Namerno zaražavanje koronom je loša ideja

U kovid objektima Univerzitetskog kliničkog centra Niš od januara do sredine novembra 2021. godine od virusa korona preminuo je 3.091 pacijent, po jednom danu u proseku 9,4 osobe. Najviše onih kojima je kovid odneo život nije bilo vakcinisano. Vakcinalni status preminulih pacijenata praćen je od 15. avgusta do 17. novembra 2021. godine, kada je život izgubilo 1.536 obolelih od korone, a od kojih 66,5 odsto nije bilo imunizovano. Od 514 preminulih vakcinisanih pacijenata, 471 je dobio kinesku vakcinu, 21 rusku, 18 „Fajzer – Biontek”, a četvoro pacijenata „Astra Zeneku”.

U razgovoru za „Politiku” profesor dr Radmilo Janković, anesteziolog i zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš, ističe da među hospitalizovanim pacijentima zbog kovida 19 ima i vakcinisanih, ali da se jasno vidi da vakcine štite jer oko 70 odsto preminulih nije dobilo cepivo. „Vakcine su veoma dobro uradile posao kada je reč o delta soju, koji je prošle godine bio najviše prisutan. Sprečavale su dosta zaražavanja, a svakako smrtne ishode. Najveći broj vakcinisanih koji je preminuo primio je ’Sinofarmovu’ vakcinu, ali treba uzeti u obzir i da je najveći broj građana kod nas upravo imunizovan tim cepivom. Kada smo gledali datume kada su ti ljudi bili vakcinisani, videli smo da je prošlo više od pet-šest meseci od imunizacije. Zato je posle usledila inicijativa da se skrati vreme za dobijanje buster doze, što je brzo i usvojeno. Tu smo odluku mnogo bolje prelomili u odnosu na neke zapadne zemlje koje su kalkulisale s trećim dozama. Mnogo nam znači detaljno praćenje epidemijske situacije kako bi se neke mere preduzele na vreme, jer je samo skraćivanje vremena za davanje buster doze spaslo mnogo života. Naročito su efikasne mRNA vakcine”, ističe dr Janković.

Ako obolevaju i umiru i vakcinisani, kako privoleti mlade ljude na imunizaciju?

Mislim da su se iza stavova da neće da se vakcinišu nalazili anarhistički i antiglobalistički stavovi. To je samo dodatno potpirivalo strahove i neizvesnost kod ljudi. To što omikron probija imunitet sigurno će obeshrabriti neke ljude da se vakcinišu. Naša poruka od početka je da vakcina nije magično sredstvo. Svakako se neko može zaraziti ako priča ili peva s inficiranom osobom glavu uz glavu. Ali je zato mala verovatnoća da će vakcinisana osoba da završi u bolnici. Ipak, nisam optimista da možemo da napravimo bolji iskorak u pogledu vakcinacije.

Do kakvih ste saznanja još došli lečeći obolele od kovida 19?

Naučnicima i lekarima kliničarima koji imaju više iskustva bitna su saznanja o tome da je genetska predispozicija na prisustvo virusa verovatno jako važna u komplikovanju kliničke slike i razvijanju teških formi bolesti. U istoriji medicine to je već viđeno i dokazano kod sepse, odnosno da pojedine osobe shodno svom genskom statusu imaju znatno lošiji ishod bolesti. Zato je budućnost terapije da modulira genetski odgovor.

To znači da je pogrešno verovanje nekih ljudi da treba namerno da se zaraze koronom i prebole je jer se nikada ne zna kako će koji organizam da odreaguje?

Za omikron soj korone mi još nemamo detaljnu analizu. Da se oboleli od njega hospitalizuju u istom procentu kao onda kada se obolevalo od delta varijante, to bi srušilo svaki zdravstveni sistem, pa i naš. Ovo sada je potpuno drugačija prezentacija bolesti u odnosu na prethodne. Sada nema u velikom procentu sistemskog oboljenja koje se može videti u biohemijskim analizama krvi, na primer kod analize CRP-a. Imamo i mali broj obostranih upala pluća koje prave sliku takozvanog mlečnog stakla. Ali, određen broj obolelih i dalje završava na bolničkom lečenju. Sada se u više od 90 odsto slučajeva hospitalizuju oni koji su stariji od 60 godina. Očigledno je da su oni najosetljiviji jer imaju najmanji fiziološki kapacitet za odbranu organizma i više propratnih oboljenja. Zato je glupa ideja da neko želi namerno da se zarazi koronom. Nekome će korona izazivati blagu kijavicu, ali njegovom ocu, majci, baki ili deki će izazvati jako oboljenje. Zato nije pametna strategija da se namerno zaražavamo. Omikron se širi kao plin i teško ćemo moći da zaustavimo ogromno prokužavanje. A očigledno je da postoji neka genetska predispozicija da neke osobe reaguju drugačije na prisustvo virusa, kao i što neko ne razvije imunitet posle primanja vakcine.

Da li s početkom rada škola i povratkom porodica sa zimovanja očekujete još veći porast broja obolelih od kovida 19?

To će svakako ubrzati širenje virusa i još jedan uzlazni tok ovog talasa korone koji će trajati još oko tri nedelje. Potom će uslediti jedno kraće zaravnjenje krive, pa će doći do pada broja obolelih. Očekujem da će ovo prokužavanje omikronom verovatno prestati krajem februara ili početkom marta i da ćemo ući u neki mirniji period. Gledaćemo u međuvremenu šta će se desiti s virusom na južnoj hemisferi jer su nam svi mutirani sojevi tokom zime dolazili odande. Strategija Svetske zdravstvene organizacije je da treba što pre i što više vakcinisati stanovništvo Afrike i siromašnijih delova Azije, gde je mogućnost zaražavanja mnogo veća i gde su nevakcinisani ljudi zapravo generatori novih mutacija.

Da li bi sledeći mutirani soj koji nam dođe bio agresivniji ili se bližimo kraju pandemije?

Prirodno je da se, kao i kod drugih virusa, ide ka nekom mirnijem periodu, da će on biti u cirkulaciji, ali da neće više toliko da utiče na naš socijalni život. Centar za prevenciju i kontrolu bolesti na globalnom nivou prati kretanje mutacija.

To znači da i dalje moramo da budemo oprezni?

Treba biti oprezan, iako sada sve deluje da korona više neće biti tako opasna i da neće dovoditi do velikog broja hospitalizovanih. Mi smo s ranijim sojevima kovida imali po 11.000 hospitalizovanih ljudi. Sada imamo oko 2.700 osoba, što nije dovelo do potpunog preopterećenja kovid bolnica. Međutim, sada veliko opterećenje trpe kovid ambulante. Mislim da je broj novootkrivenih slučajeva malo potcenjen. Sigurno je makar od dva do dva i po puta veći broj zaraženih od broja registrovanih slučajeva. Ima ljudi kojima je svega dosta pa se ne testiraju, ali tu su i oni koji veruju da je ovo obični nazeb pa ne žele kod lekara. A bitno je otići u kovid ambulantu na vreme jer je moderna antivirusna terapija koju imamo efikasna ako se da prvih dana od početka simptoma, kada se virus još replicira. Nakon deset dana nastaju posledice onoga što je virus napravio. Tada je izbor terapije jako sužen.

I posle preležane korone posledice koje virus ostavi za sobom mogu da budu kobne?

Sistemska forma bolesti podrazumeva da virus praktično okine odgovor organizma koji je išao u pravcu citokinske oluje, velikog inflamatornog odgovora i stvaranja uslova za pojavu ugrušaka. Ti ugrušci imaju mnogo jaču čvrstinu. Povećano stvaranje ugrušaka je dovelo do fatalnih ishoda tokom hospitalizacije, ali i kasnije, kada se javljaju moždani udar ili infarkt srca. Neretko se može čuti od ljudi koji su preležali kovid 19 da imaju problema s upornom temperaturom koja traje po nekoliko nedelja, a čak i mesecima. Ima ljudi koji se žale na hronični umor, neki imaju probleme sa smanjenim apetitom, a neki sa fibrozom pluća (ožiljno tkivo se stvara u plućima) i smanjenim kapacitetom pluća. Tu su i osobe s upalama srčanog mišića i srčane maramice. Koliko god da omikron daje akutno blažu formu bolesti, još uvek niko sa sigurnošću ne može da kaže da se kod obolelog neće javiti ove iste posledice. Ipak, meni se čini da ovo sada nije ista bolest, već da je reč o drugačijoj formi kovida.

Bilo je istraživanja i o tome da i krvna grupa utiče na to da li će se neko razboleti?

To bi bilo isto kao kada bismo rekli da osobe koje imaju plave oči imaju veću sklonost ka kovidu. Stvar nije tako jednostavna. Teško da će samo pripadnost krvnoj grupi uticati na to da li će neko da oboli ili ne. To bi bilo suviše jednostavno i previše dobro jer bismo se onda usredsredili na ljude s određenim krvnim grupama i njima bi se davale posebne terapije i vakcine šireg spektra.

Zadržaću mišljenje za sebe o situaciji s Novakom Đokovićem

Prethodnih dana u javnosti je najviše reči bilo o vakcinalnom statusu tenisera Novaka Đokovića. Šta vi mislite o tome?

Poštujem pravo ličnog izbora svakako dok god ono ne ugrožava drugoga. Mislim da je sve ovo oko Novaka Đokovića poprimilo neki drugi karakter sigurno ne njegovom voljom. Zadržao bih za sebe mišljenje o svemu tome. Bilo je tu previše i politike i zabluda da nas neko zbog naše pripadnosti drugačije gleda. Mislim da nas niko nije gledao drugačije. Bojim se samo da se problem koji je počeo na Australijan openu neće zaustaviti.