Изјава Јована Цвијића у „Политици”

Знаменити географ и академик Јован Цвијић (1865–1927), боље и више од многих познавао је бројне и разноврсне географске и етнографске појаве и процесе у Србији и њеном окружењу. Пратио је историјске и друштвене догађаје и учествовао у одређеним пословима од интереса за Србију и Југославију, али се није активно бавио политиком. Зна се да је својим студентима препоручивао да се клоне свакодневне политичке ларме, јер школа и политика не иду заједно. Тако се и сам понашао у стваралаштву и животу.

Кад се Србија после Великог рата почела опорављати, био је по други пут ректор Универзитета у Београду, а од 1921. године председник Српске академије наука. Године 1923. било је оних који су мислили да би он требало да постане председник концентрационог кабинета. То му није одговарало, јер је непрестано био окупиран научним проблемима и интензивно радио на обимној књизи „Геоморфологија”. Такво стање решио је тако што је уредништву „Политике” упутио кратко писмо, које је објављено 7. децембра 1923. године на 3. страни и поново 66 година касније, 1. децембра 1989. године, у рубрици Листајући „Политику”, коју је приређивао др Рафаел Цијан. Наслов прилога је „Изјава г. Ј. Цвијића”, а кратак текст гласи:

„Од г. Јована Цвијића, професора Универзитета добили смо ово писмо:

Г. Уредниче,

Молим Вас да ставите у ’Политику’ овакву моју изјаву:

У ’Новостима’ и у другим новинама забележено је у више махова да извесне политичке групе желе да ја будем председник концентрационог кабинета.

То је од њих врло љубазно, и несумњиво се види да то чине у најбољој намери. Али то ни најмање не одговара моме схватању. Ја имам концепцију о свом раду и животу, и према њој такве, политичке комбинације не улазе у мој план.”

Стеван М. Станковић,
професор, Београд