Skakanje Zorana Milanovića

To je život, čovek pada i podiže se. Pravio sam se važan, no ne osećam nikakve posledice -- našalio se (kiselo) nakon pada sa oklopnog vozila.

Tako je govorio pre osam godina, 3, aprila 2013. tadašnji predsednik Vlade Hrvatske Zoran Milanović kada je stigao u posetu kasarni ''Pukovnik Predrag Matanović" u Petrinji. Milanović je razgledao oklopno vozilo „Patria“ AMV, pozirao snimateljima i u jednom trenutku, umesto da s vozila siđe niz merdevine, na predviđenom mestu, pogrešno je procenio visinu i pokušao da skoči. Pao je s vozila, ali je ustao, otresao prašinu s odeće i nastavio s protokolom, praveći se kao da se ništa nije dogodilo.

„Što se penje gde mu mesto nije... Nije rekao hop pre skoka... hoće da bude zapovednik vojske a ne zna da skače...  bili su neki od komentara ovog pogibeljnog skoka koji je postao viralan i bio dugo na top listi gledanosti sve dok ga Makron nije pretekao primanjem šamara i Bajden kotrljanjem niz avionske stepenice. U samoj Hrvatskoj, u medijskom plej-ofu zbog političke ljute kohabitacije on danas nadskače rivala Plenkovića, a rejting održava novim i novim gafovima...

Austrijance je zbog lokdauna nazvao fašistima i rekao da ga to šta oni rade podseća na tridesete 20. veka.

Bošnjake je zamolio da više ne glume veće žrtve nego što jesu, i da akteri baščaršijskih kuknjava nisu u stanju da raspletu bosanski vilajet.

Srebrenički zločin nije označio kao genocid jer „genocid nije kaučuk da se razvlači po potrebi i namerama bukača“. Ponovio je to nekoliko puta, u raznim prilikama. Pokušavaju od svog naroda da naprave žrtvu veću nego što jesu i upravo oni licitiraju žrtvama, smatra Milanović: „Bošnjačko vođenje politike je pogubno. Oni su se zatvorili u bačvu i pregovaraju sami sa sobom...“

Smeta mu i što Srbe zovu „genocidnim narodnom jer to nije tačno“.

Dodika je okarakterisao kao činjenicu, legitimno izabranog predstavnika svih Srba u BiH, s kojim treba razgovarati i tražiti rešenja za lonac koji se dugo i opasno krčka. Ako neko iz Hrvatske bude glasao za sankcije njemu, taj je za mene izdajnik, poručio je „Zoki“, kako ga ovde često zovu.

Otkazao  je nedavno zvaničnu posetu u BiH, iz bezbednosnih razloga, ali je dva dana kasnije otišao na Kosmet, iz istih razloga. Kao vrhovni komandant družio se u Prištini sa 80 hrvatskih vojnika u mirovnoj misiji, na teritoriji koja pripada Srbiji, i rekao da te dve države imaju odlične susedske odnose. Koje, bre, države? Pitali bi ga to mnogi Srbi kad bi ga videli uživo.

S rejtingom mnogo bolje stoji nego sa skokovima s tenka, jer je skokovit, dapače. Za iste te svoje vojnike tvrdi da ih nipošto neće slati u Ukrajinu.

Kraj, ništa... tako je lamentirao. Moja zemlja će povući svoje trupe iz NATO snaga u istočnoj Evropi, ukoliko dođe do eskalacije napetosti s Rusijom oko Ukrajine, rekao je i opet isplivao na svetske naslovne strane.

„Sve se to događa u predsoblju Rusije, mora se postići dogovor koji će uzeti u obzir sigurnosne interese Rusije“, dodao je.

Tom izjavom postao je prava zvezda ruskih medija koji ga opisuju kao „konačno jednog razumnog evropskog lidera", ali je ovim izjavama ušao u bazu podataka jedne ukrajinske ekstremističke platforme.

Rival mu Plenković, inače u Ukrajini izabran za najomiljenijeg stranog državnika, brže bolje se u ime Zagreba izvinio i ogradio od svog šefa države koji inače tečno govori ruski a Plenković parla ukrajinski kao maternji.

Političku šaradu je sada zakuvao rečima "Proslava dana RS je najgore mogući izabrani datum, nakon njega su usledili grozni zločini, i to slaviti kao sveto začeće jedne paradržave je politički nemoralno. RS je nastala u Dejtonu, to je potpisao i Tuđman, i ja to akceptiram, i to je sve", rekao je Milanović i „ostao živ“.

Ovo  je protumačeno kao koketiranje sa vlastitim političkim imidžom, u strahu da ga ne optuže kako je previše liberalan prema Srbima, Podatak da mu je rođeni stric živeo u Begradu i da je sahranjen po pravoslavnim običajima, on ignoriše. Ume i ima potrebu da balansira.

Tako napada svog ministra odbrane da se više bavi uređenjem velikog stana dobijenog od države nego uređenjem vojske. Napada ga da je omastio prste kupujući francuske polovne „rafale“ a i američke oklopne „bredlije“. Kad stignu, da li će se penjati na ova vozila i skakati s njih, ostaje enigma. Često se pojavljuje i baca medijske dimne bombe. I vidi se da mu to godi.

Najnovija njegova ocena da je vlada premijera Andreja Plenkovića najkorumpiranija hrvatska vlada, uz objašnjenje da kritike upućuje „zbog nemara, neznanja i nekompetentnosti njenih članova”, uzburkala je opet, po ko zna koji put hrvatsku ali i svetsku javnost. Uz opasku da „hrvatsko tužilaštvo ne postoji“, sve dobija razmere skandala, uz dimne bombe i politički suzavac koji štipa.