Pritisak na Kurtija odmrzava razgovore

Diplomatska borba za Kosovo i Metohiju se nastavlja. Specijalni izaslanici SAD i EU Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak boravili su nekoliko dana u Srbiji, gde su pokušali da „odmrznu” pregovarači proces koji je odavno zahvaljujući privremenim kosovskim institucijama i svojevrsnoj inertnosti zapadnog dela međunarodne zajednice klinički mrtav. Posle nekoliko dana boravka u Prištini dvojica zapadnih diplomata ponovo su naišla na zatvorena pregovaračka vrata jer je Albin Kurti opet izneo nepomirljive stavove. Kao i proteklih godinu dana, lider Samoopredeljenja je odbacio svaku mogućnost da ispuni obaveze preuzete Briselskim sporazumom, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Nekoliko dana kasnije zapadni emisari mogli su da se uvere u potpuno suprotnu sliku u Beogradu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić izrazili su jasnu želju za nastavkom dijaloga i da se očekuje puna implementacija Briselskog sporazuma, a to je formiranje Zajednice srpskih opština, na koju Srbi u pokrajini čekaju skoro devet godina. Napretka u pregovaračkom procesu za sada nema jer Beograd očekuje da Priština ispuni svoje međunarodne obaveze koje je preuzela u Briselu, a kojima je Evropska unija bila garant. Upravo zbog toga Beograd očekuje da Lajčak i Eskobar pritisnu Kurtija i da konačno pokrenu pregovarači proces u kome pitanje statusa nije uopšte tema, već normalizacija života ljudi u ovom delu Srbije.

Da li će njihova poseta doneti neki konkretan rezultat, biće uskoro poznato jer se u pojedinim medijima spekulisalo da bi predsednik republike Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija mogli da razgovaraju u Briselu za mesec dana. Eskobar kaže da normalizaciju odnosa Beograda i Prištine treba prepustiti dijalogu i da se mora pronaći modalitet za postizanje sporazuma, jer nije namera SAD da biraju bilo koji model sporazuma za obe zemlje. „Mora da se razgovara o ZSO. Nemamo viziju kako da to bude realizovano, do toga moraju da dođu dve strane”, rekao je Eskobar u Beogradu, ali je naveo i da sve što je dogovoreno oko ZSO mora da bude sprovedeno i da su Lajčak i on to jasno rekli u Prištini.

A specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da Kosovo ne treba da se plaši formiranja ZSO jer takva zajednica ne znači stvaranje Republike Srpske. Lajčak je na konferenciji za novinare u Prištini s američkim izaslanikom Eskobarom, na kojoj Kurti nije dozvolio da budu i srpski mediji, izjavio da je Kosovo preuzelo mnoge obaveze i da nije sprovelo dogovor o formiranju ZSO. „Ono što je dogovoreno mora da se sprovede. To govorimo i kosovskoj i srpskoj strani. Preuzeli ste mnogo obaveza za 12 godina dijaloga, mnoge od njih ste sproveli, ali postoje takođe obaveze koje niste sproveli, a ZSO je jedna od njih”, poručio je Lajčak.

Iskusni diplomata Zoran Milivojević smatra da bi se Srbija u narednom periodu mogla suočiti s pojačanim pritiskom kada je reč o pregovorima Beograda i Prištine i da zajednička poseta Eskobara i Lajčaka sugeriše da će biti novog formata za razgovor dve strane. Za naš list navodi da je ova poseta bila istraživačka i da je jedini novi momenat direktno uključenje američke strane. Milivojević kaže da su stavovi SAD i EU potpuno usaglašeni. Ocenjuje da je poslata poruka da se neće ponoviti situacija iz vremena administracije Donalda Trampa, ali i da će američka strana dominirati.

„Pozicija Prištine je isključiva i u takvim okolnostima teško se može očekivati napredak u pregovorima Beograda i Prištine. Ničim ovaj dvojac u Prištini nije pokazao da postoji spremnost i bilo kakav pritisak na Kurtija da promeni stav i nema ništa novo. Iz saopštenja naših državnika se vidi da bez formiranja ZSO nema razgovora i da svaki pokušaj da se ta tema razvodni nekim temama, kao što je belgijski model, neprihvatljiv je”, kaže Milivojević.

Podseća da je pozicija Amerike potpuno jasna, da je Eskobar svaki svoj nastup počinjao s tim da SAD poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Kosova i tu nema nikakve sumnje. Navodi da je posebno pitanje EU, koja bi morala da bude statusno neutralna, na šta je obavezuje Rezolucija UN 1244, na osnovu koje posreduje. Lajčak je rekao da nastupa s istih pozicija kao Vašington i pitanje je u čije ime govori. „Iako Lajčak kaže da su posrednici, oni su u Prištini delovali potpuno zajedno, što navodi na zaključak o novom formatu. EU mora da se izjasni o tome. Ono što smo videli u Prištini, u nastupu, jeste jedinstvo stava na relaciji Brisel–Vašington. Nije u redu ni politički korektno što se uopšte otvara tema ZSO jer, ako tu temu otvaraju, znači da idu u susret Kurtijevim stavovima, a ne ponašaju se statusno neutralno i to je poruka za nas”, ističe Milivojević.

U razgovorima u Beogradu i Prištini dvojica zapadnih diplomata se nisu bavila statusnim pitanjima i sve su učinila da dve strane ponovo dovedu za pregovarački sto u Briselu. Ukoliko pak Zapad ne pritisne Kurtija, šanse za postizanje sporazuma oko formiranja ZSO nisu velike jer on to ne želi, a Beograd ne može prihvatiti nešto što je manje od onoga što je predviđeno Briselskim sporazumom. „Naš stav nema šanse da bude promenjen. ZSO je uslov ne samo za pregovore nego se radi o statusu srpskog naroda, garancijama za opstanak. To je pretpostavka bilo kog nastavka razgovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine”, ističe Milivojević.

Uprkos ovoj poseti, može se zaključiti da za Eskobara i Lajčaka nije bila najvažnija tema zaštita srpske zajednice, da su pod znakom pitanja njihova bezbednosti, kao i da je srpska kulturna baština ugrožena. „Sve su to otvorena pitanja za Srbe i zato ovu posetu ne vidim kao ključnu, već kao istraživačku. Neophodan je mnogo veći pritisak međunarodnih aktera da bi se situacija na terenu promenila, jer sumnjam da će Kurti preduzeti korake ka odmrzavanju dijaloga Beograda i Prištine”, zaključuje Zoran Milivojević.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac pak smatra da su Eskobar i Lajčak iskreni u nameri da se ponovo pokrene diplomatska akcija. Za „Politiku” kaže da je njihova poseta veoma važna zbog poruke da žele da se pregovori nastave s jasnim uslovima. „Beograd insistira da se formira ZSO i da se to mora ispoštovati, dok oni dolaze s namerom da oko toga ponovo treba razgovarati i da se pravi novi kompromis. Briselske i američke diplomate će pokušati da pregovaraju i sa Prištinom i Beogradom o tome kako će izgledati ZSO. To će biti fokus njihove diplomatske misije na ovom prostoru, da se na taj način odblokira pregovarački proces i da dalje ide svojim tokom kako su predvideli”, kaže Graovac.

Dodaje da Beograd mora biti jasan i decidan da se ZSO mora sprovesti u delo, ali će naići na čvrst Kurtijev otpor da se na bilo koji način izađe srpskoj strani u susret, jer on ne želi vođenje razgovora o tome. „Što se dijalog dve strane više vodi, Kurtijeva popularnost prilično pada jer se oslanja na ekstremno biračko telo kosovskih Albanaca i zato izbegava razgovor s Beogradom. Zbog toga nisam siguran da li misija Eskobara i Lajčaka može imati bilo kakav uspeh. To će zavisiti od odlučnosti američke strane da se pregovori nastave, oni će izvršiti pritisak na Kurtija i onda bi mogao da se napravi dogovor o formiranju ZSO, da se taj proces posle deset godina odblokira. Ako pak volje ne bude postojalo i ako se Kurti bude pokazao kao nepremostiva prepreka, onda ozbiljnih razgovora neće ni biti”, navodi Srđan Graovac.

Amerika u potpunosti podržava nezavisnost i teritorijalni integritet Kosova, što daje Kurtiju „vetar u leđa”. Na taj način SAD žele da smanje političku štetu koju bi imali Vjosa Osmani i Albin Kurti ukoliko bi sproveli ZSO, ali i ukoliko bi preduzeli ozbiljnije korake po pitanju potrage za nestalima, jer Priština odbija da se provere lokacije koje je Beograd poslao kao potencijalne grupne grobnice na teritoriji KiM. Na pitanje kako komentariše izjavu Lajčaka da ZSO neće biti nova Republika Srpska, Graovac navodi da je ta izjava usmerena prema albanskoj javnosti s ciljem da se Kurtiju olakša pozicija da prihvati nastavak dijaloga i ZSO. Kaže da ako međunarodna zajednica pošalje poruku da to neće biti RS, time njemu olakšavaju ispunjavanje obaveze koje je albanska strana Briselskim sporazumom preuzela.

„To ne treba prihvatati apriori negativno za srpsku stranu, već kao nešto što je poruka albanskoj javnosti da bilo kakav dogovor ne treba smatrati negativnim za Prištinu. Kurti odbija da prihvati da to sprovede u delo jer se tome protive Albanci na KiM. Lajčakova poruka je data u tom smeru jer Zapad i ne želi da ZSO bude kao RS, da ima nadležnosti koje Srbi imaju u BiH, odnosno izvršnu sudsku i zakonodavnu vlast”, navodi Srđan Graovac.

Miletić: Kosovo tone u haos

Direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže da je dolazak dvojice diplomata bio odrađivanje posla, bez jasne ideje i instrumenata šta će konkretno uraditi, osim da pritiskaju Srbiju. Za naš list kaže da ne vidi realnu političku snagu i nameru da se napravi pomak, već samo želju da se opravdaju njihove funkcije. „Da je to tako, ne bi neoprezno nastupali u Prištini propagirajući nezavisnost Kosova, nego bi vodili računa da dijalog ima smisla i za drugu stranu. To gubljenje vremena nije problem što se Beograda tiče, već na prostoru Kosova i Metohije, koji svakim danom tone dublje u siromaštvo i zapada u institucionalni haos. Sve što se tamo događa može iz potencijalnog konflikta da preraste u žarište koje će teško bilo ko moći da kontroliše”, kaže Dejan Miletić.