Šta sve neće Bakir Izetbegović

Bakir šta hoće, to svako zna, ali šta neće je mnogo zanimljivije. Ovo prvo ne krije, o drugom zagonetno ćuti. Na primer, neće hrvatskim predstavnicima u Federaciji BiH da dozvoli izmene izbornog zakona kako bi oni birali svoje predstavnike u predsedništvu BIH. Hoće da ostane onako kako je Komšić izabran pomoću bošnjačkih glasova. Željka ne žele Hrvati, i oni u Bosni i oni u Hrvatskoj.

(Foto R. Krstinić)

Bakir neće ni da prizna istorijska fakta već hoće da poturi neka svoja.

Tokom skupu u Luksemburgu Izetbegović je pseudoistorijski tvrdio da su Srbi i Hrvati iz današnje BiH kroz istoriju bili ustvari dobri Bošnjani, što je naišlo na opšte i oštre kritike.

Bakir Izetbegović je izneo tvrdnju da su stanovnici BiH pre nekoliko vekova bili jedan narod - Dobri Bošnjani, a da su nacije formirane u 19. i 20. veku.

"To je bio lov na duše ljudi i o tome postoje jasni tragovi. Bosanci su sposobni, hrabri ljudi, ratnici, duhoviti. U Otomanskom carstvu su, od ukupno 602 godine, čak 114 godina veliki veziri bili ljudi iz Bosne", rekao je Izetbegović u luksemburškom gradu Vilcu, a na tribini povodom Dana državnosti BiH.

Za razliku od većine evropskih političara, Izetbegović je tom prilikom podržao i pravdao tursku ofanzivu na Kurde tokom 2019. godine.

Iz Ambasade Hrvatske u BiH poručili su ekspresno da Bakir Izetbegović svojim istupima na tribinama u zapadnoevropskim zemljama dovodi u pitanje nacionalni identitet ovdašnjih naroda.

Posle naklapanja u Luksemburgu, Bakir je izjavom da je „jedan od najvećih problema u BiH velikosrpski nacionalizam, koji traje 170 godina i da samo menja oblik i intenzitet“, sam sebe demantovao.  Da li su Srbi pre 170 godina bili dobri Bošnjani ili nisu. Šta sad, jesu ili nisu?

Ipak, na vrhu Bakirove top-liste je izjava prilikom obeležavanja 14. godišnjice smrti Alije Izetbegovića,

da je njegov otac ostavio Bosnu turskom predsedniku Erdoganu u amanet. Kako reče tada, jedan od poslednjih razgovora Alija Izetbegović je imao sa današnjim predsednikom Turske. On je izjavio da se mnoge poruke njegovog pokojnog oca i danas aktuelne, “što može da se zaključi i po tome da se o njemu danas snimaju serije”.

Tajip Erdogan, tada turski premijer potvrdio je Bakirov iskaz da mu je Alija Izetbegović ostavio "Bosnu u amanet". "Rekao mi je u bolnici: Bosna je ostavština Osmanlija", kazao je Erdogan.

Posle burnih reakcija i osuda ove opasne izjave, Bakir se “vadio” da je ustvari “on u njemu prepoznao budućeg jakog lidera i ostavio mu je u amanet brigu za Bosnu i Hercegovinu. “Briga o Bosni” u novoj verziji bila je mnogo blaži vid poklona od one prvobitne, da Erdoganu ostavlja celu Bosnu plus Hercegovinu.

Tumači Bakirovih tvrdnji smatraju da je Erdogan tu samo iskorišćen a da je istina da je Alija sinu Bakiru ostavio Bosnu.

Bakir Izetbegović je tokom rata bio lični sekretar svog oca - Alije Izetbegovića. Prema podacima koji su dostupni, čitav period rata proveo je u Sarajevu u kabinetu svog oca, tadašnjeg predsednika. U svojoj biografiji je je naveo da je od 1991. godine do 2003. godine obavljao i dužnost direktora Zavoda za izgradnju kantona Sarajevo. Šta se tačno izgrađivalo u ratnim godinama, ostaje nejasno. U Sarajevu je tokom rata postojala šala među Sarajlijama da se "Bakir krije u Trezoru" s aluzijom na državni trezor u Narodnoj banci BiH).

Posle rata je nastavio da se intezivno bavi politikom, iako je u ratu tvrdio da mu to nikad neće biti ozbiljan posao za ceo život. Ispostaviće se kasnije da nije odoleo unosnom biznisu koji mu je politika donela. Vodio je projekte koji su omogućili snabdevanje grada vodom, sanaciju sanitarne deponije, izgradnju Zapadnog ulaza, obnovu rasvete, zastakljivanje preko milion kvadratnih metara prozora…

Sve su to za Bakira Izetbegovića, kažu poznavaoci njegovog lika i dela,  bile prilike da se obogati pa se tako uvrstio među najbogatije osobe u BiH i danas je,  prema proceni ne samo političkog analitičara Željka Papića, milioner. Ostalo je nerazjašnjeno gde je završio novac koji su arapske zemlje tokom i posle rata slale kao pomoć Bošnjacima u BiH i o čemu ima vrlo malo pisanih tragova. Sav  taj novac prošao je kroz ruke Alije, a potom i Bakira, kao i njihovih najbližih saradnika. Komisija osnovana na državnom nivou je nekoliko puta bezuspešno pokušala da utvrdi šta se desilo sa novcem od te humanitarne pomoći ali tragove nisu našli.

Vešt u izgradnji imidža narodskog čoveka, Bakir se, kada je politički izgubio bitku 2018. godine na parlamentarnim izborima u BiH, prijavio na - biro rada. Tvrdio je da nema od čega da živi, što je izazvalo bes i ogorčenje njegovih političkih protivnika ali i građana.

Političko a i sve drugo ponašanje Bakira Izetbegovića proizilazi upravo iz želje da se sakriju srpski koreni te porodice, tvrdi istoričar Salih Selimović koji  podseća da Bakirov otac Alija nije krio beogradsko poreklo.

- Aposlutno su oni srpskog porekla i tu nema nikave dileme i ja sam to objavio. Nikada Bakir nije to demantovao - zaključuje Selimović. Porodica Izetbegović živela je generacijama u Beogradu pod prezimenom Spahić. Posedovali su nekretnine u Francuskoj ulici i deo Ade Ciganlije. Oni se 1868. godine sele za Bosanski Šamac gde će koristiti prezime Izetbegović po jednom od predaka koji je nosio ime Izet.

Povodom dešavanja u Crnoj Gori, lider SDA bi „poštovao SPC kada bi ona popravljala svoj narod, što je uloga svih verskih zajednica” rekao je da za sarajevski portal Kliks. Izetbegović je tad izneo teške optužbe na račun pokojnog mitropolita crnogorskog Amfilohija, navodeći da je on muslimane nazivao „lažnim ljudima“, kao i na njegovog naslednika Joanikija, koji, kako je kazao, Crnogorce naziva „pečurkama koje će nestati“.

Izetbegović Junior se posle pravdao da ne smatra da su Srbi loš narod, već da je rekao da su odgovorni oni koji glasaju za Milorada Dodika, jer time podupiru destruktivne, secionističke, nazadne, šovinističke politike…

Upitan kako misli da novi Visoki predstavnik bilo šta "nametne", kad Dodik kaže "mi njega ne priznajemo", Izetbegović odgovara - da ima načina.

Na pitanje da se veoma često u javnosti u BiH stiče utisak da BH političari na čelu s njim, Dodikom i Čovićem zapravo koriste jedni drugima, da sve što oni rade, zapravo podiže popularnost onom drugom, Izetbegović je rekao:

"Pa, šta da radim? Jel’ da prestanem da branim Bosnu od Dodika.

Kao I svi lideri, Bakir mnogo polaže na svoju porodicu. Kada je u Sarajevu obavljeno šerijatsko venčanje njegove ćerke, mediji su preneli da se, uprkos kišnom vremenu, veliki broj građana okupio u haremu Begove džamije.  Verskom venčanju prisustvovali su brojne zvanice iz političkog i javnog života BiH, a jedan od svedoka bio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

Bakira tišti, a ne voli o tome da se priča, što je odbačena tužba njegove supruge Sebije za klevetu protiv profesorke koja je posumnjala u njenu akademsku karijeru. Diplome moćne Sebije sad su pod još većim upitnikom.

Direktorka Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu Sebija Izetbegović izgubila je tužbu protiv doktorke Zehre Dizdarević koja je javno izrazila sumnje u njen akademski put, objavio je Dnevni avaz.

Ona je tužila dr Dizdarević za klevetu nakon što je ova ocenila sumnjivim njeno sticanje diploma i akademskih zvanja. Tužbom je Sebija tražila pet hiljada konvertibilnih maraka odštete, ali prvostepenom presudom suda u Sarajevu ti zahtevi su odbačeni. Tužiteljka Sebija mora da plati i troškove postupka od oko 2.000 konvertibilnih maraka..

- Žao mi je što sam popustila molbama da se Sebiji Izetbegović pomogne u stvaranju akademske karijere i da se pridruži akademskoj zajednici kojoj nikad nije pripadala - izjavila je dr Dizdarević, profesorka emeritus na Medicinskom fakultetu u Sarajevu,  za sarajevsku „Fejs TV“.

Medicinski fakultet u Zagrebu potvrdio je da je Sebija Izetbegović bila upisana na prvu godinu postdiplomskog studija u akademskoj 1992/93. godini, ali nisu mogli da potvrde verodostojnost indeksa. Rektor je u dva je navrata od sarajevskog Medicinskog fakulteta tražio dokumentaciju koja potkrepljuje Sebijinu akademsku karijeru, ali je  ona oba puta bila nepotpuna i bez uverenja o položenim postdiplomskim ispitima u Zagrebu.

Sebija ustvari želi da vlada a Bakira da istura napred kao fakira koji može da istrpi eksere i neće da prizna bol, ironiše sarajevska čaršija. Sve dok smo protektorat, pašaluk ili već šta smo, i dok nam razni izaslanici, visoki i niski predstavnici sole pamet, biće i Bakira i Sabija i drugih kojima se može šta hoće, a i šta neće.