Lenjin ponovo deli Ruse

Potpredsednik donjeg doma ruskog parlamenta Boris Černišov predložio je da se ukloni „nekropolj pored zidina Kremlja” na Crvenom trgu u Moskvi gde su proteklih decenija sahranjivane najistaknutije ličnosti Sovjetskog Saveza. U redu je da on postoji, kaže Černišov, ali ne na Crvenom trgu, gde se ljudi šetaju, dočekuju Novu godinu, gde se obeležavaju značajni državni praznici, gde dolaze turisti iz raznih regiona Rusije i celog sveta. On takođe predlaže da se Lenjinovo balsamovano telo iznese iz mauzoleja i sahrani po hrišćanskim običajima.

Ovaj predlog su u ranijim prilikama podržavali poslanici njegove Liberalno-demokratske partije, a oštro se suprotstavljali komunisti i deputati nekih drugih partija. Šira javnost je takođe podeljena. Nikakvog glasanja, međutim, neće biti. Iz Kremlja poručuju da ovo pitanje „nije na dnevnom redu”.

Iza mauzoleja, izgrađenog daleke 1924. godine, nalazi se dvanaest grobova istaknutih sovjetskih i ruskih rukovodilaca, među kojima i prvih ličnosti zemlje – Josifa Staljina, Leonida Brežnjeva, Jurija Andropova, Konstantina Černjenka. Tamo je i petnaest „bratskih grobova” ruskih i stranih revolucionara i 115 urni s pepelom ugrađenih u kremaljske zidine.

To nije prvi put da se predlaže uklanjanje „crvenog pantenona”. A polovinom devedesetih godina umalo nije došlo do iznošenja Lenjinovog tela iz mauzoleja. Tadašnji lider Rusije Boris Jeljcin želeo je na taj način da pokaže kako su on lično i država raskrstili s lenjinizmom i komunizmom. Od toga se odustalo u poslednjem trenutku iz straha od žestokih protesta i nemira kojim su pretili komunisti, ali i neki drugi delovi društva.

U vreme kada je iznošenje Lenjinovog tela izgledalo kao svršen čin, reagovale su mnoge ugledne ličnosti, među kojima i poznati ruski novinar i publicista Vitalij Tretjakov. Mauzolej je, po njegovoj oceni, remek-delo svetskog značaja ruske i svetske epohe i arhitekture. To je spomenik neostvarljivoj ideji komunizma, komunističkoj utopiji, pa i tvorcima i žrtvama te utopije. Ne bi bilo originalno porušiti ga, to se već dešavalo u ruskoj istoriji. Rušioci takvih spomenika umetnosti, smatra on, nemaju prava da se nazivaju inteligencijom. Još od vremena stare Grčke, oni se nazivaju varvarima.

To pitanje ima i značajnu međunarodnu dimenziju, kaže Tretjakov. Mislite da će potomci onih koji počivaju u kremaljskim zidinama i kojih ima svugde u svetu mirno gledati kako ruske vlasti postupaju s tim ostacima? Šta treba raditi: ostatke Staljina prebaciti u Gruziju, Džona Rida u Ameriku, Brežnjeva u Ukrajinu, Dzeržinskog u Poljsku, Bele Kuna u Mađarsku. Mislite li, pita on, da u tim zemljama žive varvari i da će oni dozvoliti izrugivanje nad kostima pokojnih, tim pre tako poznatih? A šta raditi sa Gagarinom, Žukovom, Čkalovom i desetinama drugih čija su tela njihovi rođaci dali državi, ali ne za izrugivanje, nego na počast?

Ako se mauzolej poruši, kaže Tretjakov, svet se neće okrenuti naopačke. Ljudima se može napuniti glava tvrdnjom o neophodnosti takvog postupka, ali „ne zavidim onome ko će takvu odluku doneti i realizovati. U ovoj zemlji njihova imena će ostati sramna”.

Predsednik Vladimir Putin se o sudbini mauzoleja i iznošenju Lenjinovog tela nekoliko puta uzgredno osvrnuo. Smatra da je to veoma osetljivo pitanje i ne sme se rešavati naopačke. Ono zadire u osećanja velikog broja ljudi. Postoje mnogo važnije stvari koje treba rešavati, a to pitanje treba ostaviti za budućnost. Dodao je da mnogi građani Rusije mauzolej povezuju s njenim istorijskim dostignućima.

Postoji još jedna veoma bitna činjenica o kojoj se mora voditi računa, kažu analitičari. Crveni trg nisu samo grobovi uz kremaljske zidine i mauzolej. On je jedan od najvećih, najlepših, najkitnjastijih i najpoznatijih trgova u svetu, na kojem svaka kamena kocka na pločniku, svaka cigla sa zidina Kremlja i svaki toranj koji se nad njim izdiže čuvaju deo tajni i deo istorije. Ruske, evropske i svetske. To je zajedno s Kremljom i susednim Aleksandrovskim parkom jedna celina, istorijski i duhovni centar Rusije i njenog glavnog grada. Dirati u takve istorijske i kulturne svetinje bilo bi neprimereno, smatraju kompetentne ličnosti.

Počasna straža na ulazu u mauzolej uklonjena je još devedesetih godina i pomerena u susedni Aleksandrovski park, gde gori večni plamen. Redova ispred ulaza u mauzolej više nema i on je veliki deo vremena zatvoren za posetioce. Lenjin je gotovo zaboravljen u javnosti, a lenjinizam kao ideološka dogma odavno odbačen. Analitičari kažu da se protivljenje uklanjanju mauzoleja i „crvenog pantenona” zato ne može tumačiti sa ideološko-političkog stanovišta, već kao zaštita istorijsko-kulturnih vrednosti. One se čuvaju i poštuju u svakoj civilizovanoj zemlji.

Bez mauzoleja Crveni trg ne bi bio ono što je sada i kakvog ga znaju u svetu poslednjih gotovo sto godina. U ruskoj javnosti se očekuje da će trg u dogledno vreme i dalje čuvati sadašnji izgled.

*Novinar i publicista