Evropski parlament zabrinut zbog delovanja SPC

Srpska pravoslavna crkva zabrinula je Evropski parlament. Do te mere da je nekoliko puta pomenuta u nedavno usvojenoj rezoluciji o stranom uplitanju u sve demokratske procese u Evropskoj uniji, uključujući dezinformisanje. Uz zabrinutost „zbog širenja strane državne propagande koja ponajpre potiče iz Moskve i Pekinga, kao i iz Ankare”, i uverenje da Konfučijevi instituti, koji se osnivaju na brojnim evropskim univerzitetima, „služe kao platforma za lobiranje za kineske ekonomske interese i kineske obaveštajne službe, kao i za regrutaciju agenata i špijuna”, u obimnom dokumentu na više od 50 stranica, koji zahvata širok spektar tema i problema, pomenuta je i SPC. Tačnije – pravoslavna crkva. EP je „zabrinut zbog pokušaja pravoslavne crkve u zemljama kao što su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, a posebno u njenom entitetu Republici Srpskoj, da promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i učvršćuje odnose između države i crkve”. EP je, inače, u rezoluciji osudio pokušaje Rusije „da iskoristi napetosti među etničkim zajednicama na zapadnom Balkanu kako bi raspirila sukobe i podelila zajednice”.

Ovo je prvi put da smo videli tako agresivni intervencionizam Evropskog parlamenta, gde se negira ime i identitet SPC, jer se ne pominje njeno ime, gde se ona deli po nametnutim granicama i preti se i istrgnućem dela srpskog naroda i SPC u dijaspori iz celine srpske crkve, kaže za „Politiku” dr Aleksandar Raković, naučnik savetnik u Institut za noviju istoriju Srbije.

– To je rezolucija koja je neprijateljski orijentisana prema SPC i srpskom narodu. Samo to što je SPC po toj rezoluciji maltene označena kao akter u sukobu Rusije i Ukrajine besmisleno je i zlonamerno. SPC se nije oglašavala povodom rata, osim ako je reč o humanitarnim razlozima, da se pomogne svima koji stradaju. Rezolucija ima nameru da preko pritiska na SPC vrši pritisak na srpsku državu i u Beogradu i u Banjaluci i na čitav srpski narod – smatra Raković.

To što je u rezoluciji na dva mesta posebno istaknuta Republika Srpska, naš sagovornik vidi kao vid pritiska na tamošnje vlasti.

– Zbog toga što Milorad Dodik ima srdačne odnose s predsednikom Putinom, on to nije krio, a ne krije da ima često komunikaciju i sa Lavrovom i sa drugim visokim funkcionerima Ruske Federacije, kao i zbog toga što je krenula putem povratka nadležnosti koje su oduzimali Ustavni sud BiH i tzv. visoki predstavnici – kaže Raković.

On dodaje da je čitav srpski narod doveden u poziciju aktera u događajima u Ukrajini uz, prema njegovom mišljenju, namerno prenebregavanje činjenice da je Srbija neutralna, da poštuje i teritorijalni suverenitet Ukrajine, a da istovremeno ne želi da uvede sankcije Rusiji.

– SPC nije uradila ništa što bi dovelo do ovakve rezolucije. U svakom smislu odigrala je afirmativnu, mirotvornu ulogu. Ispada da je jedini greh SPC to što ona zasvođuje srpski narod gde god da se on nalazi, što je zajedno sa srpskom državom čuvar našeg identiteta. To se srpskoj crkvi stavlja na teret i daje joj se negativna konotacija, umesto pozitivne – ističe Raković.

Primećujući da se „strano uplitanje može sprovoditi i uticajem u verskim institucijama i njihovom instrumentalizacijom, kao što je ruski uticaj u pravoslavnim crkvama, posebno u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, posebnom u njenom entitetu Republici Srpskoj”, u rezoluciji EP Evropska komisija i države članice pozivaju se „da pažljivo prate aktivnosti u verskim institucijama te da, prema potrebi i ako postoje dokazi, preduzmu mere, između ostalih, uskraćivanjem finansijskih sredstava ili oduzimanjem licenci povezanim institucijama”. Naš sagovornik smatra da to, uz ton rezolucije kada je reč o srpskoj crkvi, pokazuje nameru da se vidom političkog intervencionizma eparhije SPC u dijaspori otrgnu od celine srpske crkve preko različitih pritisaka, ali je uveren da srpski narod u dijaspori to nikada ne bi prihvatio.

Da li je sporno i socijalno učenje srpske crkve koja, prema konstataciji iz rezolucije, promoviše tradicionalne porodične vrednosti koje štiti Rusija, a koje su, izvodi se zaključak, u suprotnosti s evropskim vrednostima?

– Porodične vrednosti su porodične vrednosti za sve pravoslavne hrišćane. Pravoslavna crkva u celini ima jedno isto učenje. Koliko god da su Moskva i Carigrad danas u nesporazumu, odnos prema tom pitanju je istovetan za sve hrišćane, nema nikakve razlike. To su samo izmišljotine koje je trebalo da na još jedan način dovedu Beograd u vezu s Moskvom bez ikakvog kritičkog sagledavanja čitave pravoslavne crkve – kaže Raković.

On dodaje da je iz teksta ove rezolucije jasno da Zapad tretira SPC kao formaciju koja je ekspozitura ruske crkve što, kako ističe, nije tačno.

– Nije tačno ni kada je reč o sukobu velikih crkava, Moskovskoj i Carigradskoj patrijaršiji, o pitanju ukrajinske autokefalnosti, gde SPC takođe pokušava da odigra neku središnju ulogu i da pomogne da se što je moguće više ti veliki problemi između velikih crkava prevaziđu. Srpska crkva je podržala kanonski poredak, nije se svrstavala, a oko kijevskog pitanja kanonski poredak je bio na strani Moskve i vidimo kako je rešeno to kijevsko pitanje. Bolje da niko ne rešava tako kako su i Zapad i Carigrad rešavali to pitanje u Ukrajini – kaže Raković.