Gde napreduju, a gde greše Rusi u Ukrajini

Komandant ruskih trupa na južnom frontu, ako se tako mogu nazvati delovi Ukrajine severno od Krima,  sigurno će postati miljenik generalštaba u Moskvi. Za razliku od ruskih trupa koje napadaju ka Harkovu i  Kijevu, jedinice sa Krima su ostvarile uspeh na sva tri pravca napredovanja.  Zauzeti su Herson i što je još važnije, most preko Dnjepra. Pod kontrolom je Melitopolj, a mehanizovani klinovi su ušli u  Energodar, južno od Žitomira i preuzeli kontrolu nad, drugom po veličini, nuklearnom centralom u Evropi .

Trupe kod Hersona slobodno mogu da zaustave napredovanje, jer je samo njihovo prisustvo na desnoj obali Dnjepra nateralo ukrajinske trupe u oblasti Mikolajva i Odese na povlačenje ka severu. Međutim, jedinice kod Melitopolja mogle bi da ostvare presudnu ulogu u aktuelnom sukobu, a to je da sa leđa blokiraju ukrajinske trupe na liniji fronta ka Donjecku i nateraju ih na predaju. Tako bi ukrajinska vojska mogla da ostane bez najboljih jedinica.  Dosadašnje borbe odvijale su se van te oblasti, a jedinice su ostale na svojim mestima u očekivanju  napada iz Luganska i Donjecka. Čak i kada je počeo sukob, one se nisu izmestile zbog opasnosti da ih rusko vazduhoplovstvo uništi u povlačenju . Da su Ukrajinci izašli iz rovova i zaklona verovatno bi se ponovile slike povlačenja iračke vojske iz Kuvajta 1991.godine  kada su  američki jurišni avioni uništili najbolje jedinice  Sadama Huseina.

Uporan i do sada veoma uspešan otpor Ukrajinaca oko Harkova sugeriše da su oni iz tog pravca očekivali ruski napad.  Ukrajinska vojska se dobro drži i kod Sumija, koji je opkoljen sa tri strane. Rusi tu koriste čak i balističke rakete od kojih je jedan pogodila ukrajinsku kasarnu u mestu Ohtirka, gde su nastradale desetine vojnika. Od kasarne je ostao samo krater.

Iako su ruske desantne trupe još u prvih 48 časova sukoba stigle nadomak Kijeva,  napredovanje je tu i stalo. Jedinice koje su se spojile sa trupama na aerodromu Antonov kod Gostomelja, tu su i ostale. Kako su saopštili zapadni mediji, pozivajući se na američke satelitske snimke, kolona dugačka više desetina kilometara blokirana je zbog saobraćajnog kolapsa i nedostatka goriva.U međuvremenu, pojavili su se i snimci sa aedodroma Antonov, na kojem je u ukrajinskom granatiranju uništen najveći avion na svetu An-225 „Mrija“. Oko hangara se, naime, vide desetine uništenih ruskih kamiona, koji su bili parkirani kao pod konac. Prosto je nerazumljivo da se u sred borbenih dejstava prave takvi propusti. Ukrajinska artiljerija je imala koordinate,a Rusi tehniku nisu razmestili.

Zbog zastoja u napredovanju na tom pravcu, jedna mehanizovana kolona je krenula na jugozapad, u obuhvat  Kijeva, da se tako izrazimo, sa leđa. Na drugoj strani, helikopterskim desantom su trupe prebačene preko velikog jezera na Dnjepru, severno od Kijeva. Da li je ruska vojska na tom pravcu ostvarila neki napredak, još nije poznato, ali na društvenim mrežama su se pojavili snimci desanta, odnosno helikoptera koji lete veoma nisko, tik iznad vode. Ukrajinska odbrana uspela je da obori nekoliko helikoptera koji, kako se vidi na snimku, uz veliki pljusak nestaju u vodi, ali ono što i sami Ukrajinci priznaju jeste hrabrost ruskih pilota koji nastavljaju da lete pravolinijski, uprkos opasnosti da i oni budu pogođeni i oboreni.

Do novih vesti sa ratišta ili pregovaračkog stola, ostaje pitanje zašto ruska vojska pravi iste greške kao u ratu u Čečeniji. Uporno šalje mehanizovane jedinice u gradove, gde su nemoćne bez zaštite pešadije. U brzom napredovanju, linije snabdevanja su ostavljene bez zaštite i tehničke podrške. Pokvarena tehnika ostavljena je duž puta koju ukrajinsko stanovništvo uništava. Širom sveta je postao poznat snimak kamiona sa PVO sistemom „pancir“ koji je zapaljen, uz komentar da ga Ukrajinci ne bi uništili da su znali da vredi više miliona evra.