Očistili stan, ostavili ključeve i „zbrisali”

Dvomilionski glavni grad decenijama donosi čudne priče o odnosu stanara i stanodavaca od čijih iskustava bi mogla da se sačini i obimna enciklopedija. Jedna od poslednjih takvih priča, koja se odigrala minulog vikenda, dolazi iz naselja Vojvode Vlahovića.

U jednoj od stambenih zgrada subotnje jutro umesto opuštenom jutarnjom kafom počelo je iznenadnim pozivom zabrinutog stanodavca.

– Rano ujutru pozvao me je vlasnik čiji stan je odmah pored mog, sa kojim delim zid. On ne živi u Beogradu pa me je zamolio da proverim, ukoliko nije problem, da li su njegovi stanari kod kuće, njih dvoje, majka i sin, i da li su dobro. Pitao me je jesam li u skorije vreme čula ili videla njegove stanare. Sve mu je čudno. Kako mi je rekao, danima mu se ne javljaju pa se zabrinuo jer su se u prethodne četiri godine, koliko tu stanuju, redovno čuli, redovno su plaćali račune i nikad se nije desilo da se ne čuju kada se dogovore – priča V. M., stanarka te zgrade i prva komšinica.

Kako kaže, na molbu zabrinutog stanodavca rešila je da pokuca na vrata prvih komšija. Ali da ne bi bila providna, odnosno da ne bi kucala na vrata bez razloga, prisetila se starih komšijskih običaja da joj je zafalilo šećera za kolač.

– Sve vreme sam bila na vezi sa vlasnikom stana. „Naoružala” sam se šoljicom i pokucala na vrata. Nekoliko puta sam to učinila, ali odgovora nije bilo. Taman kada sam rešila da se okrenem i vratim u stan, krajičkom oka sam u donjem levom uglu kod vrata uočila ključ od poštanskog sandučeta. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je: izgleda da su stvarno otišli, a ključ od sandučeta je tu verovatno jer su u njemu ostavili ključeve od stana – objašnjava ova sugrađanka koja je ubrzo otišla do sandučeta i, kako je i očekivala, tamo našla ključ od stana i nekoliko neplaćenih računa.

– U početku nisam mogla lepo da otvorim vrata pa sam se malo iskreno i uplašila. Verovatno od treme i neizvesnosti šta ću zateći, shvatila sam da nisam lepo okrenula ključ. Kada sam napokon otključala i ušla u stan, tek tada sam bila iznenađena. Stanara naravno nije bilo i osim stvari stanara sve drugo je bilo na svom mestu. Oni su očigledno otišli, ali stan su ostavili cakum-pakum sređen, čist. Izbačeno đubre, povađeni osigurači. Dakle, pre nego što su otišli čak su i o tome razmišljali, da sve ostave bezbedno i isključeno jer smo desetak dana pre toga u zgradi imali i manji požar. Znači setili su se i toga – opisuje V. M. dodajući da su stanari ove zgrade posle neobičnog otkrića u subotu ujutru bili u čudu što su preko noći pobegle njihove komšije ostavivši neplaćene račune, a sa druge strane ostavili su ključeve i sve čisto i sređeno u stanu.

Ipak, kako se posle ovog događaja moglo čuti, majka i sin koji su otišli ne javivši se ni komšijama ni stanodavcu ipak nisu bili tako mirni stanari kakvim ih je smatrao vlasnik stana. Jer, kako su rekli pojedini stanari zgrade u Vojvode Vlahovića, u prethodne četiri godine iz tog stana su se povremeno čule vrlo glasne svađe i vređanje. Ali, nije bilo fizičkog sukoba pa ostali stanari nisu zvali policiju.