Jubilej ‒ 230 godina srpske satire

Da srpska humoristička misao ima dugu tradiciju, govori u prilog i podatak da se upravo 2022. obeležava 230 godina od izdanja prvog srpskog satiričnog dela ‒ „Mali bukvar za veliku decu”, čije je prvo izdanje štampano 1792. godine, u Prvoj srpskoj štampariji Stefana Novakovića u Beču.

Autor ove neobične knjige je srpski književnik Mihailo Maksimović. O životu Mihaila Maksimovića se malo zna. Ne znaju se ni mesto ni godina njegovog rođenja, jedino se zna da je radio u Beogradu, Zemunu i Beču, a da je umro 1819. godine u Budimu. Sasvim je jasno da je Maksimović bio preteča naših kasnijih znamenitih satiričara i aforističara, osmelivši se da pre više od dva veka, kroz humor i satiru, izrekne vrlo oštru kritiku društva toga vremena.

„Mali bukvar za veliku decu” je knjižica od 117 azbučno poređanih pričica, koja zapravo kritikuje sve nivoe srpskog malograđanskog društva 18. veka. Osmišljena je kao rečnik (ili tzv. ABC knjiga, odnosno abecedarijum), koji za objašnjenja reči sadrži satirične aforizme. Delo je štampano građanskom azbukom i pisano narodnim jezikom. Postoji pretpostavka da se Maksimović pri pisanju svoje knjige ugledao na jedan od mnogobrojnih bukvara čuvenog Jozefa Rihtera iz 1782. godine.

U duhu prosvetiteljstva i kritike svega zaostalog, nazadnog i neprosvećenog, Mihailo Maksimović je svojom satiričnom knjigom („bukvarom” ili „rečnikom”) zapravo utro put srpskoj satiri.

Kako je srpski književnik i književni kritičar Đuro Gavela zapisao u svojoj knjizi „Ogledi i kritike”, ova knjiga je „puna oštrine, živahnosti, dosetljivosti i, za svoje vreme, veoma svežih i duhovitih aluzija. Kroz humor u njoj data je kritika crkvenih velikodostojnika (i malodostojnika), društvene nepravde, nazadnosti, bukvarske literature, primitivne čitalačke publike, ’srebroljubaca’”.

„Mali bukvar za veliku decu”, po svemu raritetna i značajna knjiga srpske satirične književnosti, doživela je svoje reizdanje 2009. godine u izdanju „Službenog glasnika”. Knjigu je priredila profesorka univerziteta dr Mirjana D. Stefanović, koja je ujedno napisala i vrstan pogovor za knjigu, tako je na najbolji mogući način približivši modernom čitaocu.

Dr Ana Stjelja