Život i delo Dimitrija Davidovića kao podstrek đacima

Generacije veštih govornika i pisaca, đaka koji osvajaju nagrade na nadmetanjima u besedništvu i recitovanju i na literarnim konkursima, a žele da postanu pravnici, novinari, državnici, diplomate i doprinesu razvoju srpske žurnalistike, političke misli i ustavnosti, već decenijama tim putevima kreću s jedne zemunske adrese. Tu je sedište kuće znanja koja imenom i radom čuva sećanje na život i delo Dimitrija Davidovića, oca srpske štampe, pokretača prvog srpskog dnevnika „Novine serbske” 1813. godine i tvorca Sretenjskog ustava, prvog najvišeg pravnog akta u istoriji Srbije, usvojenog 1835. U ondašnjoj kneževini nedugo popečitelj inostranih dela, prosvete i unutrašnjih poslova, ali jedan od najznačajnijih među malobrojnim učenim ljudima onog vremena, evo dva veka kasnije on je inspiracija i uzor učenicima Pravno-birotehničke škole „Dimitrije Davidović”. Za ovu kuću znanja ime jeste znamenje. Po mnogo čemu ona je ispred svog vremena, kao i velikan čije ime nosi.

Počeci rada ove obrazovne ustanove vezuju se za nekadašnji radnički univerzitet, osnovan u leto 1960. godine, potonji centar za usmereno obrazovanje i stručno osposobljavanje u jezgru Zemuna. Od 1990. godine ova srednja stručna škola nosi ime čuvenog Zemunca i ne odstupa od negovanja tekovina koje je u srpskoj kulturi i nauci ostavio. Tu se školuju budući pravni tehničari, poslovni administratori i tehničari obezbeđenja. Znanjem stečenim u školi stižu do značajnih priznanja na republičkim prvenstvima iz simulacije suđenja. Ništa manje posvećeni su vannastavnim programima poput dramske, literarne i novinarske sekcije.

– Od prvog školskog dana kroz različita školska nadmetanja, literarne konkurse i kvizove koje organizujemo uvek podsećamo na priču o životu i delu Dimitrija Davidovića. Njegov rođendan, 23. oktobar, jeste Dan škole. Do proslave i prvaci znaju ko je on bio. Tada izlazi i školski list „Dimitrije”. Bez obzira na digitalno doba, u duhu vrednosti koje nam je Davidović ostavio u nasleđe, ne odustajemo od štampane reči i smatramo da je ona veoma važna, a koliko to posvećeno radimo, pokazuje i to što smo bili među tri najuspešnija školska časopisa u državi – ilustruje Anika Lehki, profesor geografije i građanskog vaspitanja, bivši glavni urednik „Dimitrija”, sada upravnik školskog dramskog teatra.

Davidović je, podseća ona, dao veliki doprinos razvoju srpskog pozorišta. To imajući u vidu, škola se drži gesla da „nisu staze gde ih ljudi prave, već su staze gde ih ljudi gaze”, osluškuje đake, pruža im stvaralačke šanse u oblastima koje ih zanimaju, a dramska sekcija im je jedna od omiljenih. Nisu je se odrekli ni u pandemijskim uslovima. Ne mogu da glume noseći zaštitne maske na pozorišnoj sceni, ali su snimili četiri filma. U poslednjem đaci su ocenjivali školu, uglavnom peticama. Pojedini su joj dodelili i trojku, slobodni da ukažu na sve što im se čini da može da se unapredi.

– Specifični smo po pristupu učenicima. Kod nas nema nedodirljivih profesora. Dimitrije Davidović je izbačen iz Karlovačke gimnazije zbog satiričnih stihova upućenih profesoru. Bila su to drugačija vremena, drugačiji su bili i odnosi. Naš maturant je u školskom dvorištu napisao grafit: „Ovde sam se osećao kao kod kuće.” Morali smo to da prekrečimo, ali to jeste dobra poruka đacima koji dolaze. Pravimo atmosferu da mogu da pitaju bez zadrške i da kažu šta misle. Ovde se neguje otvoren razgovor, podstiče razvoj kreativnog i kritičkog mišljenja, socijalne i emocionalne inteligencije, i to svi radimo, bilo da predajemo pravo, geografiju ili fizičko. Prioritet profesora je da đake pripreme za život, ne da boduju naučeno gradivo − naglašavaju saglasno Anika Lehki i Zorica Maravić, direktorka škole.

One su glavni krivci i za organizovanje manifestacije „Prolećdan”, po kojoj je ova škola specifična, a koja budi interesovanje đaka za diplomatiju, opet tragom Dimitrija Davidovića. Đaci pozivaju u goste predstavnike različitih država, pišu molbe i propratna pisma ambasadama, vežbaju diplomatsku korespondenciju. U ulozi domaćina upoznaju se s raznolikostima kulture, običaja, tradicije i pre nego što dočekaju zvanice. Neizostavno je da gosti u dvorištu škole zasade po jedno drvo. Mali diplomatski vrt za sada čini sedam stabala. Ugostili su, do sada, predstavnike Belgije, Japana, Angole, Rusije, Kanade, Brazila i Indije, otuda u dvorištu sibirski hrast, kanadski javor, japanska trešnja... U školskom zdanju uslovi za boravak i rad su natprosečni. Nastava odavno nije samo tradicionalna. Đaci kažu da pod ovim krovom nema prepreka za one koji žele da nauče i više nego što je predviđeno planovima i programima. Maturanti „Dimitrija Davidovića” obrazovanje uglavnom nastavljaju na Pravnom i Ekonomskom fakultetu, neretko upisuju novinarstvo i međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka, ali i glumu na Fakultetu dramskih umetnosti.

Jagma za mesto deo tradicije

ZoricaMaravić

Jagma osmaka za mesto u Pravno-birotehničkoj školi „Dimitrije Davidović” deo je tradicije. Školske 2000/2001. imala je 1.140 učenika, tada je prvi put upisala đake u novi obrazovni profil – pravni tehničar. Interesovanje osmaka i danas je ogromno za sve smerove ove škole, ali je usklađivanje obrazovne politike s potrebama tržišta rada iz godine u godinu skraćivalo broj njenih đaka.

– Sada imamo više od 600 učenika, a mogli bismo da ih školujemo dva i tri puta više da su uspeh i zainteresovanost jedini kriterijumi. Ipak, kapacitet nam je ograničen. Godišnje možemo da upišemo po dva odeljenja pravno-poslovnih tehničara i poslovnih administratora i jedno odeljenje tehničara obezbeđenja. Na početku svake godine dobijemo više od 100 molbi za prebacivanje đaka u našu školu, kojima ne možemo da izađemo u susret. Ne možemo da upišemo decu preko broja bez dozvole resornog ministarstva, a roditelji evo i sad dolaze da pitaju da li se neko možda ispisao, da bi svoje dete iz neke druge škole prebacili kod nas – dočarava direktorka Zorica Maravić.