Za šaku dolara

Ovo je priča o banci koja je zbog jednog evra izgubila dugogodišnjeg klijenta. Podnela sam zahtev za platnu karticu u Banci Inteza koja se koristi samo na internetu. Sve je bilo besplatno, samo da bi privukli klijente.

Jednog dana stiglo je obaveštenje da ta usluga više nije besplatna, već će se plaćati održavanje deviznog računa u iznosu od jednog evra mesečno. Zatim je stigao izveštaj da mi se od 1. januara 2022. s istog računa odbija iznos od dva evra. Setila sam se da je na računu ostalo nešto malo američkih dolara, zaostatak od nekog plaćanja, sitna svota koju nisam podizala. Neprijatno sam se iznenadila kad sam shvatila da je ta svota došla do pola dolara jer je banka skinula naknadu za održavanje računa dok ga nije ispraznila. To ne bi bio problem da mi već nisu skinuli evro s računa vezanog za internet karticu.

Iznervirana, pozvala sam kol-centar banke. Objasnili su mi da u stvari imam dva računa – jedan za evro, drugi za dolare, iako je to jedna kartica – i da za svaki račun treba platiti održavanje. Naknada za održavanje računa učinila im se kao lep prihod, pa su je od 1. januara ove godine proširili na sve račune na kojima ima sredstava, kako kažu, makar ih ne koristili i makar na njima bilo samo par dolara. Prebacuju me na drugi lokal. Drugi službenik tvrdi da je jedna kartica jedan račun. Treći insistira da imam dva računa i da za oba treba da platim održavanje. Jedna kartica – 24 evra godišnje. Naravno da ću je otkazati jer je preskupa.

Ali ovde nije reč o iznosu od jednog evra, već o namernom propustu me obaveste da me zadužuju za dva računa umesto jednog, odnosno o stalnom pronalaženju smicalica koje im omogućavaju skidanje novaca sa računa klijenata po raznim osnovama. Održavanje računa, provizije, izvodi i ostale „sitnice” kad se nakupe sa svih računa klijenata čine veoma značajnu svotu. Računaju da niko neće praviti pitanje zbog iznosa od jednog evra, ali ne zaboravimo da nisam ja jedina osoba koja ima tu karticu. To je „slatka para” – mala za jednog klijenta, ali kada se pomnoži s brojem klijenata, dobije se mnogo veća svota. U takvim slučajevima uvek se setim saveta jednog američkog finansijskog eksperta, koji je rekao da dobro razmislimo pre nego što potrošimo i jedan dolar, jer svaki dolar koji potrošimo uzaludno, nikad nam se neće vratiti. U mom slučaju – dolar i 15 centi.

Umesto da podstiču klijente da kupuju preko interneta, da daju olakšice i pogodnosti, naročito u uslovima pandemije, menadžeri banaka sede i smišljaju začkoljice kako bi što više novca uzeli klijentima ni za šta. Razumem da i banke imaju troškove, ali taj proces mora biti transparentan. A da ne pominjem činjenicu da kad držim novac na deviznom računu ne dobijem nikakvu kamatu, već samo pretnje da će banke početi da naplaćuju čuvanje novca svojih klijenata.

Ako nemaju osećaj za potrebe korisnika i ako ja nisam prepoznata kao klijent koga vredi poštovati i zadržati, onda će zbog jednog evra ili dolara izgubiti klijenta. Ako je poslovna politika banke da kratkoročno naplati što više umesto da dugi niz godina zadrži klijenta koji redovno plaća svoje obaveze, neka vide šta će im budućnost doneti, odnosno da li će moći da priušte luksuz odlaska korisnika bankarskih usluga.

Vreme se menja pa su se tako i klijenti banaka opametili. Prestali su da uzmaju dozvoljene minuse s astronomskim kamatama. Ne jure više bezglavo u nepovoljne kredite. Svako ko ima veću svotu novca ne drži ga više po bankama bez kamate, već kupuje nepokretnosti, čija vrednost samo raste.

Nosim se mišlju da podnesem zahtev firmi da mi platu isplaćuje u gotovini, da batalim kartice i troškove vezane za njih, jer kada se jednom uvedu, samo će rasti. Ako odem u drugu banku, gde su uslovi trenutno povoljniji, ne znači da se ti uslovi neće promeniti. Plaćanje gotovinom za sada nema nikakve druge troškove.

Ali izgleda da je borba sa bankama borba sa vetrenjačama. Epilog je da su one uvek u pravu. Svaki njihov trošak je opravdan. Svako poslovanje po zakonu. Nikad ne greše. Meni, a verujem i drugim bankarskim klijentima, dosadilo je da stalno budemo u grupi onih koji nikada nisu u pravu, makar i za šaku dolara.

Vesna Marinković