Санкције Запада против Русије незабележене у историји

Запад је незабележено јединственим, оштрим и свеобухватним санкцијама кренуо да кажњава режим у Кремљу због агресије на Украјину утерујући руску привреду и друштво у глобалну изолацију, чије размере иду од финансија и повлачења страних инвеститора, преко авио-саобраћаја и забрана продаја аутомобила, до филма, телевизије и спорта.

Санкције су додатно замрзнуле неке приватне банковне рачуне, увеле забране путовања и друге рестрикције већем броју појединаца у Русији, укључујући и Владимира Путина, а овакав спектар казнених мера, који је и Швајцарску навео да одустане од неутралности, до сада није виђен ни у случајевима Северне Кореје, Венецуеле или Ирана.

Главни правац удара је на руске банке. Иако је донедавно искључивање руских банака из „Свифта”, доминантног глобалног система финансијских трансакција, у Европској унији сматрано сувише драстичном мером, седам руских банака ипак је искључено, укључујући и другу највећу банку ВТБ.

Забрањено је пословање с руском Централном банком, како би се ограничио приступ међународним резервама у износу од 640 милијарди долара. Банка је била присиљена да кључне каматне стопе повећа са 9,5 на 20 одсто. Осталим руским банкама замрзнута су средства по државама ЕУ, а инвеститорима је забрањено трговање руским државним обвезницама.

Сбербанка и Гаспромбанка нису укључене, јер служе као једини канали плаћања руског гаса и нафте, које Запад и даље купује. Сбербанка, највећа кредитна банка Русије, повукла се са готово свих тржишта ЕУ, док Рајфајзен банка планира да напусти Русију.

САД и ЕУ су после анексије Крима завеле казнене мере усмерене против руских сектора енергије и одбране. Државне компаније, попут „Гаспрома”, „Гаспромњефта” и произвођача нафте као што су „Лукоил”, „Росњефт” или „Сургутњефтегас”, суочене су са разнима препрекама у увозу и извозу, а нове санкције блокирале су „Северни ток 2”, гасовод испод Балтичког мора до Немачке, који је завршен и чекао је да уђе у оперативну употребу.

Француски „Тотал” најавио је да више неће обезбеђивати капитал за нове пројекте у Русији, а БП одустаје од 19,7 одсто акција у „Росњефту” вредних 14 милијарди долара. „Шел” каже да излази из свих руских операција, што потврђује и „Ексон мобајл”, чији су пословни аранжмани у Русији процењени на четири милијарде долара.

Италијански ЕНИ планира да прода свој удео у акцијама гасовода који руски гас пребацује до Турске. Аустријски ОМВ одустао је од планова куповине акција „Гаспромових” гасних поља и преиспитује своје учешће у „Северном току 2”.

Из Вашингтона поручују да су „веома отворени” за увођење нових санкција руској индустрији гаса и нафте у оквиру политике „максималног притиска” на Путинов режим, али то прети новим скоком цена, које су већ на рекордним нивоима, претећи да поремете светска тржишта енергената и угрозе ланце снабдевања и запошљавања у трећој години од почетка пандемије.

Неке западне компаније већ су суспендовале своје активности, међу њима и немачки „Сименс”, који је отказао нови посао производње турбина у Русији, и шведски „Електролукс”.

Многе аутомобилске компаније већ су напустиле руско тржиште или то планирају да учине: „Дајмлер” замрзава све активности, укључујући и сарадњу с руском „Камазом” у производњи камиона. „Џенерал моторс” и „Волво” суспендовали су извоз, а исти корак најавио је и јапански „Мицубиши”. Операције прекидају француски „Рено” и немачки Бе-Ем-Ве, који су имали производњу у Русији. На листи оних који обустављају извоз су „Форд”, „Харли Дејвидсон”, „Јагуар”, „Ленд ровер”, „Хонда” и „Мазда”.

Свим руским авионима забрањен је улазак у ваздушни простор ЕУ, Британије, САД и Канаде. Највећи светски произвођачи авиона, амерички „Боинг” и европски „Ербас”, обустављају испоруке резервних делова, одржавање и техничку подршку, што прети да приземљи 332 „боинга” и 304 „ербаса” у руској флоти. „Луфтханза” је већ отказала сервис руским компанијама.

Велика бродарска компанија „Маерск” привремено је обуставила сав поморски превоз контејнера ка Русији и из ње, и није једина. Две водеће америчке компаније и Поште Немачке обустављају све поштанске испоруке Русији.

САД најављују и нови пакет санкција водећим руским олигарсима блиским Путину, али они су у приправности, па су петорица њих своје скупоцене мегајахте одмах пребацили до Малдива – који немају уговор о екстрадицији с Америком. Међу њима су најбогатији Рус Владимир Потањин и милијардер Олег Дерипаска.

Предузете су и мере да се ограниче домети руских државних медија, попут телевизије Раша тудеј и агенције Спутњик, којима су платформа „Мета”, сестринска компанија „Фејсбука”, и „Гугл” блокирали приступ по ЕУ како би се „зауставило ширење дезинформација”. Најављено је да ће овим путем кренути и „Мајкрософт” и „Тикток”, док ће „Твитер” обележити све кориснике повезане с проруским сајтовима.

Технолошки гигант „Епл” одлучио се да паузира с продајом по Русији. Произвођач компјутера „Дел” комплетно је суспендовао продају и Русији и Украјини, а шведски „Ериксон” и финска „Нокија” само Русији.

Међународни олимпијски комитет препоручио је спортским федерацијама да се уздрже од учешћа и позива такмичарима из Русије и Белорусије. Међународна фудбалска федерација ФИФА већ је из свих међународних такмичења до даљег суспендовала руски национални тим и све клубове. Финале Лиге шампиона, које је 28. маја требало да се игра у Санкт Петербургу, пребачено је у Париз.

Светска шаховска федерација одустала је од конгреса и расписала конкурс за домаћина 44. шаховске олимпијаде, која је требало да се одржи у Москви. Отказан је и Гран-при Русије у оквиру Формуле 1, предвиђен за септембар.

„Адидас” је прекинуо партнерство с руским фудбалским савезом, а „Најкијеви” производи више не могу да се наруче преко руских веб-сајтова.

На мети серије спортских санкција је и Путин лично. Суспендовано је његово почасно председавање Међународном џудо федерацијом, док му је Светска теквондо федерација одузела почасни црни појас.

Бојкот је доспео и до руске културе и индустрије забаве. Организатори филмског фестивала у Кану саопштили су да у мају неће бити добродошли руски званичници и сви повезани са владом у Москви. Русији је ускраћено учешће на овогодишњем Евросонгу. Холивудски студији „Дизнија”, „Варнер броса” и „Сонија” суспендовали су приказивање нових филмова у Русији.

Више као израз симболичне солидарности с Украјином, а мање због финансијског ефекта, бармени по Америци и Канади престали су да продају руску вотку, а придружили су им се у Аустралији, Данској, Шведској, Пољској и земљама Балтика.

Председник Путин је на све ово узвратио потписивањем Указа о примени специјалних економских мера у вези с непријатељским деловањем САД и страних држава и међународних организација које су им се придружиле. У Москви понављају да је од времена анексије Крима Русија смањила зависност од увоза, посебно у подручјима повезаним с одбраном и безбедношћу.

Све је, међутим, извесније да ће овако свеобухватне санкције имати озбиљан ефекат. Очекивано већи од узвратних санкција којима прети Москва. Заменик премијера Јуриј Борисов изјавио је да је „пуне ефекте и дубину садашњих санкција против руске економије тешко предвидети”. Гувернерка Централне банке Елвира Набиулина уверава да је учињено све како би се руски финансијски систем успешно носио с економским или политичким шоковима:

„Руска привреда суочена је с екстремном, потпуно нестандардном ситуацијом и наравно да смо сви желели да се ово не догоди”, рекла је она, док је руска рубља за првих шест дана инвазије Украјине изгубила 30 одсто своје вредности. Највећу цену, као и увек кад је реч о санкцијама, платиће 144 милиона Руса.