Tribunal primenjuje dva aršina

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, jula - Zagrebački advokat Luka Šušak, inače iz Smilčića u Ravnim Kotarima, stekao je haško iskustvo braneći Dragu Josipovića u grupi Kupreškić iz BiH od 1997. do proleća 2001. godine, a u Hrvatskoj je još poznatiji po brojnim odbranama i zastupanjima Srba u vezi sa zbivanjima iz proteklog rata. Na pitanje ima li pravde u haškom sudu Šušak za naš list kaže – „kako za koga” – i napominje:

„To se treba gledati sa strane tužilaštva i sa strane suda. Naime, mnogi govore o sudu, a ja govorim da nema pravednog suda bez pravednog tužilaštva, jer sud postupa u okviru onoga što mu daje tužilaštvo.”

Kao primer Šušak navodi aktuelno suđenje trojici hrvatskih generala:  „Haško tužilaštvo Gotovinu i ostale optužuje samo za zbivanja u sektoru Jug u vreme i odmah nakon vojne akcije ’Oluja’, ali ne i za ono što se dešavalo na severu, oko Vojnića, Karlovca itd. To je bila jedinstvena i smišljena akcija, pa se postavlja pitanje zbog čega oni za ’Oluju’ optužuju samo sektor Jug, a čak i u njemu su smanjili broj žrtava Srba. A kada se sudi Srbima, uzmimo primer Srebrenice, onda u tužilaštvu uzimaju broj žrtava ne koji je dokazan smrtnim listovima već koliko im kažu tamošnji političari, pa se navodi da je ubijeno 8.000 Bošnjaka što nije dokazano.

Kada se optužuju Hrvati, kao ovo za ’Oluju’, onda se uzimaju samo smrtni listovi, pa ispada da je malo Srba ubijeno. Tako se za južni sektor u optužnici hrvatskim generalima navode samo 32 ubijena iako se zna da ih je bilo mnogo više. Samo u Plavnom kod Knina, na primer, ubijeno je preko 34, a u Golubiću preko 30. Tada su ubijeni mnogi i u Gošiću, Varivodama, Mokrom Polju itd., preko 225 što ja kao advokat znam, a tako je bilo i mnogim drugim mestima. To je očiti nesrazmer i nepravda u postupanju, a zašto je to tako ja ne znam, mogu samo da nagađam.“

Kada se podižu optužnice za ratni zločin pred haškim sudom”, podseća naš sagovornik. Moraju biti ispunjena dva osnovna elementa: njihova sistematičnost i rasprostranjenost. On dodaje još dva – određeni vremenski kontinuitet i da su zločini učinjeni po istom obrascu. Međutim, napominje, praksa Haškog suda, a isto tako i tužilaštva i sudova u Hrvatskoj je da „sasvim drugačije uzimaju u obzir navedene elemente kada se podižu optužnice protiv Srba, a drugačije kada se podižu protiv Hrvata”.

Postavlja se pitanje – kaže Luka Šušak – zašto haški tribunal nije optužio nikoga za, na primer, ubijanje civila u Sisku, što je bilo još 1991. i mnogi tvrde više stotina. „U skoro svim gradovima i naseljima u Hrvatskoj tokom 1991. godine minirane su i paljene kuće Srba, civile su izbacivali iz stanova, ubijali i bacali u reke Savu, Dravu, Dunav... Prema podacima SDF i HHO za ljudska prava u Zagrebu je ubijeno oko 200 srpskih civila, Gospiću 120, na području Siska oko 600, a ubijani su i u drugim gradovima i mestima koji su bili pod kontrolom hrvatskih vlasti. Nema nikakve prijave ni za zapadnu Slavoniju, gde je krajem 1991. uništeno oko 185 sela naseljenih Srbima, a oni proterani ili ubijeni, ili za ono što se dešavalo u akciji ’Bljesak’ kada je samo u Medarima u svojim kućama ubijeno tridesetak civila među kojima i sedmogodišnja devojčica. Slično je i s Maslenicom, gde je u napadu HV-a za vreme primirja ubijeno 327 Srba, a oko 500 ranjeno, o čemu do danas niko ne govori, ili na Miljevačkom platou gde su ubijena 42 Srbina...”

Svi ti i brojni drugi primeri pokazuju – napominje Šušak – da se „jednako i po istom obrascu, sistematski i rasprostranjeno postupalo 1995. kao i 1991, odnosno da ’Olujom’ zločin nije ni započet, a ni dovršen”.

Kada je o tome prošle godine na međunarodnoj konferenciji u Zagrebu o utvrđivanju istine posle ratnih sukoba direktno upitao glavnu hašku tužiteljku Karlu del Ponte, ona mu je odgovorila da haško tužilaštvo navodno nije imalo dovoljno podataka o svemu tome, a u međuvremenu je došlo do „izlazne strategije” tribunala, pa je sada – kako rekla – „na redu državni tužilac Mladen Bajić”.

„Još od 1991. godine Srbi su isterivani iz svojih kuća i ubijani u gradovima, a onda je to primenjeno u Medačkom džepu, na Maslenici, u ’Bljesku’ i ’Oluji’. Međunarodni faktori ne žele da se bave tim stvarima od 1991, jer bi onda morali dokazivati da je Hrvatska otpočela rat. Verovatno zato nema ni prijava zbog napada na kasarne JNA 1991, jedine tada legalne vojske na ovom prostoru”, smatra Šušak i zaključuje:

„Haško tužilaštvo je pogrešilo što je preskočilo 1991. za Hrvate, a Srbe su optužili i to sve – od političara, generala, tajnih službi, dok je kod Hrvata i to preskočeno, pa se sudi samo trojici generala, a nikom iz političkog i državnog vrha. Drugim rečima, kada se optužuju Hrvati izbegava se obuhvatiti celina zbivanja, a kod Srba se optužuje sve od samog početka. Na taj način ne može se dobiti objektivna slika šta se to zaista događalo na ovim prostorima, niti utvrditi objektivna odgovornost za to. A tu onda trpi i pravda.”