Ukrajina nema kome da veruje

Za prosečnog Ukrajinca možda je bolje da ne čita vesti. Moglo bi se desiti da u njima pročita da Rusi marširaju baš ispred njegove kuće. Juče su, eto, mogli „saznati” da je Rusija izvršila invaziju na njihovu zemlju. Takvu „vest” ekskluzivno je objavila američka novinska agencija Blumberg i nema ko u nju nije poverovao. Osim, možda, Ukrajinaca. Kako se ispostavilo, invazije nije bilo. Bar ne još. Bila je to samo obična novinarska priprema kako ih takav događaj ne bi dočekao nespremne. Vest iz budućnosti su, kažu u ovoj agenciji, uz „duboko žaljenje”, objavili „nehotice”. Naravno, u Moskvi su dočekani na nož i Kremlj nije propustio da poentira. Tako je Dmitrij Peskov, portparol sa Crvenog trga, kazao da ovo nije ni „fejk njuz”, već pre „Blumberg njuz”.

SNAGA „VESTI”: Možda ne ovako dramatičnih, ali sličnih prekookeanskih „vesti” bilo je i prethodnih dana. Takva je ona o planu Rusije da, pokušavajući da nađe izgovor za invaziju, objavi lažni video-snimak izmišljenog napada ukrajinske vojske na proruske oblasti na istoku Ukrajine ili pak na rusku teritoriju.

„Ne znamo da li je to put kojim će Rusija ići, ali znamo da je opcija koja se razmatra”, rekao je zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džonatan Fajner.

A sve je i krenulo od novinarske informacije. Prisetimo se da je upravo „Vašington post” krajem oktobra „zakotrljao” priču o ruskoj invaziji na Ukrajinu, objavljujući satelitske snimke gomilanja ruskih trupa na granici s tom zemljom. Zanimljivo je da je i sam ukrajinski predsednik u početku demantovao takve informacije. A onda se složio s njima.

Pa ni sada ne može da ne upadne u oči da ponašanje Moskve izaziva kudikamo više uznemirenosti tamo daleko od Kijeva nego među ukrajinskim zvaničnicima. Ponašanje Ukrajinaca možda bi moglo i da nervira njihove zapadne prijatelje. Zahtev američke ambasade u glavnom gradu Ukrajine da članovi porodica diplomata napuste zemlju, a da američki državljani koji tamo borave razmotre mogućnost odlaska, takoreći je uvredila zvanični Kijev. Upozorenje kakvo se uobičajeno izdaje u predvečerje rata sigurno je potaknuto i prepiskom na relaciji Vašington–Moskva kada je postalo jasno da nema ništa od udovoljavanja zahtevima druge strane, odnosno da Amerika ne odustaje od širenja prema ruskim granicama i da Moskva to neće tolerisati. Ali Volodimiru Zelenskom, koliko god bio zahvalan Vašingtonu, nije bio po volji ovaj američki potez. O apsurdnosti situacije govori i to što u jeku sažaljevanja Ukrajine – dok zapadni saveznici obećavaju i šalju trupe put ukrajinskih granica, razmatraju kako će sve kazniti Rusiju – predsednik Zelenski poziva Zapad „da ne stvara paniku” jer se time „dovodi u opasnost ukrajinska privreda”. Tako ispade da je Zelenski sada u situaciji da ne zna koga više da se pribojava – Vašingtona ili Moskve.

NEKA GINU DRUGI: I dok temperatura povodom Ukrajine raste do maksimalnih granica, glavni „ložač” se drži na pristojnoj, prekookeanskoj udaljenosti. Ove sedmice je po ko zna koji put iz Vašingtona ponovljeno da će oružje stići u Ukrajinu, a snage u Istočnu Evropu. Međutim, „američki vojnici neće učestvovati u borbama na tlu Ukrajine ako do toga bude došlo”, bio je jasan portparol Pentagona Džon Kirbi, podsećajući da je to „veoma jasno stavio do znanja” Džozef Bajden. Čemu onda sve te trupe? Kirbi objašnjava da je to „obaveza prema NATO saveznicima”, odnosno „pomaganje jačanju alijanse na njenoj istočnoj granici”.

Ko bi onda ratovao u Ukrajini i za Ukrajinu? Pa verovatno samo Ukrajinci. Za sada ne postoji ni formalna obaveza da ih drugi iz ovog vojnog bloka brane jer nisu u NATO-u. A kada će i da li će ikada biti, to je pod velikim znakom pitanja. Za sada, čini se, Amerikanci ozbiljno shvataju rusku pretnju da Ukrajinu ne smeju primiti u klub.

PRAVO NA CENZURU: Rusija je ovih dana bila u još jednom medijskom ratu. Njega je povela Nemačka. Državna institucija te zemlje nadležna za medije zabranila je emitovanje televizijskog kanala Raša tudej, kako je objašnjeno, zbog nedostatka dozvole u skladu s medijskim zakonodavstvom. Usledila je, logično, reakcija iz Moskve. Rusija je zabranila rad Dojče velea. Nemačka se digla na noge. Sve političke partije su se ujedinile i ustale u odbranu Dojče velea, optužujući Moskvu za neviđenu cenzuru. Niko nije spominjao Raša tudej.

Ni u Briselu nisu imali empatije za sudbinu Raša tudej. Oglasili su se posle zabrane Dojče velea. Kako je rekao portparol Evropske unije Peter Stano, reč je o „neprihvatljivoj i neopravdanoj” odluci.

„Reakcija ruskih vlasti, nažalost, još jednom ilustruje njihovo kontinuirano kršenje slobode medija i nepoštovanje nezavisnosti medija”, ustvrdio je Stano i poručio da su solidarni sa Dojče veleom i njihovim osobljem, te da očekuju da će u Rusiji ova stanica „imati pun i pravičan pristup pravnim koracima”.

A kako bi ipak odgovorio na nepostavljeno pitanje, kratko se osvrnuo i na slučaj Raše tudej. Kako je ocenio, ipak se ta dva slučaja „ne mogu uporediti”. Jer Nemačka je samo postupala po zakonu svoje zemlje i logično zabranila rad ruskom emiteru. E sad, ko je imao pravo da koga makne iz etera, verovatno se ne bi složili. Medijski rat je odavno postao mnogo značajniji od onog oružjem.