Hakeri „finansiraju” Kimov raketni program

Sajber napadi na berze kriptovaluta postali su ključni izvor finansiranja naraslih raketnih planova Kim Džong Una, koji sve više brinu SAD i zemlje susede Severne Koreje.

Istražitelji Ujedinjenih nacija utvrdili su da su hakeri Pjongjanga u periodu od polovine 2020. do sredine prošle godine ukrali digitalnu imovinu u vrednosti od 50 miliona dolara i time finansirali razvoj nuklearnih i balističkih projektila, piše „Indipendent”.

Poslednji izveštaj koji je predat Komitetu za sankcije UN sugeriše da je Severna Koreja u sajber napadima u toku 2021. godine mogla da se ilegalno dočepa imovine u vrednosti od 400 miliona dolara. Ova indicija zasniva se na analizi „Čejnalisiza”, kompanije koja se bavi bezbednošću u sferi „kriptobiznisa”. Za sada su otkriveni neovlašćeni upadi na najmanje tri berze kriptovaluta u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, odakle su severnokorejski hakeri uzimali digitalnu imovinu.

Inače, Savet bezbednosti UN još 2019. godine izašao je s podatkom da je Severna Koreja zaradila oko dve milijarde dolara tokom tri godine ilegalnih hakerskih aktivnosti.

U poslednjem izveštaju navodi se da zloglasna severnokorejska jedinica za sajber kriminal, poznata kao Grupa „Lazarus”, stoji iza većine od sedam najvećih napada u digitalnom svetu u poslednje vreme.

„Kad je Pojongjang neovlašćeno preuzeo kontrolu nad digitalnim finansijskim sredstvima započeo je pažljiv proces pranja novca kako bi prikrio tragove i unovčio otetu kriptovalutu”, navodi se u izveštaju „Čejnalisiza”.

Severna Koreja je poslednjom serijom lansiranja devet projektila kratkog i srednjeg dometa od početka godine i najavom daljeg razvijanja nuklearnog programa pokazala sposobnost zemlje da proizvodi materijal za atomsku fisiju uprkos sankcijama svetske organizacije.

Eksperti UN ističu da režim u Pjongjangu prenebregava rezoluciju Saveta bezbednosti i pokušava da nabavi materijal i tehnologiju za razvoj nuklearnog raketnog programa iz raznih delova sveta, uključujući i Iran.

SAD su zvanično potvrdile da je Severna Koreja (DNRK) od početka ove godine izvela devet raketnih testova. Opšti zaključak, koji je zabrinuo diplomate na njujorškom Ist riveru, glasi da je DNRK pokazala povećanu sposobnost za brzo raspoređivanje i široku mobilnost raketnih snaga. Ali, predstavnici Kine i Rusije u UN odbili su da potpišu izjavu u kojoj se osuđuje širenje raketnih lansiranja Severne Koreje. Vašington je prošlog vikenda najavio da će se tokom nedelje američki izaslanik za Severnu Koreju Sung Kim sastati s japanskim i južnokorejskim zvaničnicima kako bi razgovarali o novonastaloj situaciji. Belu kuću posebno brine što je Pjongjang 19. januara saopštio da napušta samonametnuti moratorijum iz 2018. najavljujući da razmatra nastavak testiranja interkontinentalnih raketa i nuklearnog oružja.

Eksperti smatraju da su šanse da Pjongjang uskoro testira i interkontinentalnu balističku raketu porasle posle 30. januara. Tada je Severna Koreja probno ispalila balistički projektil srednjeg dometa „hvasong 12” koji može da dobaci do američke teritorije, ostrva Guam u zapadnom Pacifiku.

Hari Kazijanis, viši direktor korejskih studija u Centru za nacionalni interes, kaže za „Glas Amerike” kako može da garantuje da će Pjongjang lansirati interkontinentalnu raketu posle Olimpijskih igara u Pekingu, pošto Severna Koreja hoće da predstojeće proslave godišnjice liderstva „dinastije Kim” obeleži velikim vojnim dostignućima.

Pojedini stručnjaci za zabranu oružja za masovno uništenje smatraju da će Peking i Moskva biti pod velikim pritiskom da podrže dodatne sankcije UN ako Severna Koreja lansira raketu dugog dometa ili izvrši nuklearni test. Ali Ken Gos, direktor Programa za analiziranje protivnika u neprofitnoj istraživačkoj i analitičarskoj organizaciji CNA, sumnja da bi Kina podržala dodatne kaznene mere Severnoj Koreji: „Odnos između SAD i Kine trenutno nije tako dobar, pa zašto bi Peking podržavao sankcije koje predlažu Sjedinjene Države”.