Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Nobelovac Ivo Andrić genocidaš

Nije čudo što su se Andrićeve biste i poprsja našli na udaru branitelja Bosne pre nego što je građanski rat i počeo

Pitanje je samo vremena kada će na apelaciju Bakira Izetbegovića međunarodna zajednica u BiH zabraniti  srpskog nobelovca Ivu Andrića. Do sada mu možda to nije bilo ni potrebno jer u bošnjačkim kantonima ionako Andrićevih dela više nema u školskoj lektiri, nema ih u bibliotekama, nema novih izdanja ... Zašto?

Sve je počelo kada je 1967. odnedavno rahmetli  Muhamed Tunjo Filipović „otkrio” da je „Andrićevo delo nanelo više zla Bosni nego svi okupatori zajedno”.  Na ovu skandaloznu ocenu objavljenu u sarajevskom književnom časopisu „Život”, nakon opšte ćutnje kulturne javnosti, reagovao je mladi kritičar i teoretičar književnosti Novica Petković, a onda su zbog muslimanskog nacionalizma morali da se uključe i politički forumi. No Tunjo je ubrzo vraćen u partiju i javno rehabilitovan, sa oreolom  žrtve za nacionalnu stvar. Novica Petković je zbog „srpskog nacionalizma” morao da pređe u Beograd. A  Muhsin Rizvić, Rusmir Mahmutćehajić  i mlađi bošnjački „andrićolozi”  utvrdili su da su „svi likovi muslimana u Andrićevom opusu prikazani negativno i karikaturalno”.

Kao „neprijatelja i Bosne i Bošnjaka”, koji je, pride, u svojoj  tada još neobjavljenoj bečkoj disertaciji napisao nešto ružno o Osmanskoj okupaciji,  Andrića je u bivšem republičkom režimu štitio Nobel i činjenica da je znatan deo nagrade poklonio za razvoj bibliotekarstva u BiH.  Ali kada je došla sloboda, kako svedoči Kusturica, prvi predsednik Predsedništva demokratske BiH  Andrića je nazvao „fratarskim kopiletom”. Kada je A. Izetbegović taj svoj  umetnički sud izrekao pred piščevim fanom, šta li je tek govorio pred svojim  sledbenicima.

Nije čudo što su se Andrićeve biste i poprsja našli na udaru branitelja Bosne pre nego što je građanski rat i počeo. Bošnjački junak bez mane i straha Murat Šabanović  u Višegradu je macolom razlupao bronzanu glavu uz odobravanje mahalske alaše. A pošto mu je posle rata izmakla obećana nagrada, sam je u mikrofon rekao da ga je Omer Behmen prevario da će za rečeno junaštvo dobiti dućan na Baščaršiji. U prestonom Sarajevu je malo kasnije sve obavljeno diskretnije i pod okriljem noći, a egzekucija je bila grupna. U parku na Trgu oslobođenja „zelene” beretke su simbolično obezglavile i ostale srpske umetnike.

Tako je Ivo Andrić imao veliku ulogu i u dalekom predskazanju građanskog rata u BiH, i u razumevanju toga rata, kao i u sagledavanju njegovih posledica. Srbi su počeli da ga čitaju  ne samo kao veliku literaturu nego i kao političku pouku. Muslimani/ Bošnjaci su pak hteli da ubiju pticu rugalicu koja je prepoznala njihove opake fantazije o nemogućoj državi. Mudri Andrić je i to predvideo: „Bosanci mrze sve, ali najviše mrze one koji im na tu mržnju ukažu.”

Čudo je da u bošnjačkim kantonima nije već i zvanično zabranjeno da se Andrić  čita, citira, afirmiše i o njemu uopšte piše, sem u interpretacijama  Muhameda, Muhsina,  Rusmira i sl.

Ali neće biti nimalo čudno kada Bakir Izetbegović u Ustavnom sudu BiH pokrene apelaciju da se zakonom zabrani i spominjanje imena srpskog nobelovca iz Bosne na celoj teritoriji kakve-takve države, kao dokaz da ona ipak nije tek „kakva-takva”, nego potpuno normalna, jedinstvena, građanska itd. Naposletku, biće upućen zahtev Nobelovom komitetu da se Andriću posthumno oduzme nagrada. Čak i za neuporedivo manje grehove takav zahtev je već bio upućen za Petera Handkea netom nakon što je dobio Nobela. Doduše nisu uspeli, ali Austrijanac je ipak samo naklonjen Srbima, a Andrić je jedan od reprezentativnih pripadnika „lošeg naroda” i pride rodom sa teritorije današnje Srpske. Štaviše, najduže je živeo i umro u agresorskom Beogradu.

Muslimani/Bošnjaci svaku svoju veću pogibiju, makar je i sami izazvali, ili kao kolaboranti višestruko više pobili komšija, smatraju genocidom nad svojim narodom.  Toliki broj pretrpljenih genocida u kratkoj nacionalnoj istoriji Bošnjaka, koja počinje tek od 1966, deluje neverovatno. Ali, ako se definicija pojma genocid toliko proširi, kao u slučaju Srebrenice, onda je realno da ih bude i mnogo više od 12. No, onda se postavlja pitanje koliko  genocida su tek oni počinili nad pravoslavnim komšijama Srbima. Verovatno postoje savremene statističke metode uz pomoć kojih bi stručnjaci mogli da dođu do aproksimativne brojke srpskih žrtava „poturica” tokom 500 godina pod Turcima. Zasenila bi sve kasnije.

A o  kulturocidu  Andrić piše u već pomenutom doktoratu. „Osvajanjem Carigrada evropskom čovečanstvu nanesena je rana. Nigdje ta rana nije bila dublja i bolnija nego u Bosni”.  Tokom K und K aneksije,  kojoj su služili prilikom etničkog čišćenja Srba u Podrinju uoči napada na Srbiju. NDH i 13, SS divizija bila je kulminacija, ali se nastavilo i tokom građanskog rata.  Istina, Tunjino šokantno poređenje Andrića i svih okupacija relativizuje se činjenicom da su bosanski muslimani dobrovoljno participirali i u osmanskoj i u austrougarskoj i u nacističkoj okupaciji. To zapravo za njih i nisu bile okupacije, nego „uprava”, „kratka epizoda”, „političko nesnalaženje”, dok je Andrićevo delo ni sa čim uporedivo zlo.  Ergo, Andrićevo zlodelo prevazilazi 12 genocida zajedno. Gore je od Srebrenice!

Da je doživeo kraj rata ’92–’95. Ivo Andrić bi sigurno završio u Hagu zbog teze da je „Bosna

zemlja mržnje”. U skladu sa bošnjačkim mnjenjem, tamošnje sudije u Andrićevom delu

ne bi prepoznali genijalno literarno i esejističko poniranje u dubinu nacionalnih odnosa

u Bosni, koje je i njima moglo pomoći da u nju proniknu, nego kao ratno huškanje. Tipičan genocidaš. Ne bi prošao bez doživotne.

Umesto brojnih uništenih spomenika po Bosni, Andrić  je u Srpskoj za uspomenu dobio čitav grad napravljen od kamena da bi bio neuništiv.  Alija, Omer (Behmen), prevrću se u grobu. No, pitanje je samo dana kada će njihovi naslednici potegnuti da Andrić grad „vrijeđa njihova nacionalna osjećanja” , „ugrožava njihov vitalni interes” i  „opstruiše bosansku državnost”. Da li će tražiti da ga v. d. visoki predstavnik sruši? Ili će se zadovoljiti da promeni ime u Mehmed-pašin grad? Ili će uz pomoć međunarodne zajednice biti postignut „kompromis”: bezimeni Kamen grad. Budućnost Srba u BiH simbolički je vezna je za posthumnu sudbinu Ive Andrića u Srpskoj. Ne bude li vratila svoje ustavne nadležnosti, i Andrićev grad, kao i Srbi, potpašće pod nadležnost organa „jedinstvene BiH”.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Bosnjaci kao i susjedi svoj bizarni identitet grade na antisrpskom. Znajuci da je katolicka crkva i onda bila agresivna kao i danas, najverovatnije je da je vecina njih srpskog porekla. Tu vec zalazimo u domen psihologije konvertitstva, nama veoma znan u poslovicama i narodnom iskustvu. Otuda mahniti pokusaji osporavanja svega srpskog pa i objektivnog Andrica. Ili pokusaji prihvatanja na pr bliskoistocnih knjizevnih casopisa kao sto rade u centrima BiH danas izolacionisticki, ucaureno, besputno
Узгред
Неко би помислио да су Бошњаци имали какву улогу код "решавања националног питања у Југославији" и цртања авнојских граница, посебно НР БиХ. Па довољно је ваљда упоредити их са етничком мапом, да човек никад није ни чуо за Павелића или Милошевића.
Diskusija
Ah, Ivo Andrić - književnik za sve režime; od Karađorđevićevskog monarhista do Titovog komunista - republikanca. Od Hrvata (kako se deklarirao u mladosti) do Srba i na kraju Jugoslavena. Sve po potrebi. Što se tiče austrougarske okupacije Srbije, nije toliko zanimljiva informacija koliko je Hrvata ili Muslimana bilo u tim KuK postrojbama, već koliko Srba. To je puno interesantnija informacija.
Драган П.
Познајем историју и није ми потребна ваша злонамерна инсинуација. А то да је било Срба из Војне крајине који су остали верни свом цару, посебно међу официрима, није ми чудно. У питању су Крајишници, слој станивништва настао из војничке и ратничке класе слободних људи чија је једина обавеза вековима била да ратују за цара. То је међу многим Крајишницима, посебно официрима, било толико укорењено, да је било битније од националне припадности. Већина је ипак била родољубиво и српски опредељена.
Diskusija
Dragane, pročitajte navedeni znanstveni rad (nije predug) pa ćete dobiti taj odgovor. Ali, svakako rečenica "oficiri su ostali lojalni suverenu" nije nedorečena, zar ne?
Prikaži još odgovora
Tony Kes
Kako moze Ivo Andric da bude Srpski Nobelovac, rodjen od Majke Katarine i oca Antuna?
Мали Ђокица
Моја мајка се звала Рајна а не само да није била Немица него је била Српкиња. А њен деда је био Младен Дражић, православни Србин.
Ivan Ivanovic
Srbin katolicke veroispovesti. Sta vam tu nije jasno?
Prikaži još odgovora
Dejan
Andrić je rođen u Travniku profesore ...
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Некада град претежно насељен Србима, претпостављам да је то мислио.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.