„Baka i deka servis” na pauzi

Petočlana porodica iz beogradskog naselja Zvezdara, u kojoj mama troje dece radi u stranoj firmi po smenama, a otac u državnoj administraciji, pandemiju će pamtiti po stresu oko čuvanja dece.

– Moja mama, njihova baka, u penziji je i do pandemije korone puno je pomagala. Kada je sve počelo, najmlađa kćerka je krenula u jasle, drugo dete je bilo u predškolskom, najstarije u školi. Ni sama ne znam kako smo pregurali, jer sam mamu da se ne bi zarazila virusom korona potpuno isključila iz staranja o mališanima – kaže za „Magazin” ova majka.

Usluge „baka i deka servisa” u poslednje dve godine diktirali su epidemiološka situacija, talasi koji su se smenjivali, brojevi zaraženih. Mnogi, poput naše sagovornice, nisu želeli da ugroze stare roditelje. Uzimali su često bolovanje, slobodne dane, molili poslodavce za razumevanje.

– U pomoć mi je pritekla sestra od tetke, studentkinja, koja živi sama i suprugov brat i njegova žena, jer još uvek nemaju dece pa su bili dostupni 24 sata – nastavlja ova Beograđanka.

Nedavno je videla na internetu da u Beogradu postoje „čuvaonice”, firme za čuvanje dece koje rade po principu „sad za sad”, gde mališani mogu da ostanu sat, dva i više, zavisno od potreba roditelja.

Za sat čuvanja 400 dinara

Nova realnost iznedrila je ovu uslugu, iako mame i tate kažu da je to više neki dopunjen model igraonica, koje su do pojave pandemije virusa korona bile popularne u većim gradovima.

– Decu nisam vodila u „čuvaonice”, ali u igraonice jesam. Ne znam da li bih dete od 20 meseci odvela u „čuvaonicu”? Dvoje starije dece bih, jer sam ih pre korone ostavljala da se igraju sami, pod nadzorom, u igraonicama tržnih centara. Ipak, razumem roditelje kojima je to bilo jedino rešenje – dodaje zaposlena mama, koja nije htela da joj objavljujemo ime, zbog kompanije u kojoj radi.

U velikim gradovima, poput Beograda, Novog Sada ili Subotice, u ovim prostorima za čuvanje dece tokom dana, gde mališani mogu doći bez zakazivanja, cene boravka su 400–500 dinara, po svakom započetom satu.

Nude se paketi usluga za jedan dan, sedmicu, čitav mesec. Za razliku od vrtića u koje roditelj dete mora dovesti rano izjutra, pre doručka, ovde mame i tate nemaju obavezu da se pridržavaju određene satnice i rasporeda, već, u skladu sa svojim obavezama, decu mogu poveriti na čuvanje onda kada im to najviše odgovara. „Čuvaonice” su namenjene deci uzrasta od godinu do 10 godina. Reklamiraju se da imaju zaposlene vaspitače i animatore. Vlasnica jedne takve firme iz Beograda, kako su preneli mediji, ubrzo je posle otvorenog prvog objekta u centru glavnog grada, zbog velikog interesovanja, otvorila prostor na Novom Beogradu. Radno vreme je od 9 do čak 22 časa.

Ova praksa, prema rečima Vesne Stanimirović, direktorke i vaspitača u vrtiću „Stonogica” iz Sremske Mitrovice, nije zaživela u manjim sredinama u Srbiji. Sumnja i da će do toga doći.

– Po manjim mestima još uvek više generacija živi pod jednim krovom. Lakše je organizovati se oko dece i obaveza odraslih. Takođe, sve je blizu. Začas neko od rođaka ili prijatelja može peške, biciklom, kolima da stigne do dece koju treba pričuvati, ako ih roditelji iznenada pozovu – kaže Vesna Stanimirović.

Za razliku od života u urbanim sredinama, gde komšija ne poznaje komšiju na spratu, u manjim mestima većina se poznaje. Često jedan roditelj preuzima više mališana kad odlaze iz vrtića, odvodi ih na trening.

Vesna Stanimirović dodaje da zbog toga u „Stonogici”, gde borave deca od tri godine do predškolaca, tokom pandemije nisu imali velika odstupanja u boravku mališana.

– Mi smo mali objekat u manjoj sredini. Lakše komuniciramo s roditeljima. Sprovodimo sve mere koje su propisala ministarstva zdravlja i prosvete – kaže vlasnica ovog obdaništa.

„Bebi servis” za ceo mesec

Tako se dogodilo da su prošlog novembra bili u kolektivnoj izolaciji zbog troje pozitivnih mališana, ali, po njenim rečima, kada su to javili roditeljima, nije bilo nikakve posebno stresne situacije. Svi shvataju novu realnost i epidemiološku situaciju i svi su bez problema rešili pitanje ostanka najmlađih kod kuće.

U pojedinim gradovima u Srbiji pri velikim, državnim sistemima predškolskih ustanova radi „Bebi servis”, u okviru kojeg dadilje dolaze i čuvaju decu po kućama. Cene su približne onima na tržištu s tim što mora da se plati najmanje za čitav mesec, za četiri, šest ili osam časova dnevnog angažmana.

Za bebisiterku – 52.000 dinara

Od prvog januara ove godine povećane su cene usluga angažovanja dadilja u Beogradu. Najskuplje je osmočasovno angažovanje. Za mesec dana treba izdvojiti nešto više od 52.000 dinara, ako se odlučite za bebisiterku preko gradske predškolske ustanove. Ako nađete osobu privatno, preko oglasa ili preporuke, čuvanje jednog deteta tokom mesec dana u trajanju od osam sati dnevno koštaće vas od 400 do 600 evra, pri čemu je sve manje devojaka i žena koje hoće da se bave ovim poslom.

Besplatno u vrtiću

U skladu s merama populacione politike, koje država preduzima da bi podstakla rađanje više dece i popravila sumornu statistiku, cene klasičnog boravka dece dotiraju se u državnim vrtićima. U mestima gde postoje liste čekanja uspostavlja se saradnja s privatnim vrtićima, pa boravak u tim objektima lokalne samouprave sufinansiraju kako bi pomogli porodične budžete. Primera radi, u Novom Sadu je od 1. januara 2020. potpuno besplatan boravak za 17.000 dece u vrtićima gradske PU „Radosno detinjstvo”.