Feministička borba u Barseloni

Masovni protesti, odvažne feministkinje i hrabre borbe za prava žena, koje su se u drugoj polovini 20. veka odvijale na ulicama Barselone, zabeleženi su na radovima nagrađivane fotografkinje Pilar Ajmerik. Izložba njenih radova „Feministička borba u Barseloni” predstavljena je u galeriji Instituta „Servantes”.

Pilar Ajmerik, dobitnica španske Nacionalne nagrade za fotografiju za 2021. godinu, lično je izabrala radove koje, prvi put objedinjene na ovaj način, predstavlja beogradskoj publici. Formatom društvene hronike ona je ovekovečila brojne proteste i pokrete počev od kraja frankizma, preko perioda tranzicije, do današnjih dana. Kroz svoju ličnu vizuru i u društvu svoje kamere pratila je put žena koje su branile svoja prava i slobode.

Mnoge od ovih fotografija predstavljaju odraz jednog grada koji se radikalno transformisao, odraz Barselone sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, naročito levičarskih intelektualaca. Okupljene na jednom mestu, predstavljaju ogledalo pokreta u kojem su se, prema autorkinim rečima, okupile tri generacije: „Oni koji su se vraćali iz egzila, oni koji su bili u unutrašnjem otporu, kao i mladi koji su upijali od jednih i od drugih, između ostalih.”

Pilar Ajmerik rođena je 1943. godine u Barseloni. Tokom pet godina pohađala je studije na Školi dramskih umetnosti Adrija Gval, koju su vodili Rikard Salvat i Marija Aurelija Kampmani. Nakon višegodišnjeg boravka u Londonu i Parizu, 1968. godine vratila se u Barselonu, gde je radila kao profesionalna fotografkinja i bavila se plakatima i omotima za ploče, specijalizovala se za portret, društvenu reportažu i teatar.

„Nikada se nisam oblačila kao fotograf, sa prslukom i čizmama. Naprotiv, išla sam na štiklama, a kameru, obojenu u crno, nosila sam skrivenu. Ukoliko bi me pogledao neki policajac, skretala sam mu pažnju tako što bih stavljala ruž za usne”, izjavila je svojevremeno Ajmerik.

Nedavno je dobila Nacionalnu nagradu za fotografiju za 2021. godinu, koju dodeljuje špansko Ministarstvo kulture. Žiri joj je odao priznanje zbog karijere u oblasti ulične fotografije, započete sedamdesetih godina, koja postavlja goruća pitanja u poznoj fazi frankističke društvene i političke stvarnosti, a koja su i dan-danas aktuelna.

Izložba će biti otvorena do kraja aprila. Prvo vođenje, uz zakazivanje na sajtu „Servantesa” zbog poštovanja epidemioloških mera, zakazano je za subotu u 15 časova, a u skladu sa zahtevom publike može da bude na srpskom, španskom ili engleskom jeziku.