Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Počela seča trske na Ludašu

Nekada tradicionalni zimski posao ljudi koji žive kraj jezera, danas se sveo na nekolicinu onih koji žele i hoće da rade ovaj težak posao za koji je potreban i debeo sloj leda na jezeru
Трска се коси кадсе језеро заледи (Фото: Никола Тумбас)

Subotica –  Poslednjih dana mraza je bilo tek toliko da se na površini jezera Ludaš stvori prva ledena pokorica. Kada ledena kora počne da prekriva plitko panonsko jezero,  upravo je to najbolje vreme za jedan od važnih sezonskih poslova – seču trske na Ludašu.

Šetajući duž obale jezera čini se da je ovaj ševar gusto raspoređen samo uz obalu jezera, ali tek pogled iz vazduha pokazuje da je jezero Ludaš puno ostrvaca trske. To su omiljena staništa ptica koje se ovde gnezde ili zastanu tokom seobe, što je sve Ludaš stavilo na Ramsarsku listu zaštićenih vodenih područja.

Tek sečom, obnavlja se trska koja se smatra i odličnim filterom koji prečišćava jezersku vodu.

Na obali zamrznutog jezera tek trojica meštana iz okoline bave se ovim poslom. Gabor Boršoš, Tibor Guljaš i Čaba Varga kažu da su jedini koji se time još bave.

„Ni sami ne znamo koliko je ovde trske, više desetina hiljada snopova bi moglo da se iseče da je to sve očišćeno, ali treba to neko i da radi. To je jako težak posao, i nema nikoga, mislim da smo mi jedini. Samo mi radimo i jedini smo mi na jezeru koji sečemo trsku”, kaže Tibor Guljaš.

Mašinom, nalik većoj kosilici za travu ova  trojica seku dugačke suve stabljike trske pri samom kraju biljke iznad leda.

„Ostali smo tu pri obali Ludaškog jezera da sečemo trsku. Sada je druga sedmica kako je led dovoljno čvrst da možemo da izađemo i zato smo sada počeli da je sečemo. Za sada sečemo trsku na ledu, stabljike iznosimo na obalu, a posle ćemo je vezivati u snopove”, objašnjava Gabor Boršoš.

Za vezivanje trske imaju poseban metalni obruč kojim određuju i debljinu snopa i uvezuju ga na više mesta. Kažu, za ovako uvezanu trsku imaju poznatog kupca iz Temerina. Ipak, ove godine neće biti mnogo trske za prodaju.

„Loš je kvalitet trske, pre tri nedelje je bila ledena kiša i izlomila je trsku i tako slomljena ona ne može da se koristi. Ipak mora se iseći kako bi i dogodine ovde mogli da dođemo po trsku. Nažalost, ovu izlomljenu moramo da bacimo”, kaže Boršoš.

Sekači trske rade duž obale jer iako je jezero zaleđeno uvek postoji opasnost da se propadne. Čaba Varga kaže da je led trenutno debljine od sedam do desetak centimetara, i da su potrebna bar četiri dana kada je temperatura ispod minus 10 stepeni kako bi se formirao čvrst led. „Ali i onda može da bude iznenađenja. Svako izlazi na led je na svoju odgovornost” kaže.

Iz preduzeća „Palić–Ludaš” koje gazduje jezerom navode da je i ove godine planirana seča trske na površinama između 10 i 15 hektara, ali da li će zaista i biti pokošena zavisi od vremenskih uslova.

„Seča trske je važna mera za održavanje staništa za živi svet Ludaškog jezera. Trska se seče u vodi i na kopnu i na taj način se aktivno upravlja staništima, tačnije, stvaraju se pogodni uslovi za različite organizme – beskičmenjake, ribe, žabe, kornjače, zmije, razne vrste vodenih ptica i sisara. Nažalost, ove godine trska je slabog kvaliteta, u ekonomskom smislu, jer se prethodnih godina nije kosila, ili se kosila u malom obimu. Kada se trska kosi svake godine, povećava se njena vitalnost i kvalitet. Svakako, kvalitet trske posredno utiče na jezero”, objašnjava Sandra Čokić Reh, stručni saradnik preduzeća „Palić – Ludaš”.

Ona dodaje da postoji interes meštana da seku trsku, ali do to zavisi od toga da li će biti i dugotrajnog mraza i stvaranja ledene kore koja bi omogućila da se izađe na površinu jezera i seče trska.

„U prošlosti, jezero i okolne livade predstavljali su sastavni deo života ljudi koji su stanovali uz jezero. Nekada su trsku najboljeg kvaliteta sekli upravo iz Ludaškog jezera. Trska se, sve do pedesetih godina dvadesetog veka, koristila za pokrivanje kuća i građevina u seoskom gazdinstvu. Zabate kuća pravili su od trske oblepljene ilovačom, a od trske su pravljeni i zidovi slabijeg kvaliteta i ograde. Od listova rogoza se pravio tepih. Danas je ostalo samo sećanje na to vreme, jer je tih ljudi, koji su tradicionalno sekli trsku sve manje, ili ih više nema”, objašnjava Sandra Čokić Reh.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Misa
Koliko se placa seca trske?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.