Trolovanje i botovanje u vrtlogu informacija

Još pre nego što je u Ukrajini zazvečalo oružje, uvertira za ovaj sukob vođena je i na internetu. Društvene mreže i dalje vrve od informacija i mnogo više –dezinformacija. Osim toga, i vlade pojedinih država su radije preko „Fejsbuka” i „Tvitera” pozivale svoje građane na evakuaciju nego posredstvom zvaničnih saopštenja.

Svi ovi aspekti upotrebe društvenih mreža u informacionom ratu zapravo su svojevrsni digitalni nastavak nekadašnjih „medijskih ratova”. Prema mišljenju prof. dr Dalibora Petrovića, sociologa, to je posledica sve veće državne kontrole nad internetom.

„Često se dešava da onaj ko dobije informacioni rat bude pobednik i u oružanom sukobu na terenu. Ipak, za razliku od devedesetih godina, kada su tradicionalni mediji kreirali dominantnu sliku u javnom mnjenju, sada imamo iluziju da kao pojedinci možemo posredstvom interneta da utičemo na promenu određene medijske slike”, navodi Petrović.

Petrović dodaje da je to iluzija koja je mogla da važi u prvoj i drugoj deceniji ovog veka, dok države nisu uspostavile jaku kontrolu nad informacijama na internetu. „Zato danas na društvenim mrežama imamo kakofoniju zvukova i različitih glasova u kojima se zapravo glas pojedinca gubi i nestaje. Čak i za one malobrojne influensere sve smo manje sigurni da su autentični i da možda ne rade za nečije interese”, ističe Petrović. Stoga, nosioci informacione borbe na društvenim mrežama više nisu građani, već „stari” izvori moći – države i njihove ispostave.

„U takvim okolnostima informacije koje nisu proverene i ne znamo ni ko stoji iza njih lakše dođu u javni prostor preko društvenih mreža i njihova primarna uloga je da budu probni baloni koji opipavaju puls javnog mnjenja. Takođe, u takozvanim umreženim autokratijama – režimima na granici ’slobodnih’ i ’demokratskih’ – države često ne teže da plasiraju određenu vest na društvenim mrežama, već da dezinformacijama izazovu konfuziju i zagađenje javnog prostora, s ciljem da se ’sluđeni’ građani okrenu tradicionalnim medijima, koje je mnogo lakše kontrolisati”, navodi Petrović.

U prilog tome on navodi da se informacioni rat u predvečerje sukoba u Ukrajini u velikoj meri odigravao i u „mejnstrim” glasilima. „Svaki dan smo slušali najave da će se rat desiti danas, sutra, u toliko i toliko sati, i to nisu bile vesti iz neproverenih izvora po društvenim mrežama. Za mene je to signal da se kontrola polako vraća u ruke tradicionalnih medija. To je posledica pandemije, u kojoj je veliki deo građana ponovo stekao poverenje u ta glasila jer su umorni i sluđeni od nepouzdanih vesti na društvenim mrežama – u slučaju pandemije medicinskih, a u slučaju naše teme, spoljnopolitičkih”, ističe Petrović.

On dodaje da godišnji izveštaji Oksfordovog instituta za istraživanje interneta identifikuju sve više država koje se služe različitim strategijama onlajn dezinformisanja za unutrašnje i spoljne potrebe. To obuhvata i desetine hiljada trolova i botova na društvenim mrežama. „U tim izveštajima po pravilu su pominjane Kina, Rusija, ali i Ukrajina, u kojoj je vrlo rano locirano 20.000 botova koji za račun države vode sajber-ratove.

Kada je reč o Rusiji, klasičan primer je Institut za istraživanje interneta iz Sankt Peterburga, koji okuplja trolove i botove. Pri tome, pod izrazom bot u Srbiji obično mislimo na živu osobu koja radi za naručioca kampanje dezinformisanja na internetu, dok se na Zapadu taj termin odnosi na kompjuterske softvere koji automatizovano proizvode lažne naloge, a trolovi su zapravo živi ljudi koji rade taj posao”, objašnjava Petrović.

Patrušev ne dolazi u Beograd avionom srpskog predsednika

O razmerama onlajn dezinformacija svedoče i pojedine lažne vesti plasirane u jeku rusko-ukrajinskog sukoba, koje se tiču i našeg podneblja. Tako su na društvenim mrežama deljene fotografije navodnog ruskog granatiranja ukrajinskih gradova, ali se ispostavilo da su to snimci iz SRJ, načinjeni za vreme NATO agresije 1999. godine. Takođe, ovih dana je na „Tviteru” lansirana i fotografija Avalskog tornja, osvetljenog bojama zastave Ruske Federacije. Iako je time trebalo da se sugeriše kako se Srbija tobože „opredelila” u aktuelnom sukobu, otkrilo se da je reč o prizoru iz 2019. godine. Tada je ovo zdanje bilo osvetljeno ruskom trobojkom, kao znak pozdrava Vladimiru Putinu, koji je tada dolazio u posetu našoj zemlji. Još jedan primer dezinformacije je objava sarajevskog novinara Mirnesa Kovača, koji je pre dva dana obelodanio da će ruski zvaničnik Nikolaj Patrušev doći u Srbiju. Nakon demantija iz Beograda i sam Kovač je priznao da je to bila „nepotvrđena informacija”.

Napadi u rojevima

U informacionom ratu na društvenim mrežama ističu se dve strategije: stvaranje lažnih „klon” stranica i napadi „u rojevima”. „Na primer, ako postoji strana na ’Fejsbuku’ o nekom protestu protiv vlasti, državne agencije onda naprave veoma sličnu stranicu koja se sasvim malo razlikuje od originala, ali je sponzorišu kako bi bila vidljivija na mrežama. Tako dovode korisnike u zabludu. Te klon stranice vrlo perfidno i fino šire, na primer, određeni defetizam, pa onda preko njih dobijate narativ da protest zapada u krizu, da neko hoće da zavadi organizatore i učesnike. I onda ljudi osećaju jednu vrstu sluđenosti. Što se tiče napada u rojevima, tu se identifikuju pojedinci koji bi mogli postati uticajni, a nezavisni su i njihove objave imaju određenu vrstu uticaja. Onda čete trolova organizovano, različitim dezinformacijama napadaju i diskredituju tu osobu i time odbijaju nove pratioce”, ističe. dr Petrović. Komentarišući to što, s druge strane, pojedine države koriste društvene mreže kao zvanični kanal informisanja svojih građana, on kaže da se to može pripisati svojevrsnim digitalnim tradicijama pojedinih podneblja. „Kao što se kod nas ređe koristi ’Vocap’, a češće ’Vajber’, u drugim zemljama je obrnuta situacija. Tako je i sa upotrebom socijalnih medija. ’Tviter’ se, na primer, kod nas percipira kao sredstvo za komunikaciju onih koji su politički zagriženi i ima pet do deset puta manje korisnika nego ’Fejsbuk’. S druge strane, u SAD i drugim tradicionalnim liberalnim demokratijama ’Tviter’ igra veću ulogu. Zapadnim političarima i tamošnjim zvaničnim institucijama veoma je stalo da imaju nalog na toj društvenoj mreži i za njih je to vrlo legitiman kanal informisanja”, kaže Petrović