Virus zakopan u „Torlaku”

Virus variole se čuva u dve laboratorije na svetu, u Atlanti u SAD i Novosibirsku u Rusiji. Na drugim mestima je zvanično „ubijen”. U našoj zemlji ga je uništila dr Ana Gligić, virusolog, koja je tada radila u laboratoriji Instituta „Torlak”.

– Kada je sve prošlo, morali smo da „ubijemo” virus. Pre nego što smo ga zakopali u rupu u krugu Instituta „Torlak”, morali smo da ga termički uništimo na visokoj temperaturi. I pored toga, kad smo otkopali rupu i smestili pipete, rukavice i drugi zarazni materijal, posuli smo to bitumenom i zapalili. Sve smo dobro obezbedili. Svetska zdravstvena organizacija me je pet puta pitala kako sam uništila virus. S virusima uvek treba biti oprezan. Na Grenlandu je kod bolesnika koji je bio smrznut izolovan virus španske groznice. Nikad se ne zna šta podzemne vode mogu da urade. Preminuli od variole su se zato sahranjivali u limenim sanducima. Uzorci se i danas čuvaju u dve laboratorije jer je poreklo virusa i dalje nepoznato. To uvek može da predstavlja opasnost. Ako ima nekih ludih glava, svašta može da se dogodi ukoliko neko poželi da se malo „poigra”. Međutim, ti uzorci se vrlo dobro čuvaju. Mesto na kom se nalaze može da se otvori samo uz pomoć tri ključa koja imaju različite odgovorne osobe. Ne može da se otvori uz pomoć samo jednog ključa – napominje dr Gligić.

Ona smatra da je bivša Jugoslavija variolu veru dočekala spremno.

– Poznati stručnjaci dr Ljubinko Stojković i dr Marko Borđoški znali su da variola hara i da je ona na desetine puta uneta u zemlje Evrope. Pošto smo mi bili na raskrsnici brojnih puteva i politika, oni su prilikom otvaranja Instituta „Torlak” krajem šezdesetih godina prošlog veka odlučili da naprave laboratoriju koja će biti osposobljena za opasne zarazne bolesti, među kojima je bila aktuelna variola vera. Tada su u radni odnos primljeni novi kadrovi za rad u laboratoriji, između ostalih, i ja. Rečeno nam je da krećemo u edukaciju kako se radi s takvim materijalom, pa sam išla da se obrazujem i na Istok i na Zapad u svetske laboratorije, zahvaljujući mom učitelju Marku Borđoškom, koji mi je preneo mnogo znanja. Nekoliko puta pre stvarne pojave variole imali smo lažne alarme da se ona pojavila. Bilo je epidemioloških podataka i sumnji da je neko uneo variolu u zemlju, ali svaki put kada bismo proverili, rezultati su bili negativni. To nam se dogodilo četiri puta. Zato smo bili utrenirani – napominje dr Gligić.

Kada je ekipa došla peti put po nju, rekavši kako hitno moraju da odu u laboratoriju jer postoji sumnja na variolu, nije verovala da je bolest stvarno tu, misleći da je opet reč o lažnoj uzbuni. Tada je rekla suprugu i deci da se brzo vraća jer ne veruje da će variola biti otkrivena. Međutim, nije bilo tako.

– Za svih osam uzoraka koji su doneti sa Kosova na analizu bilo je potvrđeno da je reč o varioli. Tada su počeli da se traže kontakti, odnosno da se traga za osobama koje su bile u kontaktu sa zaraženima, a nije se znalo da je variola već bila prisutna u Beogradu. Mi smo 20. marta kod uzorka uzetog od medicinske sestre koja je bila u karantinu na Infektivnoj klinici KCS i od medicinskog tehničara sa hirurgije utvrdili da je reč o varioli. Bolest je bila prisutna u čak tri bolnice. Klupko je počelo da se odmotava – ističe dr Gligić.

Na osnovu pristiglih nalaza preduzimane se epidemiološke mere. Osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima smeštane su u karantin, a oboleli u bolnice. Sve je dobro funkcionisalo.

– Na poslu sam doslovno provodila noći kako bismo uradili sve što je potrebno. Nisam osećala strah, verovatno zbog toga što sam već radila sa opasnim virusima. Jugoslavija je dobila veliko priznanje zbog toga kako se izborila sa epidemijom. Dobro je što se vrlo brzo otkrio unosilac virusa u zemlju i njegovi kontakti, a sve pohvale su dobili i lekari u Prištini koji su posumnjali na postojanje variole iako ovu bolest nikad nisu videli pre toga. O bolesti je u bivšoj Jugoslaviji znalo samo nekoliko lekara koji su se sreli s njom u Indiji. Njih je država poslala na Kosovo da vode karantinsku bolnicu. Nažalost, oni više nisu živi – napominje dr Gligić.