Srpska opredeljena da vrati nadležnost za pravosuđe

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Poslanici Narodne skupštine RS raspravljaće na narednoj sednici parlamenta, koja počinje u utorak, o zakonskom predlogu kojim je planirano formiranje visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) RS. Opredelenja za povratak ingerencija u oblasti pravosuđa deo su šireg paketa aktivnosti koje u Banjaluci definišu kao „povratak na Ustav BiH”.

Do najave reuspostave dejtonskih prerogativa došlo je nakon što je tom entitetu od strane Ustavnog suda BiH osporeno pravo na entitetsku nadležnost za regulisanje imovinskih odnosa. Tačnije, Srpskoj nije dozvoljeno da uredi vlasništvo nad šumama i poljoprivrednim zemljištem na svojoj teritoriji.

Predstavnici RS tada su izneli plan koji, između ostalog, predviđa da republički parlament formira VSTS RS kao telo koje će voditi proces izbora sudija i tužilaca u pravosudnim institucijama tog entiteta.

Usvajanjem i primenom Nacrta zakona o VSTS RS, na koji je saglasnost pre neki dan dala Vlada RS, a koji su joj dostavili poslanici vladajuće koalicije, suspendovala bi se na teritoriji entiteta nadležnost takvog tela koje postoji na nivou BiH, a koje je pre dvadeset godina uspostavio Pedi Ešdaun, bivši protektor u BiH. Nakon što je Ešdaun nametnuo taj zakon, Skupštini RS je uskraćeno pravo da bira i razrešava sudije i predsednike sudova, javne tužioce i njihove zamenike.

Na namere Banjaluke iz sveta ne gledaju blagonaklono iako na trenutni rad VSTS BiH postoje zamerke Evropske komisije, uz opštu saglasnost unutar BiH da je pravosuđe na svim nivoima zakazalo.

Predlagači reuspostave entitetskog saveta uveravaju da im nije ostavljena druga mogućnost jer u Sarajevu ne žele dijalog o ingerencijama „koje su prigrabili” iako su reforme pravosuđa koje sada „unilateralno” sprovode u Banjaluci pre deset godina dogovorene uz koordinaciju predstavnika iz Brisela. Međutim, do danas nisu ostvarene.

Skupština RS je na sednici održanoj 10. decembra povukla ranije date saglasnosti za uspostavu institucija Srpske  u oblasti pravosuđa, odbrane i indirektnih poreza. Naknadno su se pojavile spekulacije da bi RS mogla prolongirati proces osporavanja vojske i indirektnih poreza, uz procene da se treba usmeriti na uspostavu VSTS RS i regulisanje pitanja državne imovine na teritoriji RS.

Poslanik Dodikovog SNSD-a u Skupštini RS Srđan Mazalica podsetio je da u Ustavu RS još uvek postoji VSTS Republike Srpske, dok u Ustavu BiH ne postoji VSTS BiH.

„Sadašnji VSTS BiH i zakon na osnovu kog je to telo formirano su neustavni. Savet koji mi sada uspostavljamo ima uporište u Ustavu i Dejtonu. U Ustavu BiH ne samo da ne postoji VSTS BiH već tamo nije upisana nijedna druga pravosudna institucija, izuzev Ustavnog suda BiH. Već dugo smo nezadovoljni radom sudija i tužilaca, neprestano ukazujemo na to, ali očito da za to niko ne mari. Oni koji se protive našim aktivnostima ne mogu da nađu nijedan argument zbog kojeg ovaj zakon ne treba usvojiti”, rekao je Mazalica.

Predlogom su razrađeni tehnički detalji, a planirano je da Zakon o formiranju VSTS RS stupi na snagu godinu dana nakon usvajanja. Deo koji se odnosi na rokove je posebno sporan opoziciji. Smatraju da je predugačak rok za uspostavu entitetskog saveta ostavljen kako bi se od tog posla naknadno odustalo.

„Kad prođe oktobar (izbori), verovatno neće biti zanimljiv bilo kome”, kaže Mirko Šarović, predsednik SDS-a.

Iz Izetbegovićeve SDA su najavili da će ukoliko skupština usvoji ovaj zakon, uputiti apelaciju Ustavnom sudu, kojom će osporiti ustavnost entitetskog zakona. Pozivaju pravosudne institucije BiH da što pre „procesuiraju i sankcionišu sve odgovorne za ovaj nasrtaj na ustavnopravni poredak”. Takve najave su za predstavnike u RS dokaz da je Ustavni sud „ekspozitura SDA”. „To ide u prilog našoj odluci da ne primenjujemo odluke Ustavnog suda”, rekao je Srđan Mazalica za javni servis BiH (BHRT).