С „Политиком” око света

Сваке недеље у „Политици”, у рубрици Мој живот у иностранству, са задовољством прочитам, а верујем и многи други читаоци овог листа, врло занимљиве дописе наших исељеника с разних страна света. Из тих, лепим стилом и језиком написаних текстова, између осталог, сазнајемо када су и како поједини наши сународници доспели у земљу у којој сада живе, на какав су пријем наишли код домаћег становништва, с каквим су се тешкоћама и проблемима суочавали по доласку и на који начин су их решавали, како су се привикли на другачије норме и обичаје у туђини, чиме су се бавили и где радили и како су се у разним ситуацијама сналазили, а пишу и о другим сличним појединостима.

Наши људи из дијаспоре пишу и о актуелностима у средини у којој живе: важнијим друштвеним збивањима, реализацији разних хуманитарних и других корисних акција, успесима наших исељеника у разним областима, о пригодним свечаностима разним поводима, прославама верских и других значајних празника, одржавању традиционалних културно-уметничких манифестација, дружењу с другим исељеницима и заједничком организовању разних музичких, забавних или спортских активности с тамошњом нашом омладином.

Читајући ове разноврсне чланке из разних земаља и са различитих меридијана стичете утисак као да путујете око света: од западне Европе до Скандинавије, па преко Москве, Урала и Сибира до Кине, Кореје и Јапана на Далеком истоку, затим по земљама на југу Азије попут Индије, Тајланда и Индонезије и даље, чак до Аустралије и Новог Зеланда. Јављају се наши сународници и из Јужне, а још више из Северне Америке, нарочито САД и Канаде, а огласе се и са афричког континента. Кад се заврши овај имагинарни пут око Земљиног шара, осећате известан понос што наших људи има на свим континентима и могу се срести скоро у сваком делу наше планете.

Посебно су дирљиви прикази радости наших исељеника када дођу, неки и после дугог времена, у посету родбини и свом завичају. Али и њиховог сетног расположења када треба опет да се врате у туђину. Притом поједини обећавају да ће једног дана, можда кад стекну пензију, заувек доћи овамо, да обнове оронулу и запуштену, често празну и под кључем родитељску кућу, да среде двориште, башту и воћњаке и „узору дедину ледину”, како се један од њих сликовито изразио.

Било би добро када би неки од наших издавача изабрао један број најзанимљивијих оваквих дописа из разних земаља и крајева света и објавио их као посебно издање, илустровано одговарајућим фотографијама. Уверени смо да би таква вредна књига брзо доспела у руке љубитеља путописне литературе, туристичких водича и пасионираних поклоника путовања, као и многих појединаца којима је географија омиљена наука. Мислимо да би и бројне библиотеке настојале да својим читаоцима прибаве овако интересантно штиво. Најзад, могао би то бити и леп и прикладан поклон нашим исељеницима када дођу у посету родном крају.

Света Јокић,
Београд