Jaka konkurencija nas čini boljim

Na tržištu je izražena tendencija konsolidacije banaka, koja se najbolje vidi u tome da ih je u 2000. godini u Srbiji bilo 81, deset godina kasnije 33, a posle završetka planiranih integracija biće 21 banka. Važnije od samog broja je da deset najvećih banaka čini oko 90 odsto ukupnog profita ovog sektora. Mnoge banke ne uspevaju da opstanu s tekućim modelom poslovanja. S druge strane, za velike zaokrete u strategiji i planovima potrebna su ozbiljna sredstva, pa se očekuje da će se proces konsolidacije nastaviti i u narednom periodu. Naravno, jedino su tržište i interesi akcionara ti koji opredeljuju šta je to optimalna mera. Ovako u intervjuu za naš list Darko Popović, odnedavno predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza, inače najveće banke u Srbiji, ocenjuje ovdašnje bankarske prilike.

Da li je dobro za klijente to što ćemo pretežno imati banke s većim tržišnim učešćem?

Veliki broj banaka koji smo imali u jednom periodu nije značio kvalitetniju konkurenciju, isto kao što ne znači da je sa smanjenim brojem banaka konkurencija danas manja. Ono što je relevantnije za građane i privredu jeste da se konsolidacijom bankarskog sektora postiže i veća konkurentnost jer se znatno podiže kvalitet usluga. Naravno, ukrupnjavanje je takođe pozitivno sa aspekta daljeg jačanja stabilnosti finansijskog sektora tako da bih trend svakako i iz perspektive klijenata označio veoma povoljnim.

Za ovo tržište se bore veliki regionalni igrači. Neke banke vam se, po tržišnom udelu, opasno približavaju. Kako na to gledate, da li ćete moći da odbranite poziciju prve banke na tržištu?

Upravo svedočimo tome da geopolitička dešavanja znatno utiču na preoblikovanje tržišta u svim sferama, pa i u bankarstvu. Neke velike grupe napuštaju mala tržišta, dok druge zbog pritiska investiranja u nove tehnologije posustaju i prodaju svoje subsidijare bankarskim grupama sa ekspanzivnom poslovnom politikom. Ono što pravi razliku između tržišnih igrača je održavanje stabilne pozicije u dužem vremenskom periodu. Banka Inteza je, kao deo internacionalne Inteza Sanpaolo grupacije, već gotovo 15 godina najveća banka u Srbiji bez oscilacija u poslovanju i uveren sam da će tako ostati i u narednom periodu. Svakako da jaka konkurencija podstiče i nas da budemo još bolji.

U poslednjih nekoliko godina bilo je mnogo izazova za bankarski sektor – konverzija stambenih zajmova u švajcarcima, moratorijumi na otplatu dugova zbog pandemije. Koliko je to uticalo na poslovanje?

Visoka likvidnost sektora omogućila je bankama da preuzmu deo balasta pomenutih kriza i budu pouzdan partner države i oslonac građana i privrede bez kompromitovanja stabilnosti finansijskog sistema. Situacija je uticala na to da se sprovedene inicijative odraze nešto nepovoljnije na očekivanja koja su akcionari postavili pred nas tokom prve godine pandemije, ali to je i očekivano, budući da je karakteristika bankarske industrije da deli sudbinu svojih klijenata. U slučaju Banke Inteze, uprkos mnogim izazovima, prošlu godinu smo završili ispunjavajući sve zacrtane ciljeve rasta poslovanja.

Dužnike, bilo da su građani ili privreda, najviše zanima kada će banke povećati kamate? Ne samo na kredite već i na štednju.

Kamatu kao cenu novca opredeljuje veliki broj faktora, među kojima su i referentna stopa, kreditni rejting, različiti makroekonomski pokazatelji. Agencija Standard i Purs je na kraju februara zadržala kreditni rejting Srbije sa stabilnim izgledima za njegovo poboljšanje, što bi trebalo da znači i stabilne uslove finansiranja. Međutim, eventualne promene kamatnih stopa zavise i od daljeg toka inflacije, koja trenutno u Evropskoj uniji beleži istorijski najviši nivo od 5,8 odsto. Ako više cene hrane i energije, kojima svedočimo, ostanu na duži rok i podstaknu ionako rastuća inflaciona očekivanja, FED i ECB bi mogli biti primorani da ove godine podižu kamatne stope. Interesantan je podatak da je i u uslovima niskih kamatnih stopa ukupna štednja građana u Srbiji porasla za 11 odsto u 2021. godini.

Da li vas plaše visoke cene na tržištu nekretnina u situaciji kada se znatan deo njih kupuje stambenim kreditima? Ima li rizika za banku? I da li vaša banka odobrava stambene zajmove s deset odsto učešća?

Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, samo 30 odsto stanova je kupljeno iz kreditnih sredstava u poslednjem kvartalu 2021. godine, što znači da krediti nisu ti koji podižu cene nekretnina. Četvrtina svih novoodobrenih kredita se odnosila upravo na stambene, dok je obim novih stambenih kredita u četvrtom kvartalu 2021. veći za više od 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a treba pomenuti da je svaki četvrti odobrila Banka Inteza. U pogledu visine učešća banke donose svoje odluke analizirajući svaki slučaj ponaosob, tako da se za klijente sa dobrim kreditnim rejtingom odobrava manje učešće, dok će za rizičnije i učešće biti veće. Limit na učešće kod stambenog kredita postoji radi povećanja otpornosti na cenovne potrese na tržištu nekretnina, ali i zarad zaštite klijenata od visokog zaduživanja.

Zbog niskih kamata čak i u vreme pandemije povećani su plasmani banaka. Vi od toga živite, ali da li ima nekih rezervi, strahovanja da dužnici, pogotovo u sadašnjim neizvesnim ekonomskim prilikama, mogu postati prezaduženi? Da li će banke možda postati opreznije, rigoroznije prilikom odobravanja zajmova?

Prilikom procene kreditne sposobnosti i utvrđivanja nivoa duga koji klijent može da servisira svojim prihodima uzima se u obzir i scenario potencijalnog rasta kamatnih stopa. Drugim rečima, ukoliko je kamatno-kreditni rizik pravilno procenjen prilikom odobravanja kredita, umereni rast kamatnih stopa ne bi smeo da ugrozi redovno izmirivanje finansijskih obaveza. S druge strane, treba istaći i da prihodi privrede i stanovništva takođe imaju tendenciju rasta i to znatno iznad nivoa rasta kamatnih stopa, što dodatno ublažava pomenuti rizik. Ne očekujem da će banke znatno menjati kreditne politike u ovom smislu osim u slučaju značajnijih potresa na tržištu izazvanih trenutnom ratnom krizom.

Aktuelni su sudski sporovi jednog dela dužnika i banaka u pogledu naplate troškova obrade kredita. Da li to pogađa vašu banku?

Banka Inteza čini deo finansijskog ekosistema i poslovne zajednice zemlje, tako da masovne tužbe nisu mimoišle ni nas. Verujemo u pravni sistem države koji u meri većoj nego ikada potvrđuje tu neosnovanost tužbi. Imamo veoma izraženu tendenciju povlačenja tužbi, te bih iskoristio i ovu priliku da pozovem klijente da povuku tužbe i da se direktno obrate svojoj banci zarad nalaženja obostranog rešenja, jer je to u njihovom najboljem interesu.