovima tretira se kao neonacistička organizacija čija ideologija je antikomunizam, antikapitalizam, panskandinavizam.

Pored pravnih stručnjaka i sudskih veštaka, kao i predstavnika zatvora Šijen, na sudu će se pojaviti i iskusni psihijatar Randi Rusenkvist, koja godinama prati i posmatra Brejvikovo psihičko i psihološko stanje i najmerodavnija je da prosudi i proceni da li je Brejvik „zreo” za slobodu ili će morati još da boravi iza rešetaka, kao i da li je i dalje opasan za društvo i okolinu. Ukoliko izgubi proces, što je, prema proceni pravnika, eksperata i medija, trenutno najrealniji mogući ishod, Brejvik, odnosno Fjotolf Hansen, ima zakonsku mogućnost da svakih pet godina ponovo traži da ga puste na probnu slobodu.