Izjava Jovana Cvijića u „Politici”

Znameniti geograf i akademik Jovan Cvijić (1865–1927), bolje i više od mnogih poznavao je brojne i raznovrsne geografske i etnografske pojave i procese u Srbiji i njenom okruženju. Pratio je istorijske i društvene događaje i učestvovao u određenim poslovima od interesa za Srbiju i Jugoslaviju, ali se nije aktivno bavio politikom. Zna se da je svojim studentima preporučivao da se klone svakodnevne političke larme, jer škola i politika ne idu zajedno. Tako se i sam ponašao u stvaralaštvu i životu.

Kad se Srbija posle Velikog rata počela oporavljati, bio je po drugi put rektor Univerziteta u Beogradu, a od 1921. godine predsednik Srpske akademije nauka. Godine 1923. bilo je onih koji su mislili da bi on trebalo da postane predsednik koncentracionog kabineta. To mu nije odgovaralo, jer je neprestano bio okupiran naučnim problemima i intenzivno radio na obimnoj knjizi „Geomorfologija”. Takvo stanje rešio je tako što je uredništvu „Politike” uputio kratko pismo, koje je objavljeno 7. decembra 1923. godine na 3. strani i ponovo 66 godina kasnije, 1. decembra 1989. godine, u rubrici Listajući „Politiku”, koju je priređivao dr Rafael Cijan. Naslov priloga je „Izjava g. J. Cvijića”, a kratak tekst glasi:

„Od g. Jovana Cvijića, profesora Univerziteta dobili smo ovo pismo:

G. Uredniče,

Molim Vas da stavite u ’Politiku’ ovakvu moju izjavu:

U ’Novostima’ i u drugim novinama zabeleženo je u više mahova da izvesne političke grupe žele da ja budem predsednik koncentracionog kabineta.

To je od njih vrlo ljubazno, i nesumnjivo se vidi da to čine u najboljoj nameri. Ali to ni najmanje ne odgovara mome shvatanju. Ja imam koncepciju o svom radu i životu, i prema njoj takve, političke kombinacije ne ulaze u moj plan.”

Stevan M. Stanković,
profesor, Beograd