Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Berlin, imamo problem

Poruka iz Vašingtona je da uzvraćanje funkcioniše jedino ukoliko se nijedna opcija ne ukloni sa stola, a to podrazumeva naoružavanje Ukrajine i pretnju maksimalnih sankcija Rusiji, uključujući i „Severni tok 2”. Berlin koči na oba ta fronta. Posle dva rata sa Rusima za nešto više od jednog veka, Nemačkoj ne pada na pamet da je NATO uvuče u treći

Transatlantsko jedinstvo koje Vašington očekuje u najčvršćem pakovanju povodom ukrajinske krize, ponovo se razlaže na dve komponente: anglosaksonsku i germano-romansku.

Amerikanci i Britanci ponašaju se kao da „hladni” rat nije završen i prednjače u odbijanju dijaloga o legitimnim zahtevima Moskve da se zaustavi širenje NATO-a na istok, da Ukrajina ne bude uključena u zapadno vojno savezništvo i da se ofanzivna oružja ne raspoređuju duž zapadnih granica Rusije.

Pojedine evropske članice alijanse radije bi da se Amerikanci i Rusi dogovore i da se umesto nabrajanja tačaka razlaza angažuju oko kompromisa od kojeg bezbednost Evrope mnogo više zavisi nego sigurnost SAD ili Britanije.

Otkako je osnovan 1949. kao brana od moguće sovjetske invazije, NATO je članicama iz Zapadne Evrope ostavljao minimalan manevarski prostor, ali pokazuje se već drugi put u 21. veku da interesi 30 članica na dve strane Atlantika ne moraju da budu identični.

Prvi put je to bilo u vremenima uoči američke invazije Iraka 2003, a sada „stara Evropa” oličena Nemačkom i Francuskom iskazuju više diplomatske fleksibilnosti i pomirljivih taktova pokušavajući da demontira najtežu krizu u odnosima Istoka i Zapada od kraja „hladnog” rata.

Vladimir Putin svakako nije zadovoljan stepenom preteće beskompromisnosti američkog predsednika Džozefa Bajdena koga u stopu prate britanski premijer Boris Džonson i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, ali pažljivo izbegava svaku naglost i najavljuje da će pažljivo proučiti odgovor Zapada pre nego što donese konačnu odluku.

Kao odgovor na koncentraciju oko stotinu hiljada ruskih vojnika na području prema istočnoj granici Ukrajine i na prebacivanje snaga i oružja u Belorusiju na manevre, NATO najavljuje da će pojačati svoje vojne potencijale na istoku Evrope kako bi blokirao eventualne ruske sajber napade, pokušaje udara ili sabotaže.

Dok šef ruske diplomatije Sergej Lavrov uverava da „mi ne želimo ratove” i očekuje novi susret sa državnim sekretarom Entonijem Blinkenom u narednih nekoliko nedelja, NATO akcenat stavlja upravo na oružje iako ne isključuje angažman u političkom dijalogu. Možda je i zato, bez ulaska u detalje, Lavrov rekao da je odgovor SAD bolji od onog koji jer stigao iz sedišta NATO-a u Briselu.

Amerika ne trpi kritike, ali uprkos Bajdenovim pokušajima homogenizacije saveznika za sankcije prema Rusiji, podrška je simptomatično jaka jedino u anglosaksonskim zemljama: SAD, Britaniji, Kanadi i Australiji. Evropa još od vremena aneksije Krima 2014. pokazuje da ima svoje partikularne interese koji daleko od toga da su identični sa američkim.

Najveću brigu Vašingtona izaziva oklevanje Nemačke da zauzme čvršći stav prema Rusiji tokom ukrajinske krize. To povećava zabrinutost da bi Moskva mogla da iskoristi politiku Berlina da unese razdor u ujedinjeni odgovor Zapada u slučaju invazije na Ukrajinu.

Nemci nisu uvereni u neizbežnost ratne opcije. Odbijaju isporuke naoružanja režimu Volodimira Zelenskog u Kijevu, sprečili su isporuku istočnonemačkih haubica iz Estonije, a prodaja 5.000 borbenih šlemova Ukrajini izazvala je podsmehe nemačkih kritičara. Berlin ne namerava da zaustavi „Severni tok 2” koji se tretira kao „privatni ekonomski poduhvat” i blokirali su ideju da Rusija bude isključena iz međunarodnog platnog sistema Svift.

Poruka iz Vašingtona je da uzvraćanje funkcioniše jedino ukoliko se nijedna opcija ne ukloni sa stola, a to podrazumeva naoružavanje Ukrajine i pretnju maksimalnih sankcija Rusiji, uključujući i „Severni tok 2”.

Berlin koči na oba ta fronta. Posle dva rata sa Rusima za nešto više od jednog veka, Nemačkoj ne pada na pamet da je NATO uvuče u treći. Berlin pokušava da izbegne liderstvo, da zaštiti svoje merkantilne i investicione interese u Rusiji, da nastavi da bude najveći kupac ruskog gasa na svetu i da sve to nekako uskladi sa obavezama zapadnog savezništva.

Kancelar Olaf Šolc, koji je odbio Bajdenov poziv da dođe u Vašington, posle samo dva meseca trajanja vlade ima punu podršku liderke Zelenih i šefice diplomatije Analene Berbok da se Ukrajini ne izvozi nemačko oružje kojim bi Rusi bili napadnuti prvi put posle Drugog svetskog rata.

Američki zvaničnici ne kriju da smatraju da je Berlin suviše „mek” prema Rusiji . „Berlin, imamo problem”, citira nemački „Špigl” početak tajne depeše koju je svom ministarstvu poslala nemačka ambasadorka u Vašingtonu konstatujući da se Šulcova vlada zbog stavova prema ukrajinskoj krizi u administraciji, Kongresu i medijima opisuje kao „nepouzdan partner”. „Berlin je u krevetu sa Putinom”, upozoravaju republikanci.

„Ukoliko Bajden nije u stanju da se suprotstavi Nemačkoj, kako može da se suprotstavi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu oko Ukrajine?”, pita uvodničar „Vašington posta” Mark Tajsen. „Ukoliko Bajden želi da spreči rusku invaziju, mora da spreči da Nemačka diktira američke odgovore i da počne da projektuje snagu. Njemu nije potrebna nemačka dozvola da dejstvuje”.

Isto donekle važi i za Francusku čiji se predsednik odavno zalaže za „stratešku autonomiju” Evrope. Lideri Italije i Španije takođe nisu spremni da budu olako uvučeni u igru u kojoj mogu više da izgube nego da dobiju.

Putin i Emanuel Makron već dva puta su se za nedelju dana čuli telefonom, a ne isključuje se ni njihov lični susret. Očito je da šef Kremlja procenjuje da šef Jelisejske palate može da ima više sluha za njegova uveravanja od šefa Bele kuće, da ne želi dalju eskalaciju napetosti i da od Francuza očekuje da se još jednom preispitaju bezbednosni zahtevi Moskve koji su ignorisani u odgovorima SAD i NATO.

Berlin i Pariz pokušavaju da aktiviraju „Normandijski format” pregovora o rešenju konflikta u Donbasu u kvartetu Nemačka, Francuska, Rusija, Ukrajina. Dijalog u ovom trenutku više koristi da se evidentiraju neslaganja, ali može da doprinese obaranju tenzije.

SAD nude bezbednosni kišobran Evropi, ali nisu svi pripravni da ga otvore. Zaziru da bi tako mogli više da pokisnu. „Koga da pozovem ukoliko želim da pozovem Evropu?”, mogao bi predsednik Bajden uskoro da ponovi čuvenu rečenicu Henrija Kisindžera.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branko
Nemacka je ratovala sa Rusima 2 puta u rasponu od 20-tak godina. U prvom svetskom ratu su Rusi izgubili posto su im Nemci poslali Lenjina iz Svajcarske. Drugi svetski rat su Rusi u svom delu dobili uz ogromne zrtve i uz pomoc ruske zime kao i saveznistva sa Britanijom i Amerikom tako da je pogresna premisa da su Nemci nesto posebno uplaseni od Rusa. U nemackoj ekonomiji americki kapital je utkan u svaku "poru" a ta i takva ekonomija od Rusa moze dobiti samo energente a koje moze dobiti i iz SAD.
EvGenije
сељак@ Nego, podseća li vas to na sudbinu jedne zemlje na brdovitom Balkanu? Isto vreme, isti događaj, slična sudbina i slični problemi danas.
EvGenije
сељак@ Rusija jeste gubitnik prvog svetskog rata već samim tim što je ostala bez značajnog dela teritorije u svom evropskom delu. Istina, to su kasnije vratili pred drugi svetski rat, znate onaj deo za koji Poljaci tvrde da im je oduzet po sporazumu Ribentrop-Molotov. Ta 1917. je sudbinski odredila budućnost Rusije jer je Rusija kao država tada praktično nestala u korist SSSR-a i svi problemi koje Rusija danas ima na međunarodnom planu rezultat su tih događaja.
Prikaži još odgovora
Lu
Amerika i države NATO saveza proizvode točno polovicu ukupnog BDP-a planete Zemlje - oko 40.000 milijardi dolara godišnje (ukupni BDP svih svjetskih zemalja je 80.000 milijardi dolara). Sve dok je to tako, ovaj svijet je i dalje unipolaran, pod težištem jednog vojno-političkog bloka, agende. Sviđalo se to Rusima ili ne.
Драган П.
Совјети јесу добили значајну помоћ у материјалу, али би победили и без тога, само би рат трајао дуже. Небитно, изнео сам и бројне друге примере у којима су гладни и ненаоружани побеђивали велике и богате. Русија може да ради шта хоће на својој територији, али може и на туђој, што чак у некој мери важи и за Иран. А ово ваше питање шта би Србија радила кад би имала тај луксуз, показује колико не цените слободу, већ служење туђину. То је сва ваша историја, садашњост и будућност.
sarkazam
@Драган П. - malo zagrebite dublje pa čete naći da velik dio oružja koji su Rusi koristili su dobili od SAD-a a da ne pričamo o pomoći u hrani. Teško je ratovati praznog želudca. Svijet nije unipolaran dok god ima zemalja koje su neovisne od nekog centra moći, tako da zemlje koje ste nabrojili mogu na svom teritoriju radit šta hoću. Nije mi jasno samo šta bi Srbi da imaju tu slobodu napravili kao npr. Iran, dali bi poglavar SPC odrđivo zakone.
Prikaži još odgovora
Srboljub Tudej
Tačno u vreme objavljivanja teksta Boška Jakšića (Понедељак, 07.02.2022. у 18:00) u Vašingtonu su razgovarali Džo Bajden i Olaf Šolc. Potom je Bajden na kofereciji za štampu izjavio da ako Rusija umrašira u Ukrajinu, stupa na snagu embargo za "Sverni tok 2". Dakle, niti je Šolc odbio da se sastane sa Bajdenom, niti je sporno da je "Severni tok 2" jedan od mera protiv Rusije!
ћурак
Kако би било да поставимо другачије питање: Има ли Србија право да уђе у војни савез са Русијом и/или Kином?
Bane
@ Diskusija: Ne, nego bi(ste) pokušali da nam naprav(it)e nekakav Majdan. Doduše, to bi danas teško prošlo imajući u vidu (ne)popularnost EU i NATO u Srbiji. Plašiš mečku rešetom, komšija.
Драган П.
Diskusija: И то би довело до нашег економског и сваког другог колапса. Коме треба инвазија на Србију? Економски притисак је сасвим довољан да Србију држи и у политичкој покорности. Тако да, може се рећи да немамо право на самосталну одлуку. И та прича ко на шта има право прилично је беспредметна. Онај ко је јачи, има право на много тога. Слабији мора да му се покори или да сноси последице. И то је његово право.
Prikaži još odgovora
mao
Zaista neverovatna drskost rusa: rasporedjuju svoju vojsku unutar svojih granica ugrozavajuci time neprijatelja koji je otpoceo rasporedjivanje svoje vojske sa druge strane granice nekoh 6-7000 km od svoje kuce.
Dragan
Problem je sto je Rusija vojno okupirala deo Ukrajine (Krim) i vojno pomaze separatiste u drugom delu Ukrajine (Donbas). Ako mi branimo Kosovo u Srbiji, tako branimo i Krim u Ukrajini. Ukrajina nije priznala Kosovo iako je pritiskaju godinama
slavko
Pa pola ruske vojske na granici NATO došlo je 10.000 kilometara od svoje kuće.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.