Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Pogibija dedinog javora

Traktor mog oca štekće u ravnomernom hodu – druga sporohodna. Kao okeanska kornjača na kamenitoj plaži tetura se po džombama zbog čega nekoliko puta udaram glavom o metalnu šasiju kabine

Najviše boli kada te zaboli u zavičaju. Kad se tamo gde si se rodio uveriš da su sve čovečnosti koje su ljude činili časnim, poštenim i plemenitim – izbledele i postale prošlost. Kad shvatiš da je vreme dobrote daleko iza nas. Kad se uveriš da je sve ono što je u doba kada smo sa razbijenim kolenima jurili za krpenjačama bilo nezamislivo – danas bahato normalno i osiono uobičajeno. Nekoliko dana posle Sretenja, u nenadanom vesniku proleća kad nas je sunce pogledalo a putevi se ocedili – zatekao sam se u zavičaju. Kao i mnogo puta do tada, magične i bajkovite slike odrastanja i rane mladosti vukle su me da  razdrobljenim poljskim putevima krenem u brda – tamo gde su nekada bile kolibe Bajića u kojima se noćevalo od Đurđevog do Mitrovog dana. U čijim torovima i nadstrešnicama su boravile ovce, koze i krave koje su kao na omotima švajcarskih čokolada, na zelenim livadama od jutra do sutra bile na ispaši. Tamo, gde sam  proveo najlepše dana svog detinjstva, gde su se resali kukuruzi i na suncu se kao valu bajkovito prelivali pšenica, ječam i raž. Među gustim čokotima vinograda odakle sam nebrojano puta isterivao jarebice, pa ih dok ne postanu tačke, uz lepet krila dugo gledao na nebu – kako brze kao metak nestaju iza vrhova  zabrana i krajolika cerove šume.

Traktor mog oca štekće u ravnomernom hodu – druga sporohodna. Kao okeanska kornjača na kamenitoj plaži tetura se po džombama, zbog čega nekoliko puta udaram glavom o metalnu šasiju kabine. Na putu koji je obrastao trnjem sa tunelima od ostruge nalik na pasarele, na utrinama i zapuštenim livadama na kojima je izbio glog i šipurak  – nigde nikoga. Kao i pre šest meseci, pre godinu ili dve… Na poljima, na nekadašnjim njivama i livadama –  samo zastrašujući mir i samoća koja ledi krv u žilama. Da li je to ta plodna i rodna Srbija kojoj toliko pevamo? Ne tako davno, ovde je ključalo i od naroda i od života. Gde ode sav onaj svet? Kud se dede i nestade? Kao da je propao u krtičnjake zemlje koja ga je u gladi i siromaštvu, u ratovima i nedaćama, u skromnosti i oskudici –decenijama i vekovima hranila i držala u životu…

Nit se šta vidi, niti čuje… Kad nemaš sa kim reč da prozboriš – onda pričaš sam sa sobom. Dok mi hladan vetar hladi obraze i dok se približavam odredištu – sam sebe pitam, gde sam to pošao? Šta je razlog zbog kojeg sam hteo da ponovo vidim i osetim svu ovu pustoš? Pre dva leta, nedaleko odavde na potezu Duboki potok, zli ljudi su odsekli vremešni hrast koji je u tapijama koje sam nasledio od svog oca, a on od svog – bio moje najveće znamenje…Ponovo u brizi i strahu, pošao sam u susret sećanjima i svom bivšem životu. Hoću li ovoga puta zateći i videti to što me poput pupčane vrpce još jedino spaja  sa vremenom bezbrižnosti i normalnosti? Nažalost – mrka kapa…

Čim sam  stigao do zapisa na kojem je pre mog rođenja na našoj parceli moj deda zasadio drvo javora, u čijem gustišu sam kako je rastao, posle iznenadnih letnjih oluja pronalazio gnezda u koja sam vraćao pokisle mlade orliće – kazalo mi se da je moj strah bio opravdan!?  Prilazeći utrinom od nekadašnjeg puta, nekoliko puta sam trljao oči i pitao se – da li je moguće? Jeza mi se spuštala niz kičmu kad sam na pregibalu ogromnog prostranstva u kojem se levo vidi Gledić, pa u kružnom vidokrugu Goč, Željin i Kopaonik, Jastrebac sve do Juhora i do vrata Levča i  Šumadije koja otvaraju put ka Beogradu – na mestu gde je više od sedam decenija rastao i prkosio gorostasni javor moga dede – sada je samo veliki panj, sa mnogo piljevine i razbacanog granja okolo. Samo šok… Bes i nemoć…

Umesto epiloga: šume sprečavaju i smanjuju sve vrste erozije zemlje, izvorišta su čiste vode, utiču na plodnost zemljišta, na klimatske promene i ekološku ravnotežu. Presudne su za očuvanje biljnog i životinjskog sveta, predstavljaju ozbiljan izvor prihoda i preduslov opstanka ljudi, pre svega u ruralnim, brdsko-planinskim područjima. Pametne države i narodi čuvaju svoje šume.

Slovenija na primer, ima 70 odsto šuma na svojoj teritoriji, dok Srbija jedva da ima 30 odsto. Poslednjih godina i taj relativno mali procenat se rapidno smanjuje. Nelegalna seča i krađa šumskog blaga je ubedljivo najrasprostranjenije  krivično delo protiv životne sredine u Srbiji. Izuzetaka nema – kradu svi… Od Vojvodine, Srema, Mačve, Istočne Srbije, Šumadije, Sandžaka, Rađevine, Pomoravlja – a prema crnoj statistici najviše se krade na jugu Srbije. Za mnoge muževe koji su morali da sa svojim porodicama napuste Kosovo i Metohiju – seča i krađa šuma je jedini izvor prihoda. Na desetine hiljada veoma blagih i mlohavih presuda je videlo svetlost dana, najčešće su uslovne, a nekada u finansijskom ishodištu i smešno male. Na ceni od 50 do 60 evra po kubnom metru ogrevnog drveta, specijalizovane bande koje bez skrivanja po šumama diljem Srbije haraju i seku državnu i privatnu šumu – pravdaju svoja nedela socijalnim statusom i potrebom preživljavanja svojih porodica. A zapravo se radi o krađi i unosnom biznisu…

Mnogo zloupotreba, mnogo bahatosti, anarhije, beznađa – i bola, koji osetim uvek kad se setim javora moga dede. Kakav i koliki bi bio da je rastao pred očima mojih unuka…?

Glumac, scenarista i reditelj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Od kad se kopanje metroa ispod zemlje i prskanje farbom u fabrici više isplati od kopanja kukuruza i prskanja vinograda a nošenje titula lakše od nošenja gumenih opanaka narod se odselio u Beograd i inostranstvo. Prvo trnje i vrzina a zatim šuma obazjava Šumadiju i Srbiju. Biće drva ako već nema ko i nema zašto da gaji šljive i vinograde !
Сечање са моторку
Дрва се секу углавном ради огрева, а енергеску политику, чији неизоставни део је грејање домаћинстава, кроји држава. Свакоме ко се греје на дрва држава може, само ако хоће, да понуди алтернативни енергент и то по значајно нижој цени него што могу да се набаве дрва "испод цираде". Само, онда тешко да би било за субвенције страним инвеститорима, јер би морала да се развија домаћа индустрија, нпр пелет, и то уз 50% државних фабрика и сувбвенције и приватним и државним произвођачима енергената.
Miki Andrejevic
Neizmerno hvala. Saosecam sa Vama, u istoj sam situaciji kad odem na jug Srbije na Vlasinu, gledam sa nevericom sta se radi, kako nam se otima proroda i dedovina, livada vise nema urasle u grmlje i strnjiku, nigde krave, ovce ili konja na pasnjaku. Kradljivci suma izrovase puteve, mi zaljubljenici u mesta rodjenja i odrastanja ih poravljamo o svom trosku da dodjemo do kuca i groblja da zapalimo svece, i tako redom svake godine. U mojoj mahali 78 dusa sada samo jedna, od 14 kuca 10 urusene!
Vito Raski - uz delije sa Golije
Svi smo posli za boljim zivotom. Dok nam je trajala mladost nismo razmisljali kao danas. Kad nas je stiglo jesenje doba zivota, kad se vracamo svojim korenima - a oni zaparlozeni, pokriva ih po negde trava, a najcesce siblje i korov. Mladost je nam je trazila bolji, lepsi, ugodniji zivot, bez fizickog napora - skole pozavrsavali. Mislili smo da smo usisali svo znanje onoga i ovoga sveta. A tek sada vidimo koliko smo bili u zabludi. Lepse pisemo, i u tome nalazimo neko tegobno olaksanje. Uzgred.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.