Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Život i delo Dimitrija Davidovića kao podstrek đacima

Tragom velikana iz Pravno-birotehničke škole koja nosi ime čuvenog Zemunca izlaze generacije budućih novinara, državnika, diplomata...
(Фото Небојша Марјановић)

Generacije veštih govornika i pisaca, đaka koji osvajaju nagrade na nadmetanjima u besedništvu i recitovanju i na literarnim konkursima, a žele da postanu pravnici, novinari, državnici, diplomate i doprinesu razvoju srpske žurnalistike, političke misli i ustavnosti, već decenijama tim putevima kreću s jedne zemunske adrese. Tu je sedište kuće znanja koja imenom i radom čuva sećanje na život i delo Dimitrija Davidovića, oca srpske štampe, pokretača prvog srpskog dnevnika „Novine serbske” 1813. godine i tvorca Sretenjskog ustava, prvog najvišeg pravnog akta u istoriji Srbije, usvojenog 1835. U ondašnjoj kneževini nedugo popečitelj inostranih dela, prosvete i unutrašnjih poslova, ali jedan od najznačajnijih među malobrojnim učenim ljudima onog vremena, evo dva veka kasnije on je inspiracija i uzor učenicima Pravno-birotehničke škole „Dimitrije Davidović”. Za ovu kuću znanja ime jeste znamenje. Po mnogo čemu ona je ispred svog vremena, kao i velikan čije ime nosi.

Počeci rada ove obrazovne ustanove vezuju se za nekadašnji radnički univerzitet, osnovan u leto 1960. godine, potonji centar za usmereno obrazovanje i stručno osposobljavanje u jezgru Zemuna. Od 1990. godine ova srednja stručna škola nosi ime čuvenog Zemunca i ne odstupa od negovanja tekovina koje je u srpskoj kulturi i nauci ostavio. Tu se školuju budući pravni tehničari, poslovni administratori i tehničari obezbeđenja. Znanjem stečenim u školi stižu do značajnih priznanja na republičkim prvenstvima iz simulacije suđenja. Ništa manje posvećeni su vannastavnim programima poput dramske, literarne i novinarske sekcije.

– Od prvog školskog dana kroz različita školska nadmetanja, literarne konkurse i kvizove koje organizujemo uvek podsećamo na priču o životu i delu Dimitrija Davidovića. Njegov rođendan, 23. oktobar, jeste Dan škole. Do proslave i prvaci znaju ko je on bio. Tada izlazi i školski list „Dimitrije”. Bez obzira na digitalno doba, u duhu vrednosti koje nam je Davidović ostavio u nasleđe, ne odustajemo od štampane reči i smatramo da je ona veoma važna, a koliko to posvećeno radimo, pokazuje i to što smo bili među tri najuspešnija školska časopisa u državi – ilustruje Anika Lehki, profesor geografije i građanskog vaspitanja, bivši glavni urednik „Dimitrija”, sada upravnik školskog dramskog teatra.

Davidović je, podseća ona, dao veliki doprinos razvoju srpskog pozorišta. To imajući u vidu, škola se drži gesla da „nisu staze gde ih ljudi prave, već su staze gde ih ljudi gaze”, osluškuje đake, pruža im stvaralačke šanse u oblastima koje ih zanimaju, a dramska sekcija im je jedna od omiljenih. Nisu je se odrekli ni u pandemijskim uslovima. Ne mogu da glume noseći zaštitne maske na pozorišnoj sceni, ali su snimili četiri filma. U poslednjem đaci su ocenjivali školu, uglavnom peticama. Pojedini su joj dodelili i trojku, slobodni da ukažu na sve što im se čini da može da se unapredi.

– Specifični smo po pristupu učenicima. Kod nas nema nedodirljivih profesora. Dimitrije Davidović je izbačen iz Karlovačke gimnazije zbog satiričnih stihova upućenih profesoru. Bila su to drugačija vremena, drugačiji su bili i odnosi. Naš maturant je u školskom dvorištu napisao grafit: „Ovde sam se osećao kao kod kuće.” Morali smo to da prekrečimo, ali to jeste dobra poruka đacima koji dolaze. Pravimo atmosferu da mogu da pitaju bez zadrške i da kažu šta misle. Ovde se neguje otvoren razgovor, podstiče razvoj kreativnog i kritičkog mišljenja, socijalne i emocionalne inteligencije, i to svi radimo, bilo da predajemo pravo, geografiju ili fizičko. Prioritet profesora je da đake pripreme za život, ne da boduju naučeno gradivo − naglašavaju saglasno Anika Lehki i Zorica Maravić, direktorka škole.

One su glavni krivci i za organizovanje manifestacije „Prolećdan”, po kojoj je ova škola specifična, a koja budi interesovanje đaka za diplomatiju, opet tragom Dimitrija Davidovića. Đaci pozivaju u goste predstavnike različitih država, pišu molbe i propratna pisma ambasadama, vežbaju diplomatsku korespondenciju. U ulozi domaćina upoznaju se s raznolikostima kulture, običaja, tradicije i pre nego što dočekaju zvanice. Neizostavno je da gosti u dvorištu škole zasade po jedno drvo. Mali diplomatski vrt za sada čini sedam stabala. Ugostili su, do sada, predstavnike Belgije, Japana, Angole, Rusije, Kanade, Brazila i Indije, otuda u dvorištu sibirski hrast, kanadski javor, japanska trešnja... U školskom zdanju uslovi za boravak i rad su natprosečni. Nastava odavno nije samo tradicionalna. Đaci kažu da pod ovim krovom nema prepreka za one koji žele da nauče i više nego što je predviđeno planovima i programima. Maturanti „Dimitrija Davidovića” obrazovanje uglavnom nastavljaju na Pravnom i Ekonomskom fakultetu, neretko upisuju novinarstvo i međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka, ali i glumu na Fakultetu dramskih umetnosti.

Jagma za mesto deo tradicije

ZoricaMaravić

Jagma osmaka za mesto u Pravno-birotehničkoj školi „Dimitrije Davidović” deo je tradicije. Školske 2000/2001. imala je 1.140 učenika, tada je prvi put upisala đake u novi obrazovni profil – pravni tehničar. Interesovanje osmaka i danas je ogromno za sve smerove ove škole, ali je usklađivanje obrazovne politike s potrebama tržišta rada iz godine u godinu skraćivalo broj njenih đaka.

– Sada imamo više od 600 učenika, a mogli bismo da ih školujemo dva i tri puta više da su uspeh i zainteresovanost jedini kriterijumi. Ipak, kapacitet nam je ograničen. Godišnje možemo da upišemo po dva odeljenja pravno-poslovnih tehničara i poslovnih administratora i jedno odeljenje tehničara obezbeđenja. Na početku svake godine dobijemo više od 100 molbi za prebacivanje đaka u našu školu, kojima ne možemo da izađemo u susret. Ne možemo da upišemo decu preko broja bez dozvole resornog ministarstva, a roditelji evo i sad dolaze da pitaju da li se neko možda ispisao, da bi svoje dete iz neke druge škole prebacili kod nas – dočarava direktorka Zorica Maravić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.