Traži se pomilovanje za škotske veštice

Kamo sreće da su mogle da urade nešto od onoga za šta su optužene pre nego što su pod njihovim nogama potpalili lomaču, pa da, recimo, olujom zbrišu rulju koja se okupila da gleda kako ih proždire vatra ili da se pretvore u sovu i odlete što dalje od ljudi koji su ih lovili i mučili. Međutim, nisu. Oni koji su vekovima sprovodili lov nisu imali vremena da razmišljaju o tome kakve su to veštice koje mogu vradžbinom da potope kraljevsku flotu ili imaju moć da kugom zbrišu selo, a ne mogu sebe da izbave od sigurne i najavljene smrti. Nisu se spasle od egzekucije, koja se nije sprovodila samo na prostorima Škotske, a tamo danas pokušavaju, ako je to moguće, da na neki način isprave nepravdu.

Tamošnje vlasti nameravaju da posthumno pomiluju i rehabilituju na hiljade žena koje su optužene za vradžbine u periodu od 1563. do 1736. godine. Peticiju je zdušno podržala administracija premijerke Nikole Sterdžen, a iz Škotske nacionalne partije kažu da bi predlog zakona trebalo da bude usvojen do leta. Tamošnji političari smatraju da je ispravno da se ova greška ispravi, da se ljudi koji su kriminalizovani, mahom žene, pomiluju.

Potpisnici peticije koji traže pomilovanje veštica iz Škotske smatraju da, osim zvaničnog izvinjenja, vlasti treba da podignu spomen-obeležje kao znak sećanja na nedužno lovljene, progonjene, mučene i ubijene ljude, koje su u ime pravde i morala proglašavali demonima, zlim dušama koje su odvele u propast cele zajednice. Škotska vlada se slaže da je bio diskriminatorski zakon o veštičarenju iz 1563, a koji je bio na snazi do čak 1736. godine. Škotski lov na veštice pokrenuo je kralj Džejms Četvrti tako što je zakonom odobrio suđenja, uglavnom ženama i devojkama koje su optužene za posedovanje zle magije.

U nekoliko masovnih hajki na veštice pod nadzorom kraljevskih komisija optuženo je oko 4.000 ljudi. Dovoljno je bilo da neko uperi prstom u drugoga jer je navodno bacao zle čini ili samo to što su smatrali da je za potapanje kraljevskih brodova kriva baš žena koja je poslala oluju. Na lomaču su išle jer su se pretvarale u kojekakve ptice, sove koje su noću pakostile komšiluku. Većina spaljenih devojaka, kako su ih optuživali, lično su se s đavolom upuštale u intimne odnose, a potom rađale naslednike mračnih sila. Ljudima su smetali i oni koji su znali da upotrebe biljke u lekovite svrhe i uopšteno svi koji su se na neki način izdvajali. Okrivljeni bi, pre nego će biti spaljeni na lomači, bili podvrgnuti raznim metodama mučenja, priznavali da su krivi, da su oni dozvali kugu koja je usmrtila selo ili poslali nevreme koje je uništilo useve.

Bio je to učinkovit način da se obračunaju s neistomišljenicima, komšijama kojima su zavideli, bilo kim ko bode oči ili smeta. Dovoljno je bilo uperiti prst u osobu i reći da šuruje lično sa demonima.

Spaljivanje na lomači nevinih ljudi u tadašnjoj Evropi, ali i Severnoj Americi završeno je širenjem ideje racionalizma i prosvetiteljstva. Ipak, lov na veštice nikada nije završen. Ovaj izraz ostao je uvrežen za svako hapšenje, progon i eliminaciju političkih, ideoloških i ostalih protivnika. Lov na veštice živi, samo je lomača izbačena iz upotrebe.