Ukrajinska vojska već slomljena

Posle 13 dana, koliko traje vojni sukob u Ukrajini, ukrajinska vojska je praktično slomljena, a ruska vojna akcija u toj zemlji očigledno će ispuniti zadate ciljeve, tvrdi naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić i dodaje da je sukob mogao da se spreči da je NATO seo za sto i ozbiljno pregovarao o ruskoj zabrinutosti za kolektivnu bezbednost u Evropi i svetu.

Gajić smatra i da je u Ukrajini na delu klasičan proksi ili posrednički rat. „Ove dve nedelje su nam pokazale da je NATO spreman da do poslednjeg Ukrajinca ratuje protiv Rusije. Spremni su da se dogodi jedna potpuna ljudska tragedija da bi se ovo produžilo kako bi Rusija večito imala žig zle države koja izaziva ratove”, navodi Gajić za Tanjug, povodom situacije u Ukrajini.

Na pitanje da li smatra da su događanja u Ukrajini mogla da se spreče, odgovara potvrdno dodajući da je NATO mogao da spreči intervenciju u Ukrajini da je seo za sto i ozbiljno pregovarao o ruskoj zabrinutosti za kolektivnu bezbednost u Evropi i svetu.

„Oni ni jednog trenutka u poslednjih 30 godina nisu pokazali spremnost da pregovaraju, već su se samo širili i gutali jednu po jednu zemlju na evropskom kontinentu”, dodaje Gajić.

Danas je na ukrajinskom frontu zatišje radi otvaranju humanitarnog koridora i izlaska civila iz gradova, a na pitanje ko je ranije sprečavao civile da izađu iz gradova, Gajić odgovara da su to zapravo bili Ukrajinci.

„Danas je zatišje zato što je ukrajinska strana konačno pustila ljude da izađu iz gradova. Ipak, izgleda da su pritisci sa Zapada bili veliki”, smatra Gajić. Kaže i da je Rusija od početka želela da spreči velike pogibije na ukrajinskoj strani, jer da nije tako, ističe, ponašali bi se poput Amerikanaca u Iraku i primenjivali taktiku spržene zemlje.

Gajić ne veruje da može da dođe do političkog rešenja sukoba, jer, kako smatra, ekstremisti u Ukrajini to ne bi dozvolili. On tvrdi da je dodatni problem što Zelenski ne kontroliše vojsku, a posebno ne bataljone kao što je Azov, stacionirane u Mariupolju, kao i snagama u Donjckoj oblasti koje su opkoljene. Kaže i da je glavnina ukrajinske vojske koja se nalazi blizu Donjecka, praktično okružena, i da to znači da je Rusija suštinski rat već dobila.

„Procenjuje se da je tamo oko 60 odsto ukrajinskih snaga. To ne znači da ni posle završetka operacija neće ostati džepovi koji će pucati na rusku vojsku, ali je vojska, kao sistem, obezglavljena. Štabovi su uništeni, uništena je gotovo čitava avijacija, ratna flota, aerodromi, veći deo tenkova, artiljerije, vojne tehnike”, rekao je Gajić.

On veruje i da će se pažnja svetske javnosti uskoro okrenuti ka Pacifiku, s obzirom da je Kina više puta poslednjih dana rekla da je Tajvan deo njene teritorije i da su primećeni određeni pokreti vojske.

„Dok se novi svetski poredak, koji se očigledno rađa i kakav god on bio, ne završi, u svetu će biti turbulentno i tu se ne radi o nedeljama i mesecima, već o godinama”, poručuje Gajić.

Na pitanje koja je pozicija i stav Kine u ukrajinsko-ruskom sukobu, Gajić kaže da je jasno da je Kina zemlja koja amortizuje sankcije prema Rusiji kupujući robu iz Rusije i sklapajući nove ugovore sa njom. Kako smatra, Kina je po prvi put čvrsto vezana za Rusiju.

„Kini je jasno da, ako sada ne podrži Rusiju i ako ostane sama protiv kompletnog Zapada, neće imati šanse, bez obzira na svoju ekonomsku moć. Kina u potpunosti podržava Rusiju”, zaključuje Gajić.