Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Lari Tompson” na vršački način

U dobrim dramskim delima uvek postoji više tema, odnosno problema kojima se bave i to im daje univerzalnost, kaže reditelj Dušan Petrović
Душан Петровић (Фото: лична архива)

Kada sam nedavno, posle mnogo godina, ponovo pročitao komad „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti”, iznenadio sam se u kojoj meri je Dušan Kovačević anticipirao naše vreme u kome neka druga, paralelna stvarnost, servirana preko raznih medija, zaokuplja mase i istiskuje pravi život. Mislim da će publika lako da se identifikuje sa likovima i situacijama u komadu, kaže reditelj Dušan Petrović koji ove hladne dane sa odabranom ekipom saradnika provodi u probnoj sali Narodnog pozorišta „Sterija” u Vršcu gde postavlja tragikomediju Dušana Kovačevića „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti”. Kovačevićeve junake, na vršački način, tumačiće Tamara Tamči Toskić, Predrag Grujić, Miloš Đurović, Ivan Đorđević, Srđan Radivojević, Vanja Janjić, Monika Boldovina Bugle, Dojna Petrović, Sonja Radosavljević, Mladen Vuković. Premijera je najavljena za 10. februar 2022. godine.

Tragikomediju „ Lari Tompson” koja je godinama na kartu više igrana na sceni Zvezdara teatra u Beogradu, Dušan Kovačević napisao je 1996. godine.

‒ U dobrim dramskim delima uvek postoji više tema, odnosno problema kojima se bave i to im daje univerzalnost. Naravno, pisci pre svega pišu o svom vremenu, ali neki procesi u društvu se pojavljuju u sličnom obliku, zato se i kaže da se istorija ponavlja ‒ kaže Petrović objašnjavajući razloge zašto pored ostalog „Larija” u ovom trenutku režira u Vršcu.

Naslov Kovačevićevog komada „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” zapravo je naziv sapunske televizijske serije koja prati jednu porodicu koja brine silnu brigu, gotovo da umire od žalosti i depresije zbog nesrećne sudbine mladića koji živi u Australiji i zove se Lari Tompson, a koga su oklevetali i osudili na smrtnu kaznu… O tome šta je u fokusu vršačkog čitanja ovog dela, budući da je pisano u specifičnom društveno-istorijskom trenutku ranih 90-ih godina prošlog veka, Dušan Petrović kaže:

‒ Nažalost možemo reći da današnje vreme podseća na ono iz komada, dovoljno je da uporedite programe na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Tada su postojale samo trećerazredne serije i naravno turbo-folk muzika, koja je uostalom ponovo u modi. Teško je nabrojati šta se sve izdešavalo tih devedesetih i šta nas je sve kao društvo snašlo tada. Trudim se da to vreme pamtim po predstavama koje sam radio.

Ono što ga je, kako kaže, pored ostalog, najviše privuklo ovom delu, odnosno ono što prepoznaje u njemu jeste dijagnoza stanja u srpskom pozorištu danas, njegove pozicije u društvu koja se promenila u poslednjih 20 godina.

‒ Gledano iz sadašnje perspektive, tada je pozorište imalo veći društveni značaj. U vreme nastanka „Larija” ono što se dešava u njemu, propast jedne predstave zbog samoubistva glumca, bilo je ogledalo haosa tadašnje krize, tranzicije, raspada države, ratova i sankcija. U međuvremenu su ratovi završeni, ali krize i tranzicije kao da nisu nikada prošle. I dok se društvo donekle oporavilo, naš teatar je gurnut na marginu i jedva opstaje. Pogotovo u manjim sredinama. Zato ovaj komad danas deluje realističnije i njegovo dešavanje je u većoj meri verovatno i moguće. Imam utisak da će budućnost pozorišta sve više zavisiti od entuzijazma i posvećenosti malobrojnih koji još veruju u njegovu moć ‒ navodi Dušan Petrović i otkriva koje nedoumice su ga „mučile” pronalazeći scenska rešenja za odslikavanje svih slojeva Kovačevićevog „Larija”:

‒ Sve dileme koje sam imao svode se na jednu: da li zadržati dramsko vreme o kome se govori u komadu, odnosno devedesete godine prošlog veka, ili igrati situaciju upravo prekinute predstave, odnosno današnje vreme. Opredelili smo se da govorimo o našem vremenu.

Iza nas je, primećuje Petrović, godina otkazanih predstava i projekata, isprekidanih procesa rada, odloženih premijera, smanjenih budžeta, publike pod maskama, praznih sedišta u sali.

‒ Nažalost ovo je i godina u kojoj su nas neke kolege pre vremena napustile. Mislim da niko ne može u potpunosti da se navikne na novu normalnost. I pored svega, pozorišta ipak rade, igraju se predstave i izlaze premijere. Ogroman napor koji se ulaže da bi sve funkcionisalo je na granici podviga ‒ kaže Dušan Petrović, uz komentar da svoje mlade kolege, pre svega uči da se trude da izbegnu kompromise koje pred njih stavlja naša teatarska stvarnost. Nada se, dodaje, da ih ipak čeka neka lepša budućnost za koju će i sami da se izbore.

Dušan Kovačević (Foto: T. Janjić)

Svako će prepoznati jedan deo sebe  

Komad „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” mi je posebno drag, jer su u njemu tokom gotovo 20 godina napravili velike uloge Bora Todorović i Milena Dravić. On se i pamti po njihovim ulogama, naravno uz Batu Stojkovića, Ljilju Dragutinović i još desetak glumaca, tako da je to delo ostalo meni u velikom prijateljskom sećanju na rad sa tim dragim prijateljima i glumcima sa kojima sam celog života radio ‒ kaže za „Politiku” dramski pisac Dušan Kovačević i dodaje:

‒ Što se tiče aktuelnosti „Larija”, on je priča o sirotinji. I o tome kako sirotinja preživljava, brinući tuđe brige. To je u epicentru te priče, jer kada nemaš mogućnost da rešiš sopstveni problem, onda ga rešavaš kroz likove jedne serije koja se zove „Lari Tompson”. U ovom slučaju, što se tiče postavke u Vršcu, meni je izuzetno drago što taj komad režira Dušan Petrović koga sam upoznao kada je imao godinu dana. Bio sam veliki prijatelj sa njegovim ocem, družili smo se u Somboru, Novom Sadu tako da sam pratio njegov rad od prvih predstava koje je postavljao.

Kovačević navodi da zna kako Dušan Petrović radi i da je siguran da će napraviti dobru predstavu.

‒ Moje priče nisu vezane za određene godine i za određeno vreme i kada pišem novi komad ili radim film vodim računa o tome da on ne bude omeđen i ograničen godinama i ljudima, niti stvarima koje su dnevnopolitičke, jer kao što znamo sve brzo prolazi. Ako se vezujete za nešto što se događa danas i mislite da je jako važno, već za tri dana to ne važi. Lari će korespondirati sa našim vremenom, kao tih devedesetih godina, kada sam ga pisao i kada smo živeli u onoj neopisanoj bedi, u svakom smislu te reči, te će svako prepoznati jedan deo sebe i svojih problema.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.