Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Posledice obaranja helikoptera PMEZ

Po izlasku na uslovnu slobodu major Emir Šišić izjavio je: Jedan italijanski pukovnik rekao mi je da bi uradio isto što i ja. I svaki moj kolega bi to učinio. Ja sam tada postupio po dužnosti, tog dana sam bio dežurni

I ove godine je u Podrutama kod Novog Marofa obeležena godišnjica pogibije petorice pripadnika Posmatračke misije Evropske zajednice (PMEZ), među kojima su bila četiri Italijana (pukovnik Enco Venturini, poručnici Marko Mata, Silvano Natale i Fjorenco Ramači) i jedan Francuz (natporučnik Žan Lup Ejšen), koji su stradali 7. januara 1992, kada je njihov helikopter, koji se vraćao iz Mađarske u Hrvatsku, oborio „mig 21” tadašnje JNA, kojim je upravljao major Emir Šišić. Na mestu pogibije meštani sela Podrute još 1996. postavili su poveću spomen-ploču sa imenima poginulih, ispisanu, pored hrvatskog, i na italijanskom, francuskom i engleskom jeziku.

I ove godine komemoraciji su prisustvovali predstavnici lokalne i republičke vlasti, Katoličke crkve, te italijanske i francuske ambasade. Ministar inostranih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman poručio je kako je ovaj tragičan zločin ubrzao međunarodno priznanje Republike Hrvatske (priznanje od EZ usledilo je osam dana kasnije, prim. aut.), ali i pokazao svu narav velikosrpske politike, naglasivši: „Mislim da je to i bio na neki način pokušaj da se zaustavi demokratizacija i osamostaljenje onih država koje su živele u totalitarnom režimu.” I drugi hrvatski govornici su isticali da ovaj događaj pokazuje „da je Hrvatska žrtva, a tadašnji komunistički režim i JNA zločinac koji želi da nas spreči u težnjama samostalnosti, vlastite države i odlučivanja o vlastitoj politici”.

Za ovaj događaj Županijsko državno odvjetništvo (tužilaštvo) u Varaždinu je još 6. jula 1992. optužilo dvojicu pripadnika JNA, Dobrivoja Opačića (1962) i Emira Šišića (1963), zbog krivičnog dela ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom. U optužnici se navodi da je Šišić bio pripadnik 125. eskadrile 117. lovačkog avijacijskog puka stacioniranog na uzletištu Željava kod Bihaća. Tog je dana bio u sastavu „dežurne pare”, odnosno dva su aviona „mig 21” bila spremna za poletanje po nalogu operativnog centra. Međutim, poleteo je samo Šišić, kojem je dežurni oficir u Operativnom centru potpukovnik Dobrivoje Opačić dao nalog da leti u zonu u okolini Varaždina. Dao mu je pravac i visinu leta, a Šišić je helikoptere sustigao kod Novog Marofa. Javio je kontroli leta da vidi cilj i doslovno mu je operativni oficir naredio: „Oderi ga”, nakon čega je Šišić ispalio rakete vazduh–vazduh na helikoptere.

Presudom Županijskog suda u Varaždinu od 30. septembra 1992. godine optuženi su u odsustvu osuđeni na po 20 godina zatvora svaki. Vrhovni sud RH presudom od 12. januara 1993. potvrdio je prvostepenu presudu.

Po međunarodnoj poternici raspisanoj od biroa Interpola u Zagrebu Šišić je 9. maja 2001. uhapšen u Mađarskoj. Nakon hapšenja i Italija je podnela ekstradicioni zahtev, opravdavajući ga činjenicom da je među poginulim pripadnicima PMEZ bilo najviše njenih državljana. Šišić je, nakon sprovedenog ekstradicionog postupka, 20. juna 2002. izručen Italiji.

Šišić je u Italiji bio najpre osuđen na doživotnu robiju, a nakon što je ta presuda ukinuta od strane Vrhovnog suda te države, na ponovljenom suđenju je osuđen na 15 godina zatvora. Nakon što je nadležni sud u Srbiji doneo odluku o priznanju presude italijanskog suda, Šišić je u novembru 2006. godine iz Italije prebačen u Srbiju, čiji je bio državljanin. Kaznu je izdržavao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, odakle je 9. maja 2008. pušten na uslovni otpust.

Županijski sud u Varaždinu je Šišiću 15. januara 2018. zbog zastare obustavio izvršenje kazne zatvora od 20 godina, na koju ga je isti sud osudio 1992. godine. Naime, delo za koje je Šišić osuđen, pošto nije kvalifikovano kao ratni zločin, podleže zastari, koja u konkretnom slučaju iznosi 25 godina od pravosnažnosti presude, što znači da je zastara izvršenja kazne u njegovom slučaju nastupila 12. januara 2018. godine.

U svojim javnim nastupima Šišić je tvrdio da nije srušio helikopter s posmatračima, već helikopter hrvatske policije koji je krijumčario oružje iz Mađarske, što je u to vreme bilo učestalo. U toku krivičnog postupka branio se da je kao disciplinovan vojnik samo izvršavao naređenja pretpostavljenih, te da mu je sa profesionalnog stanovišta savest čista. Po izlasku na uslovnu slobodu izjavio je: „Jedan italijanski pukovnik rekao mi je da bi uradio isto što i ja. I svaki moj kolega bi to uradio, ja sam tada postupio po dužnosti, bio sam toga dana dežurni.”

Italijanski sudovi su, pored Šišića, kojem je suđeno u prisustvu, u odsustvu po komandnoj odgovornosti sudili i još četvorici oficira JNA: Dobrivoju Opačiću, Ljubomiru Bajiću, Božidaru Martinoviću i Blagoju Adžiću, i to za avionsku nesreću, višestruko ubistvo i pokušaj ubistva. Teretili su ih i za pokušaj obaranja još jednog helikoptera u kojem su se nalazila trojica Italijana i međunarodni diplomata, u čemu „mig” JNA nije uspeo jer je ispaljena raketa promašila cilj zahvaljujući iznenadnom sletanju helikoptera. Prema rekonstrukciji događaja italijanskog tužioca, Opačić je po naredbi trojice pretpostavljenih, Martinovića, Bajića i Adžića, izdao naredbu Šišiću da obori letelice. Zato je Opačić upotrebio reči „ožeži” i „oderi”, nakon čega je Šišić ispalio rakete vazduh–vazduh na helikoptere.

Prvostepenom presudom suda u Rimu optuženi su 2008. bili oslobođeni optužbe zbog nedostatka dokaza, na koju su porodice poginulih uložile žalbu. Presudom Apelacionog suda u Rimu iz 2013. general Ljubomir Bajić, tada komandant Petog korpusa vazduhoplovstva, i potpukovnik Dobrivoje Opačić proglašeni su krivima i osuđeni svaki na kaznu zatvora od po 28 godina.

Pukovnik Božidar Martinović, komandant operativnog centra protivvazdušne odbrane u Beogradu, oslobođen je optužbe, dok je protiv Blagoja Adžića, tadašnjeg načelnika Generalštaba JNA, postupak obustavljen zbog smrti (umro je 2012. godine). Sud je, nakon osude oficira, obavezao Srbiju, kao zemlju naslednicu SFRJ, da porodicama stradalih plati 950.000 evra odštete. Punomoćnik tužioca, advokat Stefano Koledan, tada je izjavio: „Pravda je konačno zadovoljena, te je ovo prvi put da će jedna nacija morati da nadoknadi štetu koju su napravili njeni vojnici.”

Ne znam da li je Italija (za)tražila ekstradiciju u odsustvu osuđenih oficira bivše JNA i da li je Srbija isplatila dosuđenu odštetu porodicama poginulih pripadnika PMEZ, ali znam da za ubistva više desetina srpskih civila od aviona NATO alijanse na području Srbije u toku 1999. niko nije ni osuđen, niti su države alijanse platile bilo kakvu odštetu njihovim porodicama.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

iz glave
када је у питању одштета Србије јесте једина наследница СФРЈ, када је у питању девизе и злато онда је свих 6 република, а када су у питању српске жртве онда нема никаве везе са СФРЈ... толико о правди и праву "међ зајед" која се ево уживо распада а зенит јој је био 99
Све је то последица покатоличавања
Реченица г. Радмана, који има сумњиво хрватско презиме, била би истинита да је у њој писало да је "српски народ хрватска жртва, да је тадашњи комунистички режим неуспешно покушавао да спречи неоусташе у укидању конститутивности Срба у Хрватској, а затим и да остваре њихово констутивно право да живе заједно са осталим Србима слободно и самостално”. Ове тежњс, уз помоћ са западне стране су неоусташе спречиле, да би их затим "принципијелно" заједно подржале у корист Албанаца Србије, а подржавају

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.