Kako da ne bude krađe na izborima

U Srbiji je običaj da se posle svakih izbora pojavljuju primedbe da su izbori pokradeni, „da su se listići lopatama ubacivali u biračku kutiju” za račun pobednika, da je u poslednjem satu izbornog dana „naglo skočila izlaznost”, da su članovi vladajuće stranke naterani da glasaju tako što moraju da fotografišu glasački listić s ličnom kartom, da se često na izborima primenjuje „bugarski voz” i da su falsifikovani zapisnici. Tim povodom se organizuju protesti, demonstracije, paradno nošenje džakova s falsifikovanim listićima i slični igrokazi. Kod nas jednostavno ne postoje normalni izbori.

Neke od ovih nepravilnosti mogu se efikasno preduprediti.

Fotografisanje ispunjenog glasačkog listića s ličnom kartom glasača može se jednostavno sprečiti. Pri dolasku na glasačko mesto lična karta se predaje članu biračkog odbora, koji je zadržava, a kada birač ubaci listić u glasačku kutiju – lična karta se vraća. Na taj način ucenjeni članovi partije bili bi oslobođeni straha od osvete, njima lično, članovima porodice ili rođacima, zato što su glasali po svojoj savesti, odnosno ne bi bili primorani da glasaju za svoju stranku, a kupovina glasova bili bi onemogućena. Ovaj postupak ne košta ništa, a da li će se primenjivati ili ne – zavisi od vlasti.

Malo drugačija situacija je sa sprečavanjem „bugarskog voza”. Tu bi u sva glasačka mesta i same glasačke listiće trebalo uložiti novac kojim bi se sprečila i teoretska mogućnost organizovanja „bugarskog voza” – kada se glasački listići iznose van glasačke prostorije i kasnije, sa zaokruženim rednim brojem na listiću, ponovo unose i ubacuju u glasačku kutiju. Osnova ovog sistema bilo bi obeležavanje glasačkih listića čipom ili na neki drugi čitljiv način, kojim bi bila omogućena detekcija glasačkog listića odgovarajućim tehničkim uređajima. Naravno, drugi, i verovatno mnogo komplikovaniji i skuplji deo bio bi tehnički uređaj za detekciju glasačkih listića, koji bi bio postavljen na ulazu u prostoriju u kojoj se glasa. Sistem bi bio sličan uređajima koji se nalaze u institucijama i služe za otkrivanje metala, sistemu koji se primenjuje u nekim prodavnicama za sprečavanje iznošenja robe koja nije plaćena ili sistemu koji se primenjuje za automatsku naplatu putarine. U prostoriju za glasanje uneli bi se glasački listići, s početkom glasanja uključio bi se sistem za detekciju, tako da bi uređaj, bilo zvukom, bilo svetlosno, signalizirao iznošenje/unošenje glasačkog listića i time sprečio realizaciju „bugarskog voza”, a samim tim i „nameštanje” izborne volje građana. Uređaj za detekciju glasačkih listića trebalo bi da bude takav da se i optički vidi da je uključen – da radi, a da se isključuje po završetku glasanja. Ovo bi trebalo da bude „domaći zadatak” za mlade IT stručnjake – da smisle što efikasniji i što jeftiniji sistem za kontrolu iznošenja/unošenja glasačkih listića.

„Ubacivanje listići lopatama u biračku kutiju”, sprečavanje pojave da u poslednjem satu izbornog dana „naglo skoči izlaznost” i sprečavanje falsifikovanja zapisnika zavisi od članova biračkog odbora i nezavisnih kontrolora, pa bi trebalo propisati da svako biračko mesto obavezno mora da ima kontrolora (i njegovog zamenika), koji bi na glasačkom mestu bio od početka do kraja glasanja, za vreme prebrojavanja glasova i sačinjavanja zapisnika. Kontrolore bi imenovalo neko nezavisno telo. Do sada se kao pouzdan kontrolor, mada ne na svim biračkim mestima, pojavljivao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, pa bi pri raspisivanju izbora ovaj centar trebalo institucionalno da dobije pravo da za sva biračka mesta odredi kontrolore i njihove zamenike, a regrutovao bi ih od građana koji bi se dobrovoljno javili na poziv za ovaj posao i za koje bi bila organizovana posebna obuka. Kontrolor bi imao pravo da potpisuje zvanični zapisnik i to bi bila garancija ispravnosti glasačkog postupka i verodostojnosti zapisnika.

Dušan R. Mirković,
Odžaci