Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova klima na Bliskom istoku

Pod pritiskom Vašingtona mnoge zemlje počele su proces normalizacije odnosa kako bi se još više izolovali Iran
После вишегодишњег прекида успостављени су дипломатски односи: Мухамед бин Зајед и Реџеп Тајип Ердоган (Фото: EPA-EFE/Stringer)

U regionu Bliskog istoka osećaju se pomirljivi vetrovi koji bi, ako se nastave, mogli da dovedu do normalizacije odnosa između vodećih država. Mnogi diplomatski kanali su otvoreni, ali to sigurno neće ići bez novih trzavica, pošto jedan ili dva susreta ne mogu preko noći da skinu s dnevnog reda probleme koji su se gomilali godinama.

Povoljnija klima oseća se u Arapskoj ligi. Predsednik Alžira Abdelmadžid Tebune najavio je da bi delegacija Sirije mogla da se nađe na samitu Arapske lige koji se u martu održava u njegovoj zemlji, preneli su istanbulski mediji. Tom prilikom raspravljaće se o uspostavljanju odnosa s Damaskom, koji su suspendovani 2011. godine, kad je stiglo „arapsko proleće” i predsednik Bašar el Asad počeo obračune s opozicijom. To će biti nastavak saradnje koju su sa Sirijom već obnovili Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat. Vašington upozorava arapske zemlje da normalizaciju odnosa s Damaskom treba usloviti političkim rešenjem desetogodišnje krize i reformama koje će biti u skladu s voljom naroda. To podrazumeva odlazak predsednika Asada, iako je on, uz podršku Rusije i Irana, izašao kao pobednik građanskog rata.

Kontakti su, posle višegodišnjeg prekida, uspostavljeni između Turske i UAE, Kaira i Ankare, između UAE i Izraela. Formalno i između Ankare i Tel Aviva.

Pod pritiskom Vašingtona mnoge zemlje u regionu otvorile su kanale za normalizaciju međusobnih odnosa kako bi se izolovao Iran, koji je poslednjih godina pustio duboke korene u Siriji, Jemenu i Iraku. Ankara je na trenutak ostala u drugom planu. Predsednik Redžep Tajip Erdogan sada podiže rampe ka Egiptu, UAE, Saudijskoj Arabiji da bi uhvatio korak s procesom koji bi mogao da dovede do smanjenja napetosti u trusnom regionu. Najavio je da će u februaru posetiti Rijad i Abu Dabi. A do juče su ga u UAE optuživali da podstiče radikalnu grupu Muslimanska braća koja potkopava mir u celom Zalivu, da se direktno meša u unutrašnje poslove Sirije, Iraka i Libije. Ankara nije ostala dužna: optužila je Abu Dabi da je finansirao imama Fetulaha Gulena, koji je 2016. godine pokušao puč u Ankari.

Turska sada nastoji da razbije izolaciju s kojom se suočila posle izbijanja „arapskog proleća”, koje je uzdrmalo Bliski istok i severnu Afriku. Predsednik Erdogan je to ishitreno pokušao da iskoristi i da se nametne kao lider u tom delu sveta, što su u Libiji, Egiptu, Siriji i Iraku doživeli kao mešanje u unutrašnje poslove. Ankara nije ostala dužna: optužila je UAE i Bahrein za izdaju „palestinskog pitanja” pošto su uspostavili odnose s Tel Avivom.

Kad je „arapsko proleće” stiglo u Egipat, Ankara je stala iza „demokratski izabranog” predsednika Muhameda Mursija, koga su na vlast dovela Muslimanska braća, s kojom Erdogan ima bliske odnose. U Rijadu, Abu Dabiju i drugim zalivskim zemljama dat je znak za uzbunu, jer tu radikalnu grupu doživljavaju kao pretnju miru u regionu. Kad je egipatska armija zaustavila islamiste vojnim udarom 2013. godine Turska je oštro osudila taj potez i odnosi su se našli pred prekidom.

Gromoglasno proklamovana spoljna politika Turske „nula problema” sa zemljama u regionu svela se jednog trenutka na „nula prijatelja”, ako se izuzmu Katar, Azerbejdžan, Muslimanska braća i Hamas. Ankara je ostala na periferiji mnogih zbivanja. To je potvrdio i nedavni sukob Izraela i Palestinaca u pojasu Gaze. U dogovoru s Vašingtonom, ključnu ulogu u postizanju primirja odigrao je egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi, iako Erdogan uporno sebe pokušava da predstavi kao zaštitnika Palestinaca, pre svega radikalnog Hamasa.

U Turskoj su počeli da shvataju novu realnost: Erdogan je u telefonskom razgovoru čestitao Isaku Hercogu izbor za predsednika Izraela. U diplomatskim krugovima su to okvalifikovali „kao važan događaj”, iako je u normalnim prilikama to samo protokolarni gest. Ankara i Tel Aviv nemaju kontakte na visokom nivou već deset godina zbog spora oko „palestinskog pitanja”. Posle dužeg prekida nedavno su na visokom nivou uspostavljeni i kontakti Ankare i Kaira. Posle posete Egiptu šef diplomatije Mevlut Čavušoglu je najavio da će se turski ambasador uskoro vratiti u Kairo.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nafta
Sve zavisi sta ce reci Amerikanci , odnosno velike sile.Nesreca Bliskog istoka je sto se u tom regionu nalaze najveci svetski izvori nafte. To bogatstvo veliki zele i dalje da kontrolisu, u to ne treba sumnjati.
Cvele
U prosloj, 2021. Turska je u Libiju izvezla 20 milijardi dolara proizvoda, najvise prehrambenih. A Srbija jos nije vratila ambasadu u Tripoli, iako trenutno u Libiju radi nekoliko stotina gradjana R.Srbije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.