Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU: Dejan Ristić

Rodoljub „starog kova”

Direktor Muzeja žrtava genocida, istoričar koji razotkriva mitove i zablude iz srpske i svetske prošlosti, potomak srpskih ratnika, i sam je u mladosti bio učesnik događaja koji su oblikovali našu sadašnjicu
Дејан Ристић (Фото Милорад Стокин)

Mitovi iz prošlosti, poput onih o pobedi Leonide i tri stotine Spartanaca nad stostruko brojnijom persijskom vojskom u bici kod Termopila ili o zlatnom escajgu korišćenom na dvoru cara Dušana, uspeli su da opstanu do danas najvećim delom zahvaljujući pseudoistoričarima i njihovoj nenaučnoj „obradi”, zapravo lažiranju činjenica.

Put do istine pokazao se znatno mukotrpniji. Obaranje zabluda u javnosti neuporedivo je teže od ranijeg podupiranja (izmišljenih) legendi koje su, pored ostalog, imale i važnu ulogu u podsticanju rodoljublja i nacionalnog jedinstva ili očuvanju patrijarhalnih vrednosti u društvu.

Jedan od istoričara koji su se hrabro upustili u rušenje takvih bajki je Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida. On je i autor tri sjajne knjige iz oblasti popularne nauke: ,,Mitovi srpske istorije” (2019), ,,Zablude srpske istorije” (2020) i ,,Legende svetske istorije” (2021).

Iz njih, recimo, saznajemo da je Leonida doduše uspeo da zaustavi neprijatelja, ali je ovaj hrabri čin bio kratkog daha i unapred je prihvaćen kao žrtvovanje jednog broja Spartanaca radi očuvanja same Sparte. Saznajemo i da se na srednjovekovnom srpskom dvoru jelo kao drugde, uglavnom kašikom i prstima, a dvozuba viljuška koristila se za prenošenje mesa s pladnja u tanjir.

– Zahvalan sam na neobično pozitivnom odjeku i podršci čitalaca, kao i na pozivu izdavača (,,Vukotić medija”) da se upustim u pisanje ove tri zbirke istorijskih eseja posvećenih naučnoj analizi najznačajnijih mitova iz tradicije našeg, ali i drugih naroda. Istorijska nauka nema za cilj da se konfrontira mitu ili mitologiji, već da naučnim metodama razluči tananu nit koja deli stvarno od imaginarnog. Tako objektivnije možemo da sagledamo i vrednujemo značajne ličnosti i događaje iz prošlosti i suprotstavimo se svakom pokušaju zloupotrebe mita, koji se ogleda u veoma štetnoj pojavi mitomanije i pseudoistorije – navodi Ristić.

Dejan Ristić u radnom okruženju (Foto Bojan Džodan)

Dodaje da je mnogo razloga da s dužnom pažnjom i odgovornošću pristupimo saznavanju i čuvanju nacionalne mitologije. U njoj je, pored ostalog, sadržan i dragocen element našeg identitetskog i kulturnog nasleđa: mitovi su našim precima pomagali da se izbore sa strašnim iskušenjima pred kojima bi se našli.

Ristićeve knjige su za kratko vreme doživele tiraž od čak 20.000 primeraka. U prvoj, „Mitovi srpske istorije” on preispituje dvadeset događaja iz naše nacionalne povesti od srednjeg veka do 20. stoleća, razdvajajući stvarne činjenice od izmišljenih. Ovo delo je ekranizovano i uskoro bi trebalo da se emituje u programu RTS.

Mit o „dolini jorgovana” i zvonima Notr Dama

Tu ćemo saznati, recimo, da Jelena Anžujska, žena srpskog kralja Stefana Uroša Prvog Velikog (1243–1276), uopšte nije poticala iz francuske anžujske dinastije. Njena majka je bila iz jedne flamansko-francuske porodice, a otac vojvoda Srema i grof od Kovina, pa je i Jelena rođena u današnjem Sremu. U Srbiju je stigla sa severa, stoga nije postojala nikakva „dolina jorgovana” duž Ibra kojom je navodno proputovala, već je reč o pesničkom izrazu iz istoimene zbirke bajki Tiodora Rosića.

Književna tvorevina je i ratni poklič „Za krst časni i slobodu zlatnu”, iz speva „Smrt Smail-age Čengića”. Sredinom 19. veka napisao ga je Ivan Mažuranić, a mi ga pogrešno pripisujemo srpskim srednjovekovnim vladarima, pre svih knezu Lazaru, koji ga je navodno izgovorio pred Kosovski boj.

U knjizi i serijalu je „raskrinkan” i mit o tome da su se posle ove sudbonosne bitke, u čast srpskih ratnika, oglasila zvona pariskog Notr Dama. Istina je da su zvonila povodom jednog drugog sukoba s Turcima, koji je 1395. na Rovinama poveo ugarski kralj Žigmund Luksemburški.

Izborio se da naše kulturno nasleđe dospe na Uneskovu liste svetske baštine (Foto Milorad Stokin)

Za Ristića, jednog od naših vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem, javnost se, međutim, zainteresovala i pre pomenutih zbirki. Uspostavio je (2013) Nacionalni dan knjige, 28. februar, i izborio se da se na Uneskovu listu svetske kulturne baštine uvrste slava, stećci i telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. Ovo je bio značajan doprinos srpskoj kulturi.

– To ne vidim kao nekakav moj uspeh, već kao rezultat rada tima stručnjaka s kojima sam radio i delio isti osećaj posvećenosti i odgovornosti. U meni posebno drage i važne poduhvate ubrajam to što sam, u vreme kada sam bio na čelu Narodne biblioteke Srbije, uspeo da u njene trezore pohranim zaostavštinu Desanke Maksimović, Jovana Ćirilova, Rajka Maksimovića, Miodraga Bate Kneževića i drugih istinskih velikana – priča naš sagovornik.

Podrška mladim kolegama

Ubrzo nakon što je, prošle godine, postao direktor Muzeja žrtava genocida, Ristić se našao na društvenim mrežama i to jednim nesvakidašnjim povodom: zaposlio je mladog kolegu Mišu Anđelkovića, koji pre toga pola decenije nije mogao da nađe posao u struci. Anđelković je radio kao pastir u rodnom pirotskom kraju, dok je istovremeno pripremao master iz istorije. Naš sagovornik, međutim, kaže da zasluge nisu isključivo njegove.

– Muzej žrtava genocida se pre nekoliko godina, zahvaljujući tadašnjem direktoru, istoričaru prof. dr Veljku Đuriću, opredelio da stipendira određeni broj mladih i za kritičku istoriografiju posebno darovitih kolega, imajući u vidu izraziti deficit takvih stručnjaka. Pre svega reč je o onima koji su opredeljeni i kvalifikovani da se bave istraživanjem genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog naroda na području NDH, kao i ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i drugih zlodela počinjenih nad našim sunarodnicima za vreme Drugog svetskog rata. Prva grupa stipendista koji su prethodnih meseci svoje akademske doktorske studije priveli kraju stupila je u stalni radni odnos u Muzeju i „oslobodila” mesto za prijem naredne grupe stipendista, u okviru koje je i Miša Anđelković – navodi Ristić.

Osim istoričara, tu su i mladi stručnjaci u oblasti prava, međunarodnih odnosa i zaštite kulturnog nasleđa, jer Muzej žrtava genocida temama kojima se bavi prilazi interdisciplinarno.

– Znanje je prvorazredan resurs, nipošto balast za jedan narod – ističe Ristić, ponosan što je Muzej prethodne godine udvostručio broj stalno zaposlenih, a budžet namenjen programima u 2022. povećao za 85 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Sa jednom od svojih knjiga, Kuća nesagorivih (Foto Bojan Džodan)

Jedan od projekata, koji Muzej žrtava genocida u saradnji s ,,Filmskim novostima” upravo privodi kraju, jeste izrada scenarija za ,,Jame”, prvi srpski dugometražni igrani film posvećen stradanju naših sunarodnika u jamama širom nekadašnje NDH.

S obzirom da je to jedna od onih tema za koju javnost pokazuje veliko interesovanje, pitamo kakav je stav struke o drugim „vrućim” temama, naročito onima koje izazivaju polarizaciju unutar srpskog društva, čak bi se moglo pomisliti kako se planski plasiraju i podgrevaju u javnosti. Da li bi ih trebalo sasvim prepustiti istoričarima?

– Društva na postjugoslovenskim prostorima su duboko, tragično i potencijalno veoma opasno zaronjena u mahom iskrivljene i izvitoperene, a istovremeno međusobno suprotstavljene predstave o prošlosti. Svedoci smo višestrukih sukobljenih istorijskih narativa i slojevitih i, ponavljam, izrazito opasnih identitetskih sukoba. Stoga smatram da postoji opravdana bojazan od novih sukoba, budući da se u širem regionu kontinuirano iznova seju mržnja i netolerancija. Sve češći pozivi na nasilje i ispravljanje istorijskih nepravdi potencijalno vode u krvoproliće. Stare rane još nisu zacelile, a naziru se neke nove, podjednako bolne i smrtonosne. No, uprkos svemu, vodim se onom pesnikovom mišlju po kojoj je ,,život smrtonosan, ali smrti odoleva” – veli istoričar.

Na Baniji i Kordunu

Osim izučavanja prošlosti, Ristić posebno uživa u umetnosti, putovanjima, prijateljstvima, ali iznad svega u porodici. Njegov dom je, primećuje, pored ostalog „biblioteka u malom” i škrinja u kojoj se čuvaju porodične starine, uspomene na pretke kojima se ponose.

– Od malena sam znao da ću biti istoričar. ,,Krivci” za to su majka i baka, koje su brata i mene istrajno, s puno pažnje i istančanim osećajem za sticanje znanja i rodoljublje, napajale pričama, pesmama i drugim dragocenim elementima našeg kulturnog, istorijskog, verskog, a nadasve identitetskog nasleđa. S druge strane, potičem iz ratničke porodice i to je, takođe, uticalo na moje stavove i vrednosni sistem. Moj pradeda po ocu Đorđe, redov srpske vojske, počiva u okviru Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu. Deda Miloje (po majci) stradao je u završnim borbama za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu – priča istoričar.

Leptir mašna je njegov znak raspoznavanja (Foto Milorad Stokin)

Naš sagovornik je i sam bio u prilici ne samo da proučava istorijska previranja, već da bude i njihov akter, kao i njegovi preci.

– Sticajem okolnosti, sa 19 godina našao sam se u vihoru ratova za jugoslovensko nasleđe, tačnije na Baniji i Kordunu 1991. i 1992. Bilo je to ono razdoblje kada jedno mlado biće, vođeno junaštvom svojih dedova, svesno i odlučno iskoračuje iz stroja i odaziva se na poziv otadžbine koja je ugrožena. Bilo je to doba smrti, strepnje, stradanja, razdoblje opipljive i materijalizovane mržnje koja se otelotvorila u potocima bratske krvi koji su tekli ovim našim lepim prostorima. Nekako u to isto vreme i moj otac Đorđe, kao rezervni oficir, bio je pripadnik naših oružanih snaga u Istočnoj Slavoniji. Dakle, četiri generacije muškaraca u jednoj tipičnoj srpskoj porodici, i svaku je zadesio najmanje po jedan rat. Pradeda Đorđe i deda Miloje pali su za slobodu svoga naroda i otadžbine. Moj otac i ja smo imali tu sreću da preživimo i da se iz rata vratimo svojoj porodici – ukazuje Ristić.

Ukratko, dodaje, moglo bi se reći da je pred čitaocima našeg lista jedan istoričar i rodoljub „starog kova”.

Jubilej Muzeja žrtava genocida

Muzej žrtava genocida obeležiće 22. aprila tri decenije od osnivanja. Ustanova jedinstvena na širim prostorima jugoistočne Evrope, koja neguje kulturu sećanja i bavi se naučnoistraživačkim radom i izdavaštvom, jubilej će obeležiti brojnim aktivnostima koje će doprineti obogaćivanju i objektivizaciji znanja o prošlosti i politike pamćenja u našem društvu. Neke od tema biće genocid počinjen nad pripadnicima srpskog naroda u NDH, kao i ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i druga zlodela počinjena nad našim sunarodnicima tokom trajanja Drugog svetskog rata, pa i Holokaust i Samudaripena (genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu).

Susreti s lučama današnjice

– Osećam se posebno privilegovanim i zahvalnim što sam imao priliku da upoznam i razgovaram s ličnostima koje su obeležile prethodne decenije, poput Desanke Maksimović, Dragoslava Srejovića, Pavla Savića, Miodraga B. Protića, Petra Lubarde, patrijarha Pavla, Svetlane Velmar-Janković ... U te dragocene segmente svog života ubrajam i susrete i razgovore s velikanima iz sveta kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja koji su i danas s nama i retkim lučama osvetljavaju ovo naše vreme opšte posrnulosti, intelektualne i moralne obamrlosti i otupelosti. Bilo je tu i nekih neobičnih susreta, poput onog s vladajućim knezom Lihtenštajna, inostranim šefovima država i ministrima, ali i svetogorskim duhovnicima, visokim prelatima Rimske kurije, jerusalimskim patrijarhom – navodi Ristić.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

komplimenti
Kod nas se svaka baba bavi amaterski istorijom, treba prepustt istoričarma njihovu nauku i struku. Cenim ovog čoveka, radan i ispravan.
Борис М. Бања Лука
У својој књизи наводи као мит да су комунисти убили војводу Бојовића. Разлог је ваљда погрешан дан, датум шта ли. То је потпуно небитно, војвода, у озбиљним годинама је пребијен и малтретиран и умро је као директна посљедица тог срамног чина. Није никакав мит. Такође му Бранковић није издајник, мада један други велможа који је учинио исту ствар јесте издајник. О срамном умањивању броја јасеновачких страдалника да не говорим.
Dragomir Olujić Oluja
A kako bi bilo, g-dine Borise M., da prvo pročitate makar ono što piše u Ristićevoj knjizi (u kojoj je kompletna dokumentacija o smrti vojvode Bojovića), a ne da kafansko-slavski mantrate (i lažete)?! Uz to, pre nekoliko meseci su unuk i praunuka vojvode Bojovića upravo na stranicama „Politike“ demantovali da su „komunisti ubili vojvodu Bojovića“ i zapretili sudom profesoru Sotiroviću i drugima koji šire ove laži!...
Slavica Krsmanovic,glumica
Sretno vam i dugovecno bilo .
Darko
Cini mi se da je za njega broj ubijenih u Jasenovcu ne veci od 100 000 hiljada? Trebalo bi ga posmatrati sa oprezom.
Дипломирани политиколог
Када будете читали његове књиге видећете да то наравно није тако, као и да је број убијених које он наводи далеко већи. Дакле пре него што вам се нешто учини, прочитајте шта је човек писао.
Милош
Оставите деликатна историјска питања - историчарима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.