Ruski napad sa severa, istoka i juga

Na kraju prvog dana rata u Ukrajini i dalje nije jasno šta je ruski cilj. Jutros je delovalo da će ruska vojska zauzeti samo oblasti na istoku Ukrajine sa većinskim ruskim stanovništvom, a da su raketni napadi na vojsku pod kontrolom Kijeva, samo preventivne mere.

Međitim, nakon zauzimanja aerodroma nadomak Kijeva i informacije o iskrcanju ruskih specijalaca kod Odese, a potom i napredovanju tenkova ka Harkovu, na istoku Ukrajine i Hersona na jugu, stigla je vest i o sukobima kod Černobila, tik uz granicu s Belorusijom. To znači da je Rusija Ukrajinu napala sa tri strane – juga, istoka i severa.

NATO smatra da Rusija na granicama Ukrajine ima na raspolaganju 190 hiljada vojnika, dok celokupna vojska kojom komanduje Kijev ima 125 hiljada pripadnika. Pre raketnih napada na aerodrome i položaje protivvazdušne odbrane širom Ukrajine, njeno ratno vazduhoplovstvo je imalo 105 borbenih aviona, u odnosu na ruskih 300 lovaca i „jurišnika“.

Upravo zbog vazdušne prevlasti, Rusija može nesmetano da izvodi helikopterske i padobranske desante širom Ukrajine, kao što je to slučaj sa zauzećem aerodroma na obodu Kijeva.

Uz sve to i činjenicu da gotovo svi ukrajinski vojni objekti potiču iz vremena SSSR-a i da su zbog toga veoma dobro poznati Moskvi, jasno je da Ukrajina praktično nema šansu da se suprotstavi ruskom napadu. Džepovi otpora mogu da se drže nekoliko dana, dok potraju rezerve municije, hrane i goriva. Zapadni vojni analitičari su upozoravali da Kijev može da izdrži 48 časova.