Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почела сеча трске на Лудашу

Некада традиционални зимски посао људи који живе крај језера, данас се свео на неколицину оних који желе и хоће да раде овај тежак посао за који је потребан и дебео слој леда на језеру
Трска се коси кадсе језеро заледи (Фото: Никола Тумбас)

Суботица –  Последњих дана мраза је било тек толико да се на површини језера Лудаш створи прва ледена покорица. Када ледена кора почне да прекрива плитко панонско језеро,  управо је то најбоље време за један од важних сезонских послова – сечу трске на Лудашу.

Шетајући дуж обале језера чини се да је овај шевар густо распоређен само уз обалу језера, али тек поглед из ваздуха показује да је језеро Лудаш пуно острваца трске. То су омиљена станишта птица које се овде гнезде или застану током сеобе, што је све Лудаш ставило на Рамсарску листу заштићених водених подручја.

Тек сечом, обнавља се трска која се сматра и одличним филтером који пречишћава језерску воду.

На обали замрзнутог језера тек тројица мештана из околине баве се овим послом. Габор Боршош, Тибор Гуљаш и Чаба Варга кажу да су једини који се тиме још баве.

„Ни сами не знамо колико је овде трске, више десетина хиљада снопова би могло да се исече да је то све очишћено, али треба то неко и да ради. То је јако тежак посао, и нема никога, мислим да смо ми једини. Само ми радимо и једини смо ми на језеру који сечемо трску”, каже Тибор Гуљаш.

Машином, налик већој косилици за траву ова  тројица секу дугачке суве стабљике трске при самом крају биљке изнад леда.

„Остали смо ту при обали Лудашког језера да сечемо трску. Сада је друга седмица како је лед довољно чврст да можемо да изађемо и зато смо сада почели да је сечемо. За сада сечемо трску на леду, стабљике износимо на обалу, а после ћемо је везивати у снопове”, објашњава Габор Боршош.

За везивање трске имају посебан метални обруч којим одређују и дебљину снопа и увезују га на више места. Кажу, за овако увезану трску имају познатог купца из Темерина. Ипак, ове године неће бити много трске за продају.

„Лош је квалитет трске, пре три недеље је била ледена киша и изломила је трску и тако сломљена она не може да се користи. Ипак мора се исећи како би и догодине овде могли да дођемо по трску. Нажалост, ову изломљену морамо да бацимо”, каже Боршош.

Секачи трске раде дуж обале јер иако је језеро залеђено увек постоји опасност да се пропадне. Чаба Варга каже да је лед тренутно дебљине од седам до десетак центиметара, и да су потребна бар четири дана када је температура испод минус 10 степени како би се формирао чврст лед. „Али и онда може да буде изненађења. Свако излази на лед је на своју одговорност” каже.

Из предузећа „Палић–Лудаш” које газдује језером наводе да је и ове године планирана сеча трске на површинама између 10 и 15 хектара, али да ли ће заиста и бити покошена зависи од временских услова.

„Сеча трске је важна мера за одржавање станишта за живи свет Лудашког језера. Трска се сече у води и на копну и на тај начин се активно управља стаништима, тачније, стварају се погодни услови за различите организме – бескичмењаке, рибе, жабе, корњаче, змије, разне врсте водених птица и сисара. Нажалост, ове године трска је слабог квалитета, у економском смислу, јер се претходних година није косила, или се косила у малом обиму. Када се трска коси сваке године, повећава се њена виталност и квалитет. Свакако, квалитет трске посредно утиче на језеро”, објашњава Сандра Чокић Рех, стручни сарадник предузећа „Палић – Лудаш”.

Она додаје да постоји интерес мештана да секу трску, али до то зависи од тога да ли ће бити и дуготрајног мраза и стварања ледене коре која би омогућила да се изађе на површину језера и сече трска.

„У прошлости, језеро и околне ливаде представљали су саставни део живота људи који су становали уз језеро. Некада су трску најбољег квалитета секли управо из Лудашког језера. Трска се, све до педесетих година двадесетог века, користила за покривање кућа и грађевина у сеоском газдинству. Забате кућа правили су од трске облепљене иловачом, а од трске су прављени и зидови слабијег квалитета и ограде. Од листова рогоза се правио тепих. Данас је остало само сећање на то време, јер је тих људи, који су традиционално секли трску све мање, или их више нема”, објашњава Сандра Чокић Рех.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Misa
Koliko se placa seca trske?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.