Почела сеча трске на Лудашу

Суботица –  Последњих дана мраза је било тек толико да се на површини језера Лудаш створи прва ледена покорица. Када ледена кора почне да прекрива плитко панонско језеро,  управо је то најбоље време за један од важних сезонских послова – сечу трске на Лудашу.

Шетајући дуж обале језера чини се да је овај шевар густо распоређен само уз обалу језера, али тек поглед из ваздуха показује да је језеро Лудаш пуно острваца трске. То су омиљена станишта птица које се овде гнезде или застану током сеобе, што је све Лудаш ставило на Рамсарску листу заштићених водених подручја.

Тек сечом, обнавља се трска која се сматра и одличним филтером који пречишћава језерску воду.

На обали замрзнутог језера тек тројица мештана из околине баве се овим послом. Габор Боршош, Тибор Гуљаш и Чаба Варга кажу да су једини који се тиме још баве.

„Ни сами не знамо колико је овде трске, више десетина хиљада снопова би могло да се исече да је то све очишћено, али треба то неко и да ради. То је јако тежак посао, и нема никога, мислим да смо ми једини. Само ми радимо и једини смо ми на језеру који сечемо трску”, каже Тибор Гуљаш.

Машином, налик већој косилици за траву ова  тројица секу дугачке суве стабљике трске при самом крају биљке изнад леда.

„Остали смо ту при обали Лудашког језера да сечемо трску. Сада је друга седмица како је лед довољно чврст да можемо да изађемо и зато смо сада почели да је сечемо. За сада сечемо трску на леду, стабљике износимо на обалу, а после ћемо је везивати у снопове”, објашњава Габор Боршош.

За везивање трске имају посебан метални обруч којим одређују и дебљину снопа и увезују га на више места. Кажу, за овако увезану трску имају познатог купца из Темерина. Ипак, ове године неће бити много трске за продају.

„Лош је квалитет трске, пре три недеље је била ледена киша и изломила је трску и тако сломљена она не може да се користи. Ипак мора се исећи како би и догодине овде могли да дођемо по трску. Нажалост, ову изломљену морамо да бацимо”, каже Боршош.

Секачи трске раде дуж обале јер иако је језеро залеђено увек постоји опасност да се пропадне. Чаба Варга каже да је лед тренутно дебљине од седам до десетак центиметара, и да су потребна бар четири дана када је температура испод минус 10 степени како би се формирао чврст лед. „Али и онда може да буде изненађења. Свако излази на лед је на своју одговорност” каже.

Из предузећа „Палић–Лудаш” које газдује језером наводе да је и ове године планирана сеча трске на површинама између 10 и 15 хектара, али да ли ће заиста и бити покошена зависи од временских услова.

„Сеча трске је важна мера за одржавање станишта за живи свет Лудашког језера. Трска се сече у води и на копну и на тај начин се активно управља стаништима, тачније, стварају се погодни услови за различите организме – бескичмењаке, рибе, жабе, корњаче, змије, разне врсте водених птица и сисара. Нажалост, ове године трска је слабог квалитета, у економском смислу, јер се претходних година није косила, или се косила у малом обиму. Када се трска коси сваке године, повећава се њена виталност и квалитет. Свакако, квалитет трске посредно утиче на језеро”, објашњава Сандра Чокић Рех, стручни сарадник предузећа „Палић – Лудаш”.

Она додаје да постоји интерес мештана да секу трску, али до то зависи од тога да ли ће бити и дуготрајног мраза и стварања ледене коре која би омогућила да се изађе на површину језера и сече трска.

„У прошлости, језеро и околне ливаде представљали су саставни део живота људи који су становали уз језеро. Некада су трску најбољег квалитета секли управо из Лудашког језера. Трска се, све до педесетих година двадесетог века, користила за покривање кућа и грађевина у сеоском газдинству. Забате кућа правили су од трске облепљене иловачом, а од трске су прављени и зидови слабијег квалитета и ограде. Од листова рогоза се правио тепих. Данас је остало само сећање на то време, јер је тих људи, који су традиционално секли трску све мање, или их више нема”, објашњава Сандра Чокић Рех.