S „Politikom” oko sveta

Svake nedelje u „Politici”, u rubrici Moj život u inostranstvu, sa zadovoljstvom pročitam, a verujem i mnogi drugi čitaoci ovog lista, vrlo zanimljive dopise naših iseljenika s raznih strana sveta. Iz tih, lepim stilom i jezikom napisanih tekstova, između ostalog, saznajemo kada su i kako pojedini naši sunarodnici dospeli u zemlju u kojoj sada žive, na kakav su prijem naišli kod domaćeg stanovništva, s kakvim su se teškoćama i problemima suočavali po dolasku i na koji način su ih rešavali, kako su se privikli na drugačije norme i običaje u tuđini, čime su se bavili i gde radili i kako su se u raznim situacijama snalazili, a pišu i o drugim sličnim pojedinostima.

Naši ljudi iz dijaspore pišu i o aktuelnostima u sredini u kojoj žive: važnijim društvenim zbivanjima, realizaciji raznih humanitarnih i drugih korisnih akcija, uspesima naših iseljenika u raznim oblastima, o prigodnim svečanostima raznim povodima, proslavama verskih i drugih značajnih praznika, održavanju tradicionalnih kulturno-umetničkih manifestacija, druženju s drugim iseljenicima i zajedničkom organizovanju raznih muzičkih, zabavnih ili sportskih aktivnosti s tamošnjom našom omladinom.

Čitajući ove raznovrsne članke iz raznih zemalja i sa različitih meridijana stičete utisak kao da putujete oko sveta: od zapadne Evrope do Skandinavije, pa preko Moskve, Urala i Sibira do Kine, Koreje i Japana na Dalekom istoku, zatim po zemljama na jugu Azije poput Indije, Tajlanda i Indonezije i dalje, čak do Australije i Novog Zelanda. Javljaju se naši sunarodnici i iz Južne, a još više iz Severne Amerike, naročito SAD i Kanade, a oglase se i sa afričkog kontinenta. Kad se završi ovaj imaginarni put oko Zemljinog šara, osećate izvestan ponos što naših ljudi ima na svim kontinentima i mogu se sresti skoro u svakom delu naše planete.

Posebno su dirljivi prikazi radosti naših iseljenika kada dođu, neki i posle dugog vremena, u posetu rodbini i svom zavičaju. Ali i njihovog setnog raspoloženja kada treba opet da se vrate u tuđinu. Pritom pojedini obećavaju da će jednog dana, možda kad steknu penziju, zauvek doći ovamo, da obnove oronulu i zapuštenu, često praznu i pod ključem roditeljsku kuću, da srede dvorište, baštu i voćnjake i „uzoru dedinu ledinu”, kako se jedan od njih slikovito izrazio.

Bilo bi dobro kada bi neki od naših izdavača izabrao jedan broj najzanimljivijih ovakvih dopisa iz raznih zemalja i krajeva sveta i objavio ih kao posebno izdanje, ilustrovano odgovarajućim fotografijama. Uvereni smo da bi takva vredna knjiga brzo dospela u ruke ljubitelja putopisne literature, turističkih vodiča i pasioniranih poklonika putovanja, kao i mnogih pojedinaca kojima je geografija omiljena nauka. Mislimo da bi i brojne biblioteke nastojale da svojim čitaocima pribave ovako interesantno štivo. Najzad, mogao bi to biti i lep i prikladan poklon našim iseljenicima kada dođu u posetu rodnom kraju.

Sveta Jokić,
Beograd