Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto država ima teškoće da proda dinarske obveznice

Kupcima ponuđena kamata od 2,75 odsto godišnje što je pri inflaciji od 7,9 procenata neisplativo. – Investitori čekaju da nadležni povećaju kamate
(Фото EPA/EFE/A. Bomay)

Ministar finansija Siniša Mali najavio je početkom godine da se država u 2022. neće zaduživati na stranom tržištu, već samo na domaćem. To može biti u domaćoj valuti, emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti, ali i u evrima. Ukoliko Ministarstvo finansija istraje u tome moraće radikalno da menja plan. Jer, emisije dinarskih i evro obveznica bile su poslednjih meseci izrazito neuspešne.

Pre nekoliko dana Uprava za javni dug ponudila je na prodaju dvogodišnje obveznice, u vrednosti od 60 milijardi dinara, po godišnjoj kamati od 2,75 odsto. Prodata je samo šestina, odnosno investitori su „dali” državi deset milijardi dinara, što znači da je procenat realizacije samo 16,54 odsto, piše na sajtu uprave.

Emisija petogodišnjih obveznica početkom decembra prošle godine bila je još neuspešnija. Na prodaju su bili ponuđeni papiri vredni 150 milijardi dinara, s kamatom od 2,5 odsto, a procenat realizacije bio je 0,08 odsto. Investitori su državi dali samo nešto više od 43 miliona dinara. Aukcija dinarskih dužničkih papira sa sličnim parametrima bila je i u oktobru, a procenat realizacije iznosio je 8,11.

Krajem novembra država je emitovala i papire u evrima na domaćem tržištu. Reč je o dvanaestogodišnjim obveznicama, u vrednosti od 100 miliona evra, pri kamati od 1,6 odsto godišnje, dok je procenat realizacije bio 23,23 odsto.

Šta ovako nizak procenat prodaje obveznica pokazuje? Da su kamate niske i da je ulaganje u njih, pri godišnjoj kamati od 7,9 odsto, neisplativo. I da investitori ne veruju da će kamate ostati tako male i da čekaju da ih država poveća.

Istini za volju državi se prethodnih meseci nije žurilo da na ovaj način pribavi novac, jer je na računima imala dve milijarde evra, kako je saopštio ministar finansija nakon havarije u obrenovačkoj termoelektrani.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su ponuđene stope niže od prosečne očekivane inflacije u naredne dve godine i da će država morati da poveća kamate.

A da li se sada nalazimo u nekoj čudnoj situaciji da je inflacija, uslovno rečeno, visoka, a kamate niske?

„To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu i verovatno je posledica u kašnjenju prilagođavanja kamatnih stopa kretanju inflacije. One se ne prilagođavaju tako brzo, između ostalog i zbog toga što je doskora bilo široko rasprostranjeno uverenje da je inflacija kratkotrajna i privremena. Sa druge strane, takvu politiku olakšavaju i jeftini izvori finansiranja. Banke odobravaju kredite po realno negativnim kamatnim stopama, ali su još manje stope na štednju i kamate centralnih banaka po kojima se one zadužuju. Zato u državne papire plasiraju novac one banke koje imaju jeftine izvore zaduživanja. Sasvim je sigurno da će ove godine doći do povećanja kamata”, napominje Arsić.

Što se tiče plana da se 2022. ne izlazi na međunarodno tržište duga on smatra da, ako se ostane pri planiranom fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a, onda država ne mora da se zadužuje „spolja” imajući u vidu da je dosta sredstava preneto iz prethodne godine u ovu. I da se time može pokriti deo minusa ili duga. Međutim, nije sigurno da će minus u državnoj kasi ostati toliki, jer se najavljuju isplate dodatnih programa koji nisu predviđeni inicijalnim budžetom kao što su sto evra za mlade, a moguće je da će biti još nešto.

„Ako deficit bude veći od plana onda bi bilo opravdano da se država zaduži na međunarodnom tržištu i to iz dva razloga. Kamate su i dalje niske i još relativno jeftino možemo da se zadužimo. Drugi razlog je što banke, kad kupuju obveznice, istiskuju privatni sektor i umesto da odobravaju kredite privredi i građanima, one finansiraju državu”, navodi Arsić.

Ove godine dospeva na naplatu nekoliko milijardi evra duga, a već sada znamo da država ima na raspolaganju novac od MMF-a kao mogućnost za tu otplatu. Ministarstvo finansija već je najavilo da će 759,71 milion evra koji je Odbor direktora MMF-a još u avgustu dodelio Srbiji, odnosno 627,6 miliona specijalnih prava vučenja iskoristiti za tu namenu i to u prvom kvartalu kada stižu na naplatu.

Inače, na svetskom tržištu dolar jača u odnosu na evro pa se nameće pitanje kako će to uticati na nas. Manje nego ranije jer je udeo javnog duga u američkoj valuti smanjen sa preko 30 odsto na svega deset procenata.

„Jačanje dolara ima veze s bržim oporavkom američke privrede u odnosu na evropsku, ali i sa najavljenim rastom kamatnih stopa. Kada u SAD rastu kamate onda dolar jača i isplati se investirati u tu valutu. Evropa još nije najavila povećanje kamata, a za nju je problem što o tome odlučuje veliki broj zemalja u evrozoni. Takav način odlučivanja u Evropskoj centralnoj banci usporava način odlučivanja. To se videlo u svetskoj ekonomskoj krizi iz 2008–2009. kada im je trebalo nekoliko godina da primene ekspanzivnu monetarnu politiku. Tako je i sada. Neke zemlje su se oporavile i imaju nisku inflaciju, a druge sve suprotno. Jačanje dolara za nas je bitno zato što utiče na rast troškova uvoza energenata, jer su njihove svetske cene u dolarima”, kaže Arsić.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис М. Бања Лука
Храна отишла преко 30%, ал је каматица мања од 3%. Хау јес ноу.
Gradjanin
1.) Zbog inflacije veće od kamatne stope. 2.) Zato što građani ne mogu da kupe obveznice. Čak i da se odluče da kupe obveznice - čeka ih dugačka i jako skupa igra da dođu do istih. Prvo otvaranje posebnog računa u banci. Potom izbor brokera. Onda kod kupovine preko brokera plaćate provoziju za kupovinu oko 1%. Prilikom prodaje istih plaćate opet proviziju 0.25%. znaci od 2,75 ostane vam 1,5% bez troškova banke! Pa vi onda vidite....
Vojislav Guzina
Treba menjati strukturu državnih dugova u korist dinara, pa i po cenu većih troškova zaduživanja.
Mile.
Pa već sada preskupo plaćamo kamate. Prema podacima Min. finansija, Tabela 3, red 32, od 2012. do danas kamate plaćamo u proseku 900 miliona € godišnje. U ovoj smo zaključno sa 11.2021. platili 107 mlrd dinara. Od 2012. kamate plaćamo prosečno 2.3% od BDP-a. Od 2005. (od kada postoje podaci u Tabeli) pa do 2011. smo kamate plaćali 300 miliona € u proseku godišnje ili 0.96% od BDP-a. Sada nam je oko 70% duga u devizama a 30% u dinarima.
Боривоје Банковић
Да, стварно, зашто? Пре петнаестак година сам у својој наивности хтео да послушам тадашњег министра и купим динарске обвезнице јер је камата била доста боља него на орочену штедњу девиза, да бих сазнао да физичка лица не могу да их купе. У међувремену ме је живот излечио од таквих идеја, па и кад би сада и хтели да ми их продају, прескочио бих изврсну камату од 2,75% у тренутку кад су цене намирница у малопродаји порасле око 30%.
zoran
U naslovu je pitanje, a posle u prvoj recenici kompletan odgovor.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.