Poslednji olimpijski „ples” SFRJ

Na svojim poslednjim Olimpijskim igrama, u Seulu 1988, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija nije oborila svoj rekord iz Los Anđelesa 1984. (9. mesto i 18 medalja: 7,4,7) ali je potvrdila da je sportska sila, osvojivši 12 odličja (3,4,5) što ju je vrstalo na 16. mesto među 159 država učesnica. Može se slobodno reći da je ovaj rezultat barem jednak onom od četiri godine ranije, imajući u vidu bojkot nekoliko velikih „potrošača” medalja, a pre svih SSSR i DR Nemačku. U ostalom, ove dve države, takođe na izdisaju, u Seulu su potvrdile da su najbolje: 1. SSSR (55 zlatnih, 31 srebrna, 46 bronzanih), 2. DR Nemačka (37, 35, 30), 3. SAD (36, 31, 27), 4. J. Koreja (12, 10, 11), 5. Nemačka (11, 14, 15), 6. Mađarska (11, 6, 6), 7. Bugarska (10, 12, 13), 8. Rumunija (7, 11, 6), 9. Francuska (6, 4, 6), 10. Italija (6, 4, 4), 11. Kina (5, 11, 12), 12. V. Britanija (5, 10, 9), 13. Kenija (5, 2, 2), 14. Japan (4, 3, 7), 15. Australija (3, 6, 5), 16. Jugoslavija (3, 4, 5)…

Mada su mnogi sumnjali da Korejci mogu uspešno da organizuju najveću priredbu na planeti – tim pre što su prethodno dva uzastopna bojkota narušila imidž olimpijskog pokreta – oni su ih ubedljivo demantovali. Pored najvećeg odaziva zemalja (159) oboreni su rekordi u i broju takmičara (8.391), sportistkinja (2.194), disciplina (237), sportova (25), volontera (27.221), izveštača (11.331)…

Jugoslaviju je predstavljalo 155 sportista u 17 sportova. Jedinu kolektivnu zlatnu medalju doneli su joj vaterpolisti koji su odbranili titulu iz Los Anđelesa. Opet su se za prvo mesto borili sa selekcijom SAD i opet je bilo nerešeno, ali dok je takav ishod u Los Anđelesu (5:5) bio dovoljan za prvo mesto, sada su se igrali produžeci (9:7, 6:6). Ovaj tim „plavih”, koji je za pet godina osvojio šest odličja na šest velikih takmičenja i pretrpeo samo dva poraza, ponovo je vodio Ratko Rudić

U Seulu su naši strelci osvojili svoje prve medalje. Jasna Šekarić, koja će 8. avgusta u Pekingu biti zastavnik, počela je svoju olimpijsku karijeru sa zlatnom (vazdušni pištolj) i bronzanom (sportski pištolj) medaljom, a zlatom se okitio i Goran Maksimović (vazdušna puška).

Uz košarkaše i košarkašice, do srebra su stigli rvač Šabana Trstena i Ilija Lupulesku, Zoran Primorac, tada najtalentovaniji stonoteniski dublu na svetu (stoni tenis se prvi put pojavio na Igrama). Rukometašima, bokseru Damiru Škaru i veslačkom dvojcu Bojan Prešern, Sadik Mujkić pripale su bronze.

Atletska finala na 100 metara iznedrila su tragičara i junakinju Igara. Kanadski sprinter Ben Džonson, koji je kao svetski rekorder (9,83) bio favorit, odneo je ubedljivu pobedu ispred Karla Luisa (SAD) i Limforda Kristija (V. Britanija), ali njegovo slavlje je kratko trajalo. Pošto je pao na doping testu oduzeto mu je i zlato i svetski rekord, a za pobednika je proglašen Karl Luis (9,92) koji je tako, igrom sudbine, postao prvi kome je pošlo za rukom da odbrani titulu u toj disciplini (isto važi i za skok udalj, 8,72 m).

Junakinja Igara je bila Amerikanka Florens-Grifit Džojner, najbrža žena na svetu. Uspela je da pobedi u istim disciplinama kao i Vilma Rudolf u Rimu 1960. (100 m, 200 m, 4 h 100 m), učinivši to nadmoćno kao niko pre nje, a tome je pridodala i srebro (4 h 400 m). Kasnije su se pojavili dokazi da se i ona dopingovala, ali joj medalje ipak nisu oduzete. Deset godina posle Seula preminula je s nepunih 39 godina, što je obustavilo istragu.

U Seulu su s puno rezerve dočekani uspesi plivačice Kristin Oto, što je i razumljivo, imajući u vidu to da je DR Nemačka važila za zemlju u kojoj su prirodne sposobnosti takmičara „sistemski unapređivane”. Bilo kako bilo, ona je osvojila šest zlatnih odličja.

Istovremeno, američki plivač Mat Bjondi sa sedam medalja (5,1,1) nije bio sumnjiv. On se tako izjednačio sa zemljakom Markom Spicom po broju medalja na istim Igrama (7) ali ne i po prvim mestima, pošto se Spic u Minhenu 1972. svih sedam puta uspinjao na najviši stepenik.

Posle Pariza 1924. tenis se vratio u olimpijsku porodicu, što je bila najava da će MOK najzad raskrstiti sa amaterizmom. U ženskoj konkurenciji pobedila je Nemica Štefi Graf (jedina koja u karijeri ima „golden slem”, što znači da je u istoj godini osvojila i najveća četiri turnira i Igre), a u muškoj je iznenađenje priredio Čehoslovak Miroslav Mečir.

A. Miletić