Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dela ruskih slikara u Vršcu

Izložba „Sjaj ruskih slikara”, koju je priredio vlasnik kolekcije Vladimir I. Pešić, već u januaru uvrštena među kandidate za kulturni događaj godine
Власник збирке Владимир И. Пешић поред слике „Пролеће, принцеза Мафалда Савојска” Степана Колесникова Фјодоровича (Фото: Ј. Даниловић)

Vršcu je pripala izuzetna i retka čast da posle Moskve bude drugi grad u kom verovatno naš najveći kolekcionar dela ruskih slikara u Srbiji, Beograđanin Vladimir I. Pešić, izlaže deo svoje zbirke u velikoj dvorani zgrade „Konkoridija” Gradskog muzeja, pod nazivom „Sjaj ruskih slikara”. Tako već u januaru ova izložba slika ruskih autora postaje kandidat za kulturni događaj godine u Vršcu.

Vršac nije slučajno izabran za izlaganje 36 likovnih dela, i velikog formata, vrhunskih ruskih slikara, stvorenih u periodu od kraja 19. veka do pedesetih godina 20. veka. U Sterijinom gradu izvesno vreme je živeo poznati ruski umetnik Nikolaj Kuznjecov. On se 1920. godine nastanjuje i stvara u Vršcu. Njegova su dela takođe prisutna na ovoj izložbi.

Otvaranju izložbe prisustvovale su brojne ugledne zvanice, među kojima su bili i predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Beogradu i Ruskog doma u našem glavnom gradu.

Ivana Ranimirov, direktorka Gradskog muzeja, posebnu pažnju je posvetila istorijskim vezama ovog kraja s Rusijom i ruskoj emigraciji, koja je „imala nemerljiv ljudski potencijal, veliki uticaj na razvoj Srbije na polju nauke, kulture i svakako umetnosti”.

Posebno nadahnuto o zbirci Vladimira Pešića, ali i o Vršcu, pre svega, o „precima sadašnjih Vrščana”, govorio je Nikola Kusovac, muzejski savetnik u penziji, koji je i predgovorom obogatio dvojezični katalog izložbe, na srpskom i ruskom jeziku, objavljen za ovu priliku.

– Ono što sam ja propustio da uradim u životu, uradio je Vladimir. Upravo ova izložba u Vršcu na najbolji način svedoči o prirodi i ostvarenim dometima te zbirke, preko dela slikara kakvi su, u prvom redu: Nikolaj Dmitrijevič Kuznjecov, Ipolit Danilovič Majkovski i Stepan Fjodorovič Kopesnikov, zatim, sa po jednim radom Petar Petrovič Sokolov, Nikolaj Vasiljevič Haritonov i Konstantin Konstantinovič Kuznjecov, vanserijski strip-crtač, kao i plodni Aleksandar Ivanovič Lažečnikov, Vladimir Pavlovič Zelinski i Nikolaj Krivošejn. Pored navedenih slikara, čija dela predstavljaju zasad jezgro vrednosti zbirke Vladimira Pešića u Srbiji, izloženo je i nekoliko primeraka ruskih serijskih ikona, nastalih tokom 19. veka, kao i jedan po porodičnoj liniji, nasleđen portret Branka Maksimovića (Pešićevog dede), rad izuzetno darovitog mladog slikara Igora Vasiljeva – rekao je Nikola Kusovac i naglasio da je „upravo ovim delom Pešić nagovestio svoje, logično, prirodom stvari određeno, buduće kolekcionarsko usmerenje prema generaciji mladih ruskih umetnika, kćerki i sinova prvog talasa ruskih emigranata, kakvi su, osim Igora, bili još Marklen Mosijenko, Olja Ivanjicki i najznačajniji među njima Leonid Šejka.

Autor izložbe i vlasnik umetničkih dela, Vladimir I. Pešić, ispričao je kako se u njemu rodila ljubav prema delima ruskih slikara, koja je započeta još 1989. godine, u jednom komisionu u Moskvi, i nastavljena u Londonu 1990. godine, kada je posetio aukciju slika poznate kuće „Sotbi”. Tada je počeo da traga i kupuje vredne slike poznatih ruskih umetnika. Osim likovnih dela, Pešić je počeo da skuplja i ruske ikone i druge starinske vredne unikatne predmete.

Vladimir Pešić nam poverava „tajnu svog srednjeg slova”.

– Rođen sam u Londonu, gde je moj kum bio obavezan da mi osim imena Vladimir, kod matičara doda još jedno ime, pa se opredelio za Igor. Zato inicijal tog imena koristim kao srednje slovo.

Naš sagovornik kaže da nije likovni stvaralac „jer to je božji dar”, ali i da ne zna koliko njegova kolekcija trenutno broji dela („Pamtim svaku sliku, ali ih ne brojim”), kao ni koliko ona materijalno vredi. Pitali smo ga i da li neku sliku posebno želi da ima u kolekciji, a nema je. „Imam mnogo takvih želja”, kaže. Planira da izložbu predmeta iz svoje kolekcije prikaže Beograđanima, Novosađanima, Kragujevčanima.

Na pitanje koja mu slika najviše znači odgovorio nam je da ih sve jednako voli. Ipak, malo više je naklonjen slici „Proleće, princeza Mafalda Savojska” Stepana Kolesnikova Fjodoroviča (1879–1955).

Nasleđena ljubav

„Uvek nam je stan bio pun slika jer je moj otac cenio vredna likovna dela, a tu svoju ljubav preneo je na mene. Moja mama Ivana, koja je prisustvovala ovoj izložbi, takođe je ljubitelj likovne umetnosti”, kaže Pešić.

Ljubav prema slikarstvu, posebno prema ruskom, nasledio je, kaže, od svog oca, Dušana Pešića, kog čitaoci „Politike” pamte kao izuzetnog dopisnika iz četiri metropole: Londona (gde je Vladimir rođen), Pariza, Moskve i Njujorka, „kao niko pre njega ni posle njega”. Govorio je engleski, francuski, ruski i nemački, a poznavanje više jezika negovao je čitanjem književnih dela na izvornom jeziku.

Na tužnu vest o smrti Dušana Pešića, 8. avgusta 2019. godine, u internet izdanju našeg lista jedan čitalac je dodao kratak komentar: „Dušan Pešić je bio prava zvezda klasičnog novinarstva iz plejade ’Politikinih’ novinara.”

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Posle boljsevicke revolucije, oko dva milona Rusa mahom pripadnika elite carske Rusije, spas je potražilo u emigraciji širom sveta a njih oko 40 000 je utočište našlo u ondašnjoj kraljevini Jugoslaviji, najvećim delom u Srbiji. Od svog dolaska pa do današnjih dana davali su i daju veliki doprinos nasoj kulturi, nauci i umetnosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.