Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„SAPUTNICI” U JAVNOM PREVOZU

Kad u vozila uđu iguane, psi, kose, kiseli kupus…

– Putnici, uglavnom ne znajući da to ne sme da se unosi u javna vozila, ulaze sa sekirama, ručnim kosama, burićima s kupusom, kolicima s gvožđurijom, raznim ljubimcima – Određeni psi i mačke mogu da se unesu, ali samo u transporterima, dok je zabranjen unos vatrenog oružja, eksplozivnih lakozapaljivih predmeta i tečnosti…
(Срђан Печеничић)

Manje bure kupusa pre nekoliko dana provozalo se na liniji 27, iguana je letos turistički obilazila Beograd u naručju svoje vlasnice, putnice na liniji 33, a pre nekoliko dana mini-maltezer proglašen je nepoželjnim u autobusu broj 23. Šta se sme, a šta se ne sme unositi u javni prevoz vrlo je jasno utvrđeno propisima. Ali, u ljudskoj je prirodi da pokuša da te propise zaobiđe, kao i da ponekad „zažmuri” kad vidi da ih neko drugi zaobilazi. Tako se u našim autobusima prevoze ljudi koji prenose karniše duge i po nekoliko metara i neobrađene daske, psi koji se vozaju sami do svojih stanica, a posebno zabrinjavaju situacije poput one koja se desila pre nekoliko dana – kada su nezadovoljni Beograđani, kojima nije dozvoljeno da u vozilo unesu kotur žice, napali šofera.

Od onoga što, prema važećim propisima, ne bi smelo da bude deo scenografije u vozilima javnog prevoza putnici najčešće unose kučiće. Kako kaže Drago Tošić, iz Konzorcijuma privatnih prevoznika, putnici uglavnom ne znajući da to ne sme da se unosi u javna vozila, ulaze i sa sekirama, drugim poljoprivrednim alatom, pa čak i s ručnim kosama.

– Reč je uglavnom o putnicima koji ne znaju da takve predmete, pogotovu kada su nezaštićeni, neumotani, ne smeju da unose u vozila. Pre svega zbog bezbednosti ostalih putnika koji mogu da se povrede – navodi Tošić i podseća da ima i putnika koji, ne obazirući se na druge, unose i akumulatore, kolica iz trgovinskih radnji ili dečja kolica u kojima nisu deca već natovarene stvari, gvožđe i rogobatni predmeti.

– Nekada se desi da vozači ne primete da je u vozilo uneto nešto što ne bi trebalo, ali tada uglavnom odreaguju ostali putnici koji se pobune i negoduju – ističe Tošić.

(Foto: Nebojša Marjanović)

U najvećem broju slučajeva putnici „zažmure” sugrađanima, znajući da nemaju svi novca da svoje stvari prevezu na neke dozvoljene načine.

– Kada sam se iseljavala iz studentskog doma u svoj prvi stan, bilo je nekih stvari koje nikako nisu mogle da stanu u automobil i morala sam da ih naknadno prenesem u autobusu. Tako sam preselila saksije sa cvećem, nekoliko ćebadi i ventilator. Znam da nije u redu koristiti autobuse za to, ali kao student nisam imala novca da platim taksi niti sam imala neku drugu opciju – kaže jedna bivša studentkinja.

Ima i onih koji priznaju da su pokušavali da svoje ljubimce „prošvercuju” u vozilima javnog prevoza i da im je u tome obično uspevalo. Uđu na zadnja vrata da ih vozač ne vidi i računaju na to da će njihovi kudravi ljubimci kod ostalih saputnika izazvati simpatije, a ne bes.

Za razliku od pasa i mačaka koji i mogu biti dobrodošli, sekire, kose, žice i kolica s gvožđurijom svakako nisu „saputnici” koje ostali putnici žele da vide u svojoj blizini dok se voze u ionako, uglavnom, prepunim javnim vozilima.

Ali, privatni prevoznici apeluju da putnici ne unose stvari ili životinje koje, prema važećim propisima, ne smeju da budu u vozilima javnog prevoza, da imaju razumevanja za druge putnike, ali i vozače. Jer, prevoznici napominju, šofer može biti prilično kažnjen ako dođe do kontrole vozila, a u njemu je neko od putnika sa psom ili mačkom koji ne bi smeli da budu tu.

Putnici koji smatraju da i ljubimci, bez obzira na veličinu, treba da imaju mesta u javnom prevozu zato ne treba da teraju inat vozačima i da se oglušuju na njihove opomene, već da možda pokrenu inicijativu za izmenu važećih propisa. Jer ljubitelji životinja u Hongkongu, na primer, pre nekoliko godina uspeli su da se izbore za autobusku liniju broj 99 namenjenu samo za prevoz ljubimaca.

Činjenica je međutim, da i među samim šoferima ima dosta nedoumica oko toga šta je u vozilima javnog prevoza dozvoljeno, a šta ne. Tako je, na primer, pre nekoliko godina jedini pas vodič za slepe u Beogradu, Astor, za manje od 24 sata dva puta izbačen iz autobusa, iako po propisima ova specijalno obučena životinja ima sva prava da se u njima vozi sa svojom vlasnicom.

Ni sa ranama, osipom i zaraznim bolestima

Prevoznici podsećaju i da određena pravila važe i za same putnike, a ne samo i za njihove stvari i životinje. Kako ističu, u vozila, prema važećim propisima, ne bi trebalo da ulaze putnici koji imaju neku zaraznu bolest, vidne, otvorene rane ili osip.

 (Foto Miki Veličković)

Pojedini psi i mačke samo van špica

Iz Sekretarijata za javni prevoz za naš list podsećaju da, u skladu sa članom 38 Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada, putnik može u vozilo uneti: ručni prtljag, dečja kolica, invalidska kolica, lovačku ili sportsku opremu (pušku u futroli bez naboja, skije, pribor za ribolov i slično) i drugi prtljag koji svojim dimenzijama i svojstvima ne ugrožava sigurnost putnika.

– Mogu uneti i psa visine do 40 centimetara, mereno u visini grebena, i mačku, u posebnom transporteru prilagođenom vrsti i veličini psa ili mačke. Ovo važi u periodu od 9 do 13 časova i 18 sati do ponoći. Transporter može biti sanduk, kutija, kavez ili bilo koja druga čvrsta konstrukcija za transport životinja u vozilu primerena vrsti životinja. Takođe, transporter mora biti opremljen da obezbeđuje sigurnost životinja, tako što je zatvoren na odgovarajući način (katancem, bravom ili rajsferšlusom) kojim se onemogućava provlačenje šape, njuške ili bežanje životinja, kao i ispadanje i curenje hrane, izmeta i drugih otpadaka – ukazuju u sekretarijatu dodajući da je putnik dužan da vodi brigu o svom prtljagu.

– Prtljag i transporter potrebno je smestiti tako da zauzima što manje prostora u vozilu, da ne ometa niti da na bilo koji način ugrožava ostale putnike i saobraćajno osoblje – kažu u ovom gradskom ministarstvu.

Po članu 39 ove odluke, u vozilo nije dozvoljeno unositi: vatreno oružje, eksplozivne lakozapaljive predmete i tekućine, predmete koji mogu ugroziti život, zdravlje i imovinu putnika i vozno osoblje, predmete koji mogu ozlediti, isprljati, oštetiti ili uznemiriti putnike u vozilu ili vozno osoblje.

– Izuzetno, u vozilima javnog linijskog prevoza, pripadnicima policije i Vojske Srbije, kada su na službenom zadatku, dozvoljeno je nošenje ličnog naoružanja i to na način utvrđen posebnim propisima – pojašnjavaju u sekretarijatu.

(Rixabay)

I Pravilnik o obavezama prevoznika i saobraćajnog osoblja u javnom linijskom prevozu putnika propisuje uslove za ulazak životinja u vozila javnog linijskog prevoza, kao i ovlašćenja vozača kada uoči kršenje propisanih odredaba. Tako, u skladu sa članovima 27 i 28 ovog pravilnika, vozač neće dozvoliti ulazak u vozilo osobi koja u vozilo unosi prtljag, stvari i životinje suprotno Odluci o javnom prevozu putnika, osim specijalno dresiranih pasa vodiča slepih lica.

– Vozač je dužan da opomene putnika ukoliko uznemirava druge putnike, fizički napada, ugrožava sigurnost i javni red, unosi u vozilo nedozvoljen i opasan prtljag. Ukoliko i pored opomene putnik nastavi sa kršenjem navedenih propisa, vozač je dužan da pozove putnika da napusti vozilo.

Ukoliko putnik nastavi sa istim ponašanjem, vozač treba da zaustavi vozilo i postupi po „Proceduri za vozače prilikom dešavanja vanrednih situacija” (aktiviranje alarma „hitne službe”, nakon čega se ostvaruje veza vozača sa dispečerima Odeljenja za monitoring i upravljanje Sekretarijata za javni prevoz. Sekretarijat u zavisnosti od situacije poziva organizacionu jedinicu MUP-a, službu Hitne pomoći ili druge službe nadležnih institucija) – navode u Sekretarijatu za javni prevoz.

(Rixabay)

Taksisti – po dogovoru

Za razliku od šofera u autobusima koje može šokirati maštovitost putnika u pogledu stvari koje žele da transportuju, taksisti nemaju takvih problema. Kod njih sve funkcioniše po principu dogovora, a kako kaže Aleksandar Bijelić, taksista, vozači su dužni da prime prtljag u okviru gabarita prtljažnog prostora, kao i ručni prtljag.

– Svako od nas prijavio je u kol-centru da li želi da vozi pse i mačke. Ja ih recimo prevozim i to su male kuce i mace koje putnici drže na krilu, i to se ne naplaćuje. Za veće životinje, kolege se dogovaraju sa strankama – ističe Bijelić.

I dok su prtljag i invalidska kolica uobičajeni u njihovim gepecima, taksisti ne primaju naročito čudne zahteve putnika. Ima onih koji će prevesti i merdevine, neke kante... ali o svemu tome sa mušterijama se dogovore pre vožnje.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jelena
Bezobrazluk ljudi koji prevoze svoje pse u autobusima prevazilazi svaku meru. Neki nece ni da pomere svog psa, neki zavijaju, jednom recju strasno. Gde je kontrola, otkud vozac gleda? Taj ne gleda nista, nikad nisam videla da vozac opomene nekog za psa. Sve vise i vise ljudi ih prevozi, uznemiravaju druge, ma sramota. Niti imaju korpu, o transporterima da ne pricam...ima malih, ima velikih pasa koji stanu pa njuskaju okolo, a samo recite nesto vlasniku, ispada da ste vi bezobrazni.
Joca
U Austriji u prevoz možete uneti sve što sami možete da povučete, kučići su dozvoljeni ako im stavite korpu na njušku, ostali ljubimci u korpama, postoje mesta za kolica sa bebama, možete ući sa biciklom u određenim periodima dana, metro imate na svakih par minuta, cena godišnje karte je jedan euro dnevno za sve prevoze. Mi smo daleko od toga, ali hajde da se pravimo važni i da pišemo kako bi to trebalo da izgleda, dok se leti pečemo a zimi ledimo u tom istom preskupom prevozu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.