Последњи олимпијски „плес” СФРЈ

На својим последњим Олимпијским играма, у Сеулу 1988, Социјалистичка Федеративна Република Југославија није оборила свој рекорд из Лос Анђелеса 1984. (9. место и 18 медаља: 7,4,7) али је потврдила да је спортска сила, освојивши 12 одличја (3,4,5) што ју је врстало на 16. место међу 159 држава учесница. Може се слободно рећи да је овај резултат барем једнак оном од четири године раније, имајући у виду бојкот неколико великих „потрошача” медаља, а пре свих СССР и ДР Немачку. У осталом, ове две државе, такође на издисају, у Сеулу су потврдиле да су најбоље: 1. СССР (55 златних, 31 сребрна, 46 бронзаних), 2. ДР Немачка (37, 35, 30), 3. САД (36, 31, 27), 4. Ј. Кореја (12, 10, 11), 5. Немачка (11, 14, 15), 6. Мађарска (11, 6, 6), 7. Бугарска (10, 12, 13), 8. Румунија (7, 11, 6), 9. Француска (6, 4, 6), 10. Италија (6, 4, 4), 11. Кина (5, 11, 12), 12. В. Британија (5, 10, 9), 13. Кенија (5, 2, 2), 14. Јапан (4, 3, 7), 15. Аустралија (3, 6, 5), 16. Југославија (3, 4, 5)…

Мада су многи сумњали да Корејци могу успешно да организују највећу приредбу на планети – тим пре што су претходно два узастопна бојкота нарушила имиџ олимпијског покрета – они су их убедљиво демантовали. Поред највећег одазива земаља (159) оборени су рекорди у и броју такмичара (8.391), спортисткиња (2.194), дисциплина (237), спортова (25), волонтера (27.221), извештача (11.331)…

Југославију је представљало 155 спортиста у 17 спортова. Једину колективну златну медаљу донели су јој ватерполисти који су одбранили титулу из Лос Анђелеса. Опет су се за прво место борили са селекцијом САД и опет је било нерешено, али док је такав исход у Лос Анђелесу (5:5) био довољан за прво место, сада су се играли продужеци (9:7, 6:6). Овај тим „плавих”, који је за пет година освојио шест одличја на шест великих такмичења и претрпео само два пораза, поново је водио Ратко Рудић

У Сеулу су наши стрелци освојили своје прве медаље. Јасна Шекарић, која ће 8. августа у Пекингу бити заставник, почела је своју олимпијску каријеру са златном (ваздушни пиштољ) и бронзаном (спортски пиштољ) медаљом, а златом се окитио и Горан Максимовић (ваздушна пушка).

Уз кошаркаше и кошаркашице, до сребра су стигли рвач Шабана Трстена и Илија Лупулеску, Зоран Приморац, тада најталентованији стонотениски дублу на свету (стони тенис се први пут појавио на Играма). Рукометашима, боксеру Дамиру Шкару и веслачком двојцу Бојан Прешерн, Садик Мујкић припале су бронзе.

Атлетска финала на 100 метара изнедрила су трагичара и јунакињу Игара. Канадски спринтер Бен Џонсон, који је као светски рекордер (9,83) био фаворит, однео је убедљиву победу испред Карла Луиса (САД) и Лимфорда Кристија (В. Британија), али његово славље је кратко трајало. Пошто је пао на допинг тесту одузето му је и злато и светски рекорд, а за победника је проглашен Карл Луис (9,92) који је тако, игром судбине, постао први коме је пошло за руком да одбрани титулу у тој дисциплини (исто важи и за скок удаљ, 8,72 м).

Јунакиња Игара је била Американка Флоренс-Грифит Џојнер, најбржа жена на свету. Успела је да победи у истим дисциплинама као и Вилма Рудолф у Риму 1960. (100 м, 200 м, 4 х 100 м), учинивши то надмоћно као нико пре ње, а томе је придодала и сребро (4 х 400 м). Касније су се појавили докази да се и она допинговала, али јој медаље ипак нису одузете. Десет година после Сеула преминула је с непуних 39 година, што је обуставило истрагу.

У Сеулу су с пуно резерве дочекани успеси пливачице Кристин Ото, што је и разумљиво, имајући у виду то да је ДР Немачка важила за земљу у којој су природне способности такмичара „системски унапређиване”. Било како било, она је освојила шест златних одличја.

Истовремено, амерички пливач Мат Бјонди са седам медаља (5,1,1) није био сумњив. Он се тако изједначио са земљаком Марком Спицом по броју медаља на истим Играма (7) али не и по првим местима, пошто се Спиц у Минхену 1972. свих седам пута успињао на највиши степеник.

После Париза 1924. тенис се вратио у олимпијску породицу, што је била најава да ће МОК најзад раскрстити са аматеризмом. У женској конкуренцији победила је Немица Штефи Граф (једина која у каријери има „голден слем”, што значи да је у истој години освојила и највећа четири турнира и Игре), а у мушкој је изненађење приредио Чехословак Мирослав Мечир.

А. Милетић