Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OGLEDALO PROŠLOSTI

Ruski imperator brani nasleđe američke revolucije

Na osnovu sporazuma predsednika Abrahama Linkolna i ruskog cara Aleksandra Drugog brodovi ruske flote doplovili su 1863. do Njujorka i San Franciska, sprečavajući planiranu britansko-francusku invaziju na SAD, dok je tamo trajao krvavi građanski rat
Александар Други (лево) и Абрахам Линколн (Фотохрафије Википедија)

Odavno zategnuta žica u odnosima Vašingtona i Moskve povodom krize u Ukrajini dovedena je ovih dana, posle četiri meseca, gotovo do pucanja. Dok svet strepi nad mogućnošću da dođe do rata, podsetio bih na malo poznatu, ili zaboravljenu, a vrlo važnu epizodu iz odnosa dveju zemalja, budući da je carska Rusija u prelomnom istorijskom momentu spasla nasleđe američke revolucije.

Dogodilo se to u vreme surovog američkog građanskog rata, vođenog između 1861. i 1865, tokom kojeg su se sukobile snage vlade Sjedinjenih Američkih Država, sa severa, sa secesionističkim državama juga, udruženim u Konfederaciju Američkih Država. U samoj središnjici ovog rata predsednik SAD Abraham Linkoln i ruski imperator Aleksandar Drugi sklopili su 1863. pakt na osnovu kojeg su snage carske Rusije stale u odbranu američkog Severa, a time i u odbranu američke revolucije.

Kapital država Juga zasnivao je svoju egzistenciju i rast na ropskom radu miliona crnačkog stanovništva i na izvozu pamuka u Evropu, pa ne čudi što su južnjaci u građanskom ratu računali na pomoć s evropske strane. Polagali su nade pre svega u London i moćnu imperijalnu flotu Ujedinjenog Kraljevstva.

Sa svoje strane Gordi Albion je u tom ratu video priliku da povrati kontrolu nad ranijih 13 kolonija u Severnoj Americi, koje su 1776. donele Deklaraciju o nezavisnosti, a njihovo otcepljenje od britanske krune bilo je uvod u Američku revoluciju 1776–1783. godine. Otpor Londona takvom toku događaja doveo je do Američko-britanskog rata 1812–1815, kada su britanske trupe spalile Vašington i gotovo do temelja uništile Belu kuću, mesto stolovanja prvog predsednika SAD. Zdanje je rekonstruisano posle pet godina, a današnji izgled Bela kuća je dobila tek 1934, zahvaljujući tadašnjem predsedniku SAD Frenklinu Delanu Ruzveltu.

Sedamdeset godina ranije London je, zajedno s Francuskom, planirao invaziju na američki Sever, kako bi moćna, združena britansko-francuska flota bombardovala Njujork i Boston, posle čega bi kopnene snage spalile ono što preostane od ova dva grada, uz izglednu priliku da nastave pohod ka Vašingtonu i Beloj kući.

U krvavom američkom građanskom ratu, koji je na obe strane odneo nekih 700.000 žrtava, predsednik Linkoln se, nasuprot južnjaka, oslonio na imperijalnu Rusiju, što je poremetilo ideje i planove Londona i potopilo nade Juga.

U pretećoj situaciji koja ugrožava nasleđe američke revolucije predsednik SAD Linkoln, odlično upućen u evropske imperijalne napetosti i konfliktne interese vodećih sila, postigao je dogovor sa adresom, koja danas može delovati kao neverovatna – s ruskim imperijalnim dvorom.

U jeku iscrpljujućeg građanskog rata jedina od evropskih država koja je podržala ciljeve Severa bila je Rusija, mada su Engleska i Francuska tražile i od nje da se stavi na stranu Juga i konfederacije. Aleksandar Drugi ne samo da je tu ponudu odbio nego je u septembru 1863, posle nekoliko teških poraza Severa, poslao svoju flotu u Ameriku, što će biti nepremostiva barijera za brodovlje Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.

Prvo je ruska brodska eskadrila stigla u Njujork, a posle nekog vremena i u San Francisko, obujmivši ključne tačke istoka i zapada Severne Amerike.

Linkoln i drugi zvaničnici iz Vašingtona nisu skrivali svoje oduševljenje: „Hvala Bogu na Rusima.”

„Bog neka poživi rusku imperiju koja voli veliku Uniju! Snaga njenom narodu!”, pisao je mladi američki student i dobrovoljac Oliver Vendel Holms, kasnije čuveni američki pravnik.

Ima istoričara koji tvrde da je sporazum Linkolna i Aleksandra Drugog već tada zadao „smrtonosan udarac” britanskoj imperiji.

Ukoliko je to i preteran zaključak, nema sumnje da je ruski car uveliko doprineo spasavanju nasleđa američke revolucije, što će reći da je 1863. otvorio prostor da Sever 1865. odnese pobedu i da SAD izrastu u svetsku silu u decenijama koje slede.

Posebnu pažnju zavređuje činjenica da je ruski imperator ovu pomoć Linkolnu pružio samo sedam godina posle poraza Rusije u Krimskom ratu (1853–1856), zahvaljujući tome što je Aleksandar Drugi, posle stupanja na ruski presto, preduzeo čitav niz društvenih, političkih i vojnih reformi, koje su za posledicu imale, na prvom mestu, oslobađanje kmetova i njihovo izjednačavanje sa slobodnim građanima 1861. i jačanje vojne sile.

Linkoln je godinu dana docnije, 1862, ukinuo ropstvo, što je verovatno i bio osnov na temelju koga su vođe dve nacije uspostavile ne samo saradnju nego i prijateljstvo, o čemu svedoči prepiska koju su vodili, na jednoj strani „oslobodilac”, Linkoln, a na drugoj strani „emancipator”, ruski car Aleksandar.

Nema nikakve sumnje, potez ruskog imperatora bio je u ono vreme motivisan zbivanjima na složenoj evropskoj i evroazijskoj mapi imperijalnih nadmetanja, pogotovo posle Krimskog rata, koji su izazvale evropske sile, s ciljem da ostvare prevlast na Crnom moru i Dardanelima, na Balkanu i na Bliskom istoku. U Krimskom ratu je protiv Rusije nastupila vojna alijansa Velike Britanije, Francuske, Otomanskog carstva i italijanske Kraljevine Pijemont.

Posle duge opsade u tom ratu je bombardovanjem i paljenjem razoren do temelja Sevastopolj, rodni grad ruskih careva Nikolaja Drugog i njegovog sina naslednika Aleksandra Drugog. Deset godina docnije na tom poprištu se našao važan putnik iz Amerike – Mark Tven.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Ovo nam govori da je krajnje vreme da se u Srbiji i u Rusiji implementira-parlamentarna Monarhija.Duboko verujem da bi nas svet vise postovao i uvazavao.
Dusan T
Rusija ovime ne bi trebala da se hvali. To samo znaci da je Aleksandar II taj koji je pustio monstruma na svet. Amerika bi bila druga drzava da je pobedila konfederacija. Sasvim druga.
zoran stokic
Jedan od pomaka koje je izazvala "decenbarska" pobuna 1825. (ukidanje despotije; podržali ih: Puškin, Ljermontov...) je i zakon "Manifest emancipacije" cara Aleksandra II 1861., koji je on najvaio pred plemstvom u govoru 30.03.1856., "namera mi je da ukinem kmetstvo,možete i sami shvatiti da sadašnji poredak - posedovanja duša - ne može ostati nepromenjen. Bolje je ukinuti kmetstvo ODOZGO, nego čekati to vreme kada ono počne ODOZDO da se ukida. Razmislite o najboljem načinu da to izvedete."

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.