Sankcije Zapada protiv Rusije nezabeležene u istoriji

Zapad je nezabeleženo jedinstvenim, oštrim i sveobuhvatnim sankcijama krenuo da kažnjava režim u Kremlju zbog agresije na Ukrajinu uterujući rusku privredu i društvo u globalnu izolaciju, čije razmere idu od finansija i povlačenja stranih investitora, preko avio-saobraćaja i zabrana prodaja automobila, do filma, televizije i sporta.

Sankcije su dodatno zamrznule neke privatne bankovne račune, uvele zabrane putovanja i druge restrikcije većem broju pojedinaca u Rusiji, uključujući i Vladimira Putina, a ovakav spektar kaznenih mera, koji je i Švajcarsku naveo da odustane od neutralnosti, do sada nije viđen ni u slučajevima Severne Koreje, Venecuele ili Irana.

Glavni pravac udara je na ruske banke. Iako je donedavno isključivanje ruskih banaka iz „Svifta”, dominantnog globalnog sistema finansijskih transakcija, u Evropskoj uniji smatrano suviše drastičnom merom, sedam ruskih banaka ipak je isključeno, uključujući i drugu najveću banku VTB.

Zabranjeno je poslovanje s ruskom Centralnom bankom, kako bi se ograničio pristup međunarodnim rezervama u iznosu od 640 milijardi dolara. Banka je bila prisiljena da ključne kamatne stope poveća sa 9,5 na 20 odsto. Ostalim ruskim bankama zamrznuta su sredstva po državama EU, a investitorima je zabranjeno trgovanje ruskim državnim obveznicama.

Sberbanka i Gasprombanka nisu uključene, jer služe kao jedini kanali plaćanja ruskog gasa i nafte, koje Zapad i dalje kupuje. Sberbanka, najveća kreditna banka Rusije, povukla se sa gotovo svih tržišta EU, dok Rajfajzen banka planira da napusti Rusiju.

SAD i EU su posle aneksije Krima zavele kaznene mere usmerene protiv ruskih sektora energije i odbrane. Državne kompanije, poput „Gasproma”, „Gaspromnjefta” i proizvođača nafte kao što su „Lukoil”, „Rosnjeft” ili „Surgutnjeftegas”, suočene su sa raznima preprekama u uvozu i izvozu, a nove sankcije blokirale su „Severni tok 2”, gasovod ispod Baltičkog mora do Nemačke, koji je završen i čekao je da uđe u operativnu upotrebu.

Francuski „Total” najavio je da više neće obezbeđivati kapital za nove projekte u Rusiji, a BP odustaje od 19,7 odsto akcija u „Rosnjeftu” vrednih 14 milijardi dolara. „Šel” kaže da izlazi iz svih ruskih operacija, što potvrđuje i „Ekson mobajl”, čiji su poslovni aranžmani u Rusiji procenjeni na četiri milijarde dolara.

Italijanski ENI planira da proda svoj udeo u akcijama gasovoda koji ruski gas prebacuje do Turske. Austrijski OMV odustao je od planova kupovine akcija „Gaspromovih” gasnih polja i preispituje svoje učešće u „Severnom toku 2”.

Iz Vašingtona poručuju da su „veoma otvoreni” za uvođenje novih sankcija ruskoj industriji gasa i nafte u okviru politike „maksimalnog pritiska” na Putinov režim, ali to preti novim skokom cena, koje su već na rekordnim nivoima, preteći da poremete svetska tržišta energenata i ugroze lance snabdevanja i zapošljavanja u trećoj godini od početka pandemije.

Neke zapadne kompanije već su suspendovale svoje aktivnosti, među njima i nemački „Simens”, koji je otkazao novi posao proizvodnje turbina u Rusiji, i švedski „Elektroluks”.

Mnoge automobilske kompanije već su napustile rusko tržište ili to planiraju da učine: „Dajmler” zamrzava sve aktivnosti, uključujući i saradnju s ruskom „Kamazom” u proizvodnji kamiona. „Dženeral motors” i „Volvo” suspendovali su izvoz, a isti korak najavio je i japanski „Micubiši”. Operacije prekidaju francuski „Reno” i nemački Be-Em-Ve, koji su imali proizvodnju u Rusiji. Na listi onih koji obustavljaju izvoz su „Ford”, „Harli Dejvidson”, „Jaguar”, „Lend rover”, „Honda” i „Mazda”.

Svim ruskim avionima zabranjen je ulazak u vazdušni prostor EU, Britanije, SAD i Kanade. Najveći svetski proizvođači aviona, američki „Boing” i evropski „Erbas”, obustavljaju isporuke rezervnih delova, održavanje i tehničku podršku, što preti da prizemlji 332 „boinga” i 304 „erbasa” u ruskoj floti. „Lufthanza” je već otkazala servis ruskim kompanijama.

Velika brodarska kompanija „Maersk” privremeno je obustavila sav pomorski prevoz kontejnera ka Rusiji i iz nje, i nije jedina. Dve vodeće američke kompanije i Pošte Nemačke obustavljaju sve poštanske isporuke Rusiji.

SAD najavljuju i novi paket sankcija vodećim ruskim oligarsima bliskim Putinu, ali oni su u pripravnosti, pa su petorica njih svoje skupocene megajahte odmah prebacili do Maldiva – koji nemaju ugovor o ekstradiciji s Amerikom. Među njima su najbogatiji Rus Vladimir Potanjin i milijarder Oleg Deripaska.

Preduzete su i mere da se ograniče dometi ruskih državnih medija, poput televizije Raša tudej i agencije Sputnjik, kojima su platforma „Meta”, sestrinska kompanija „Fejsbuka”, i „Gugl” blokirali pristup po EU kako bi se „zaustavilo širenje dezinformacija”. Najavljeno je da će ovim putem krenuti i „Majkrosoft” i „Tiktok”, dok će „Tviter” obeležiti sve korisnike povezane s proruskim sajtovima.

Tehnološki gigant „Epl” odlučio se da pauzira s prodajom po Rusiji. Proizvođač kompjutera „Del” kompletno je suspendovao prodaju i Rusiji i Ukrajini, a švedski „Erikson” i finska „Nokija” samo Rusiji.

Međunarodni olimpijski komitet preporučio je sportskim federacijama da se uzdrže od učešća i poziva takmičarima iz Rusije i Belorusije. Međunarodna fudbalska federacija FIFA već je iz svih međunarodnih takmičenja do daljeg suspendovala ruski nacionalni tim i sve klubove. Finale Lige šampiona, koje je 28. maja trebalo da se igra u Sankt Peterburgu, prebačeno je u Pariz.

Svetska šahovska federacija odustala je od kongresa i raspisala konkurs za domaćina 44. šahovske olimpijade, koja je trebalo da se održi u Moskvi. Otkazan je i Gran-pri Rusije u okviru Formule 1, predviđen za septembar.

„Adidas” je prekinuo partnerstvo s ruskim fudbalskim savezom, a „Najkijevi” proizvodi više ne mogu da se naruče preko ruskih veb-sajtova.

Na meti serije sportskih sankcija je i Putin lično. Suspendovano je njegovo počasno predsedavanje Međunarodnom džudo federacijom, dok mu je Svetska tekvondo federacija oduzela počasni crni pojas.

Bojkot je dospeo i do ruske kulture i industrije zabave. Organizatori filmskog festivala u Kanu saopštili su da u maju neće biti dobrodošli ruski zvaničnici i svi povezani sa vladom u Moskvi. Rusiji je uskraćeno učešće na ovogodišnjem Evrosongu. Holivudski studiji „Diznija”, „Varner brosa” i „Sonija” suspendovali su prikazivanje novih filmova u Rusiji.

Više kao izraz simbolične solidarnosti s Ukrajinom, a manje zbog finansijskog efekta, barmeni po Americi i Kanadi prestali su da prodaju rusku votku, a pridružili su im se u Australiji, Danskoj, Švedskoj, Poljskoj i zemljama Baltika.

Predsednik Putin je na sve ovo uzvratio potpisivanjem Ukaza o primeni specijalnih ekonomskih mera u vezi s neprijateljskim delovanjem SAD i stranih država i međunarodnih organizacija koje su im se pridružile. U Moskvi ponavljaju da je od vremena aneksije Krima Rusija smanjila zavisnost od uvoza, posebno u područjima povezanim s odbranom i bezbednošću.

Sve je, međutim, izvesnije da će ovako sveobuhvatne sankcije imati ozbiljan efekat. Očekivano veći od uzvratnih sankcija kojima preti Moskva. Zamenik premijera Jurij Borisov izjavio je da je „pune efekte i dubinu sadašnjih sankcija protiv ruske ekonomije teško predvideti”. Guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina uverava da je učinjeno sve kako bi se ruski finansijski sistem uspešno nosio s ekonomskim ili političkim šokovima:

„Ruska privreda suočena je s ekstremnom, potpuno nestandardnom situacijom i naravno da smo svi želeli da se ovo ne dogodi”, rekla je ona, dok je ruska rublja za prvih šest dana invazije Ukrajine izgubila 30 odsto svoje vrednosti. Najveću cenu, kao i uvek kad je reč o sankcijama, platiće 144 miliona Rusa.